Мухамед Филиповић

босанскохерцеговачки филозоф

Мухамед Филиповић (Бања Лука, 3. август 1929Сарајево, 26. фебруар 2020), познат под надимком Туњо, био је југословенски марксиста и босанскохерцеговачки филозофски писац, есејиста о културној историји Босне и Херцеговине и касније (осамдесетих и деведесетих) нарочито је познат као један од најистакнутијих бошњачких националних идеолога. Био је члан Академије науке и умјетности БиХ, предсједник Бошњачке академије наука и умјетности. Био је дугогодишњи редовни професор логике и методологије социјалних истраживања на одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета УНСА. У периоду од 1975. до 1982. године био је уредник у редакцији Енциклопедије Југославије ЈЛЗ за сепарат Босна и Херцеговина.

Мухамед Филиповић
Датум рођења(1929-08-03)3. август 1929.
Мјесто рођењаБања Лука
Краљевина СХС
Датум смрти26. фебруар 2020.(2020-02-26) (90 год.)
Мјесто смртиСарајево
Босна и Херцеговина
ИнтересовањаЛогика, Филозофија језика, Методологија, Културна историја БиХ
ИдејеИдеологија и идентитет Бошњачког духа

БиографијаУреди

Рођен је у Бањој Луци у породици Сулејмана и Ђуле. Његова мајка Ђула била је сестрична Џаферу и Осману Куленовићу, високим усташким функционерима. Ипак у вријеме Другог свјетског рата, његов брат је трагично страдао у концентрационом логору Јасеновац, док је сестра Зилха отишла у комунистичку илегалу. Његова породица је беговског поријекла и потиче од загребачког каноника Фрање Филиповића који је 1574. прешао на ислам и узео име Мухамед, а заузврат је од султана добио посјед у Гламочу.[1]

Филиповић је у родном граду завршио основну и средњу школу. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду и Загребу. Дипломирао је 1952. године, а докторирао 1960.[2] Био је доцент, ванредни и редовни професор логике и методологије социјалних истраживања са методологијом науке на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Аутор је монографија из марксизма, логике, историје филозофије језика, историје културног и књижевног живота Босне и Херцеговине и политичких чланака и монографија.

Током 1980-их Филиповић се трансформисао из идеолога у критичара режима Јосипа Броза.[3] Почетком 1990-их заједно са Алијом Изетбеговићем и Фикретом Абдићем оснива Странку демократске акције, да би се пола године након тога политички разишао[4] са већином чланства СДА и оснива Муслиманску бошњачку организацију, нову политичку партију унутар муслиманског бошњачког народа.[5] МБО је добила незнатан број гласова на општим изборима у СР БиХ 1990. иако је код многих припадника до тада муслиманске нације био сматран идеолошким „оцем бошњачке нације“. Једно вријеме био је присталица муслиманског останка у Југославији. Заједно са Адилом Зулфикарпашићем учествовао је у неуспјелим преговорима у јулу 1991. са тадашњим вођама СДС-а о будућности СР БиХ унутар Југославије и био је склопио краткотрајни Споразум Караџић - Филиповић.

Без обзира на сукобе са СДА и Изетбеговићем током Рата у Босни и Херцеговини био је амбасадор БиХ у Берну у Швајцарској и Лондону у Уједињеном Краљевству.[3]

Филиповић је био члан Академије наука БиХ, (у Академију наука и уметности СР БиХ изабран је 1976. а постао је дописни члан те Академије 1978. године и редовни члан 1987.), један је од оснивача и предсједник и националне Бошњачке академије наука и умјетности.[6][7] Објавио је 14 књига (укупно више од 30 дјела), од којих су неке и преведене на друге језике (Лењин — монографија његове мисли преведена је на седам језика).

Умро је 26. фебруара 2020. године у Сарајеву, у 91. години.[8]

Библиографија Мухамеда ФилиповићаУреди

  • "Religija i moral", "Rad", Beograd, 1958.
  • "Bosanski duh u književnosti – šta je to?", Sarajevo, 1967.
  • "Lenjin - monografija njegove misli", "Veselin Masleša", Sarajevo, 1969.
  • "Etički osnovi humanizma";
  • "Marksizam i suvremena filozofija"; "Veselin Masleša", Sarajevo, 1974.
  • "Filozofske osnove marksizma", "Komunist", Beograd, 1976.
  • "Marksistička teorija i problemi revolucije", "Komunist", Beograd, 1976.
  • "Industrija i rad kao predmet znanstvenog proučavanja", "Zaštita", Sarajevo, 1983.
  • "Safet Krupić - marksistički filozof, kritičar i estetičar", Veselin Masleša, Sarajevo, 1986.
  • "Filozofija jezika I", "Svjetlost", Sarajevo, 1986.
  • "Duhovni život Bosne", Publicistički zavod Jugoslavije, Beograd, 1986.
  • "Filozofija jezika II"; Sarajevo, 1987.
  • "Bošnjačka politika", "Svjetlost", Sarajevo, 1996.
  • "Bosna i Hercegovina-najvažnije geografske, demografske,historijske, kulturne i političke činjenice", "Copact-E", Sarajevo 1997.
  • Povijest bosanske duhovnosti, "Bosanska knjiga", Sarajevo, 1997.
  • "Tunjina nedovršena priča - Banjaluka u kazivanju Muhameda Filipovića", Emin Krkić 1999;
  • "Pokušaj jedne duhovne biografije", "Avicena", Sarajevo, 1999.
  • "Bio sam Alijin diplomata I i II", "Delta", Bihać, 2000.
  • "Deset predavanja o ideji Evrope", Pravni centar Fond otvoreno društvo BiH, Sarajevo, 2000.
  • "Jedno dugo, dugo putovanje uz Lim i oko Peštera", "Svjetlost", Sarajevo, 2001.
  • "Komunizam i nostalgija", "Svjetlost", Sarajevo, 2001.
  • "Pitanje odgovornosti za rat u BiH", "Svjetlost", Sarajevo,
  • "Islam i teror", "El-Kalem", Sarajevo, 2002.
  • "Metodologija znanosti i znanstvenog rada","Svjetlost", Sarajevo, 2004.
  • "Tragedija Bosne"
  • "Povijest i naše mišljenje o njoj";
  • "Historija duhovnog života na tlu Bosne i Hercegovine, knjige I,II,III,IV", "Svjetlost", Sarajevo, 2005.
  • "Devetnaest etida o Mihailu Bahtinu", "Svjetlost", Sarajevo, 2005.
  • "Bosanski duh lebdi nad Bosnom", "Prosperitet", Sarajevo, 2006.
  • "Ko smo mi Bošnjaci", 2008
  • "U susret stogodišnjici Merhameta","Prosperitet", Sarajevo, 2011.
  • ”Fenomen Muftija”,
  • Filipović, Muhamed (1990). „O pojmu književnosti u primjeni na istraživanja naše duhovne baštine”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 39 (1989): 11—36. 
  • Filipović, Muhamed (2007). Ko smo mi Bošnjaci: Ko smo mi Bošnjaci muslimanske vjere i šta mi želimo u našoj domovini Bosni i Hercegovini, u regiji s kojom smo svojim porijeklom i historijom povezani, i u Europi kojoj geopolitički i kulturno pripadamo?. Sarajevo: Prosperitet. 
  • ”Roman jedne biografije”, Sarajevo, 2019. (аутобиографија)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ћошковић, Пејо: Filipovići. Хрватски биографски лексикон. Приступљено 27. јула 2016.
  2. ^ Мухамед Филиповић, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине. Приступљено 27. јула 2016.
  3. 3,0 3,1 Ognjenović, Gorana; Jozelić, Jasna (2014). Politicization of Religion, the Power of State, Nation, and Faith: The Case of Former Yugoslavia and Its Successor States. Palgrave Macmillan. стр. 30. ISBN 978-1-137-47786-6. 
  4. ^ „Intervju/Muhamed Filipović za press: Alija je upropastio Bošnjake, napravivši katastrofalnu grešku odlukom da se BiH odvoji od Jugoslavije”. Republika. 23. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015. Приступљено 9. 12. 2012. 
  5. ^ "Balkan bluz". montenegro.org.au. Pristupljeno 3. 8. 2014.
  6. ^ "BANU: Inauguracija 22 akademika i nastavak rada u punom kapacitetu". sandzakpress.net. 16. 1. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2014.
  7. ^ "Akademik Filipović izabran za predsjednika Senata, a akademik Kurijak za člana Senata BANU". sandzakpress.net. 30. 12. 2013. Pristupljeno 3. 8. 2014.
  8. ^ „Preminuo akademik Muhamed Filipović”. 

ЛитератураУреди