Википедија

Мухамед ибн Салман

саудијски крунски принц и министар одбране

Мухамед ибн Салман ибн Абдулазиз ел Сауд (арап. [Muḥammad, bin Salmān bin ʿAbd al-ʿAzīz Āl Saʿūd] محمد بن سلمان بن عبد العزيز آل سعود; Џеда, 31. август 1985) престолонаследник[1] је Саудијске Арабије,[2] премијер и министар одбране.[3] Престолонаследник је такође потпредседник Владе и потпредседник Савета министара.[4] Мухамед је такође на челу Краљевског суда династије Сауд те председавајући Савета за економска и развојна питања. Описан је као властодржац иза трона свог оца, краља Салмана.[5] Именован је за престолонаследника Саудијске Арабије 21. јуна 2017. године, након одлуке оца да смени Мухамеда ибн Наифа са свих положаја и њега постави за претпостављеног наследника трона.[6][7][8]

Мухамед ибн Салман eл Сауд
Мухамед ибн Салман 2023. године
Лични подаци
Пуно имеМухамед ибн Салман ибн Абдулазиз eл Сауд
Датум рођења(1985-08-31)31. август 1985. (38 год.)
Место рођењаЏеда (Мека), Саудијска Арабија
РелигијаСунитски ислам
Породица
СупружникСара ибн Машхур ел Сауд
Потомство
РодитељиСалман ел Сауд
Фахда ел Хитлајн
ДинастијаЕл Сауд
Престолонаследник Саудијске Арабије
први заменик премијера
Период21. јуна 2017. – данас
ПретходникМухамед ибн Наиф
РегентСалман ел Сауд
Заменик престолонаследника
други заменик премијера
Период29. април 2015 – 21. јун 2017.
ПретходникМухамед ибн Наиф
Наследникнема
Министарство одбране Саудијске Арабије
Период23. јануар 2015. – данас
ПретходникСалман ел Сауд
РегентСалман ел Сауд
Председник Савета за економска и развојна питања
Период21. јун 2017. – данас
ПретходникМухамед ибн Наиф
Наследникнема
РегентСалман ел Сауд
Председник Савета за политичка питања
Период21. јун 2017. – данас
ПретходникМухамед ибн Наиф
Наследникнема
РегентСалман ел Сауд
Грб краља Саудијске Арабије
Краљевски стандард Саудијске Арабије

Детињство, младост и образовање уреди

Мухамед ибн Салман ел Сауд је рођен 31. августа 1985. године, у Џеди (Мека, СА).[9][н. 1] Син је краља Салмана ибн Абдулазиза ел Сауда од његове треће супруге,[12] Фахде ибнт Фалах ибн Султан ибн Хатлин. Она је унука Ракан ибн Хитхлајнa, који је био поглавица племена Аџман.[13]

Принц Мухамед је најстарији од својих правих браће и сестара[12] и брат је Туркија ибн Салмана, некадашњег председавајућег Саудијске истраживачке и маркетиншке групе (SRMG).[14] Студирао је на Универзитету краља Сауда у Ријаду и дипломирао исламску јуриспруденцију.[15]

Каријера уреди

Након што је дипломирао на колеџу, Мухамед ибн Салман је неколико наредних година провео у приватном сектору, после чега је постао лични помоћник свога оца. Делао је као консултант за Експертну комисију, радећи у Саудијском кабинету.[11]

Дана 15. децембра 2009. године, Мухамед ибн Салман је ушао у политику као специјални саветник свог оца када је овај био гувернер провинције Ријад.[16] У овом моменту, принц је почео да прикупља титуле и ступа на синекурне функције као што су положаји генералног секретара Конкурентног савета Ријада, специјалног саветника председавајућег одбора за Фондацију за истраживање и архиве краља Абдулазиза, те члана управног одбора за Друштво „Албир” у региону Ријад.[17]

У октобру 2011, умро је крунски принц Султан ибн Абдулазиз (1931—2011); тада је почео успон на власт садашњег краља Салман ел Сауд, који је прво постао други заменик премијера и министар одбране у новембру 2011. те одабрао Мухамеда ибн Салмана за свог приватног саветника.[18]

Врховни судија уреди

У јуну 2012, умро је крунски принц Наиф од Саудијске Арабије (1934—2012); принц Мухамед се попео за две позиције у хијерархији, пошто је његов отац наслеђивањем престола постао нови крунски принц и први заменик премијера. Убрзо је почео да преуређује суд по свом нахођењу. Дана 2. марта 2013. године, врховни судија Суда крунског принца Сауд ибн Најеф Ал Сауд именован је за гувернера Источне провинције и принц Мухамед га је наследио на овој дужности. Такође је добио чин министра.[19][20][21] Дана 25. априла 2014. године, принц Мухамед је именован за државног министра.[17]

Министар одбране и заменик крунског принца уреди

Дана 23. јануара 2015. године, умро је краљ Абдулах од Саудијске Арабије (1924—2015); Салман од Саудијске Арабије је преузео трон и принц Мухамед је именован за министра одбране.[22] Такође је именован за генералног секретара Краљевског суда, на исти датум.[23] Поред тога, задржао је свој положај као министар државе.[24][25] Овако велику концентрацију моћи у рукама младог Мухамеда ибн Салмана негодовао је већи део његове родбине.[26][27]

 
Амерички секретар одбране Еш Картер дочекује Мухамеда ибн Салмана у Пентагону (13. мај 2015)
 
Принц Мухамед са државним секретаром САД Џоном Керијем (7. мај 2015)
 
Принц Мухамед са председником Русије Владимиром Путином (18. јун 2015)
 
Принц са секретаром одбране САД Џејмсом Матисом (16. март 2017)

Први велики догађај за време његовог мандата као министра одбране била је Операција „Одлучујућа олуја” (арап. [ʿAmaliyyat ʿĀṣifat al-Ḥazm] عملية عاصفة الحزم), део Саудијске интервенције у Јемену — операције против хутских побуњеника током Грађанског рата у Јемену који је избио 2015. године.[28] Принц Ибн Салман је покренуо инвазију у марту 2015, без потпуне координације свих безбедносних служби и без обавештавања министра Саудијске националне гарде — принца Мутаиба ибн Абдулаха, који је био ван земље.[29] Током кампање принц Ибн Салман је отишао на одмор на Малдиве, где је амерички секретар одбране Еш Картер више дана имао проблема да дође до њега.[29] Према ставу ОУН и група за људска права, почињени су директни ратни злочини током сукоба — укључујући велику војну кампању бомбардовања услед које су убијене хиљаде цивила.[26][30][31][32] До данас, рат је већ коштао Краљевину СА десетке милијарди долара; разорена је већина инфраструктуре у Јемену, а ни шиитски побуњеници Хути ни њихови савезници из јеменске престонице Сане свеједно нису надјачани.[27][33][34] И док је принц Мухамед продавао рат као брзу победу над хутским побуњеницима у Јемену и тако нашао начина да у руке Абд Рабуха Мансура Хадија поврати моћ, сам рат је постао веома дуг и исцрпљујући.[35]

У Сирији почетком 2015. Саудијска Арабија је подржала оснивање Џаиш Ал Фатаха (арап. [Ǧaiš al-Fatḥ] جيش الفتح — Војска освајања; JaF), командног центра сунитских[36] исламистичких сиријских побуњеничких фракција које учествују у Грађанском рату у Сирији који је отпочео 2011. године.[37] JaF углавном чине припадници Џабхат Ал Нусре[38] (арап. [Ǧabhat an-Nuṣra] جبهة النصرة — Фронт подршке; JaN), салафијске (вахабијске)[39][40] џихадистичке[41][42] терористичке организације и бившег огранка Ал Каиде[43][44] у Сирији који је за циљ имао успостављање Исламске Државе у земљи;[42][45] идеолошки је сличан највећем[46] Ал Фатаховом огранку који се директно повезује са Ал Каидом:[46][47][48] Ахрар Ал Шаму (арап. [Ahrār aš-Šām] أحرار الشام — Покрет за Левант; AaŠ), коалицији више исламистичких и салафијских јединица које су се коалирале у једну бригаду а касније дивизију како би се здружене бориле против Сиријске владе на чијем је челу председник САР Башар ел Асад.[49][35][50]

У априлу 2015, краљ Салман је шокирао краљевску породицу променивши стари распоред заменом одабраних наследника новима. Мухамед ибн Наиф и принц Мухамед редом су постали крунски принц и заменик крунског принца.[33]

Крајем 2015, принц Ибн Салман је присуствовао састанку краља Салмана и америчког председника Барака Обаме; тада је принц прекршио протокол и одржао монолог у којем је искритиковао спољну политику САД.[29] Такође је прекршио протокол када је амерички амбасадор у Ријаду, Џозеф Вестфал, отишао у Џеду да се састане са крунским принцем Мухамедом ибн Наифом али му је уместо тога речено како заменик крунског принца жели да га види моментално.[51] Исто тако, када је принц Ибн Салман прогласио антитерористичку војну алијансу исламских држава у децембру 2015. неке од укључених земаља рекле су да нису биле консултоване.[29] [52]

Дана 4. јануара 2016. године, принц Мухамед је дао свој први званични снимљени интервју — за британски недељник Економист.[5]

Шест дана после, Индепендент је известио како је немачка обавештајна агенција Бундеснахрихтендинст (БНД) окарактерисала саудијског министра одбране и заменика крунског принца Мухамеда ибн Салмана као „политичког коцкара који дестабилизује Арапски свет преко прокси ратова [у Јемену и Сирији]”.[33][35][49][53]

Као министар одбране, принц Мухамед је био увелико укључен у Саудијску интервенцију у Јемену. Према Њујорк тајмсу:

Провођење рата од стране принца без војног искуства погоршало је тензије између њега и његових старијих рођака, према америчким званичницима и члановима краљевске породице. Трима главним безбедносним службама Саудијске Арабије управљају принчеви. Иако су се сви сложили да је Краљевина [СА] требало да одговори када су Хути заузели јеменску престоницу и приморали Владу [Јемена] на егзил, принц Ибн Салман је преузео вођство покренувши рат у марту 2015. без пуне координације међу безбедносним службама.
Челник Националне гарде, принц Мутаиб ибн Абдулах, није био информисан и био је ван земље када су први напади били изведени, према вишем официру Националне гарде. [...]
Амерички званичници су такође били одсутни када је, баш током ескалације Јеменске кампање, принц Ибн Салман узео одмор на Малдивима, острвском архипелагу недалеко од обале Индије. Неколико америчких званичника је рекло да је секретар одбране Ештон Б. Картер данима имао проблема да дође до њега током једног дела путовања.[29]

Престолонаследник (крунски принц) уреди

Мухамед ибн Салман је именован за престолонаследника (крунски принц) Саудијске Арабије 21. јуна 2017. године, по одлуци свог оца да свргне Мухамеда ибн Наифа и њега начини претпостављеним наследником трона.[54][55] Промена наследника је предвиђена још децембра 2015. необично отвореним и јавним меморандумом који је објавила немачка Федерална обавештајна служба,[56][49] због чега је накнадно добила укор од Немачке владе.[57]

На дан када је постао крунски принц, новоизабрани амерички председник Доналд Трамп позвао је Мухамеда ибн Салмана да му „честита на његовом недавном успону”. Трамп и нови крунски принц обећали су „блиску кооперацију” на безбедносним и економским питањима, према саопштењу Беле куће; двојица лидера су такође разговарала о неопходности онемогућавања подршке тероризму, решавања недавног дипломатског спора са Катаром и напора да се осигура мир између Израела и Палестинаца.[58] Мухамед ибн Салман је априла 2017. рекао Вашингтон посту да би без културног утицаја Америке на Саудијску Арабију „завршили као Северна Кореја”.[59]

Политичке и економске реформе уреди

Сауди Арамко
 
Лого без звезде
 
Седиште у Дахрану

Дана 29. јануара 2015. године, принц Мухамед је именован за председавајућег новооснованог Саудијског економског и развојног савета (арап. مجلس الشؤون الاقتصادية والتنمية السعودي),[60] којим је замењен расформирани Саудијски врховни економски савет (арап. المجلس الاقتصادي الأعلى السعودي).[60] Принц Ибн Салман је, краљевским декретом донесеним 48 сати по именовању за заменика крунског принца Саудијске Арабије, добио контролу над Сауди Арамком (арап. [ʾArāmkō s-Suʿūdiyyah] أرامكو السعودية) — саудијском националном нафтном компанијом чије је седиште у Дахрану (Источна провинција) и која вреди између 1,25[61] и 10[62] билиона (×1012) долара.[63]

 
Лого пројекта „Визија 2030”

Ибн Салман је 2015/16. изразио забринутост по питању реформи саудијске економије према разноврснијој и приватизованој структури. Његов план реформи, „Саудијска Визија 2030” (арап. رؤية السعودية 2030, енгл. Saudi Vision 2030),[64] пружа информације о циљевима и мерама на разним пољима — од развијања не-нафтних прихода и приватизације економије до е-владе и одрживог развоја.[65] У интервјуу за панарапску медијску кућу Ал-Арабија (арап. [Al-ʿArabīyah] العربية‎‎), исто тако је поделио своју идеју „зелене карте” за не-саудијске странце.[66]

Највећа ’опклада’ принца Мухамеда ибн Салмана је био његов план повраћања доминације Саудијске Краљевине на глобалним нафтним тржиштима приморавањем нове конкуреције на банкрот, односно одржавањем цене нафте довољно ниском довољно дуг период. Саудијска Арабија је уверила Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК) да учини исто. Неколико малих играча је банкротирало, али амерички фракери су само привремено обуставили своје мање профитабилне операције и чекали да цене нафте опет порасту. Како год, Саудијска Арабија — која је на одржавање рада разних сервиса и подружница годишње трошила око 100 милијарди долара — морала је да призна пораз у новембру 2016. године. Потом је значајно смањила производњу и питала своје партнере из ОПЕК-а да ураде исто.[35]

 
Серена, крупнији план (2014)

Принц Ибн Салман је успешно излобирао за регулације којима се ограничила моћ верске полиције.[29] Основао је Орган за забаву који је био домаћин комичних шоу-програма, про реслинг такмичења и монстер трак митинга.[29] Неколико сати након што је 2015. године током одмора на југу Француске угледао Финкантјеријеву луксузну суперјахту од 130 m (440 ft) и 8,231 Mt (1,3×109 st) по имену Серена (Serene), принц Ибн Салман је за око 500 милиона евра купио од власника совјетског бренда вотке познате као Столичнаја (рус. Столичная, енгл. Stolichnaya) — Јурија Шефлера.[29] У 2016. принц Мухамед је технички био државни званичник бр. 3 и у могућности да делује у име свог оца, краља Салмана који болује од благе деменције.[51]

Прве мере подузете у априлу 2016. укључивале су нове порезе и смањење субвенција, план диверсификације, стварање саудијског сувереног фонда за богатство од 2 билиона долара, те серије стратешких економских реформи под именом Национални трансформациони програм.[67] Принц Ибн Салман планира да повећа капитал за суверени фонд продајом деоница Сауди Арамкоа.[63]

Принц Мухамед ибн Салман је срезао државни буџет, заледио владине уговоре и смањио плате цивилних службеника као део драстичних мера штедње. Унутар неколико сати након што је ово урадио, купио је Серену.[27][35]

Филантропија уреди

Мухамед ибн Салман је званично постао председавајући Филантропске фондације принца Мухамеда ибн Салмана ибн Абдулазиза (арап. ؤسسة الأمير محمد بن سلمان بن عبدالعزيز الخيرية) познате краће као Добротворна установа „MiSK” (арап. مسك الخيرية), која је основана 2011. године с циљем да се помогне младима у неповољном положају.[24] Фондација је била партнер 9. Унеско Форума младих за промене 2015.[68] Фондација се фокусира на младе у земљи и омогућава различита средства за подстицање талената, креативног потенцијала и иновација у здравом окружењу које нуди могућности у уметности и наукама. Ови циљеви се остварују организовањем програма и удруживањем са локалним и глобалним организацијама. Намера је да се развијају интелектуалне способности код омладине, те да се ослободи потенцијал свих Саудијаца уопштено говорећи.[69] Саудијски новинари који путују са принцом Мухамедом до страних делегација плаћени су и до 100.000 долара у готовини.[29]

Контроверзе уреди

Стампедо у Мини
 
Мост Џамарат у Мини

Дана 24. септембра 2015. године, преко 2.000 ходочасника на хаџу убијено је у Стампеду у Мини.[70] Извори тврде да се ово десило због покушаја личног конвоја Мухамеда ибн Салмана да се прогура кроз масу, као и затварања неколико цеста у околини.[71] Хиљаде иранских муслимана је марширањем кроз Техеран изразило оштар протест праћен узвицима „Смрт породици Ел Сауд!”,[71] а иако је Асошијетед прес објавио а многи медији пренели да је усмрћено преко 2.400 односно 2.411 хаџија[72][73] (уз још релевантних агенција и других медија који су сви објавили бројке веће од 2.000)[74][75] Саудијска влада је веома упадно покушала да умањи бројку, првобитно (два дана након стампеда) наводећи само 769 жртава и 934 повређене особе[72][76][77][78] (ова статистика била је званична и за време хаџа следеће године);[76] највећи број страдалих су били Иранци, а затим Малијци, Нигеријци и Египћани;[79] реч је о најсмртоноснијем хаџу у историји.[80][81][82]

Смакнуће Нимра ел Нимра

Почетком 2016. године, принц Мухамед ибн Салман је узроковао раст тензија између Ирана и СА одобривши смакнуће популарног шиитског клерикалног шеика Нимра ел Нимра. Иранско шиитско становништво одговорило је подметањем пожара у Амбасади СА у Техерану. Од тада, ове две земље су прекинуле све дипломатске односе.[34][53][83][84] Ово смакнуће извршено је заједно са погубљавањем још 46 људи, углавном сунитских џихадиста или дисидената из Ал Каиде који су обезглављивањем (четворо и стрељањем) усмрћени 2. јануара 2016. године.[33][49]

Приватни живот уреди

Мухамед ибн Салман живи раскошним животним стилом. Једнан инцидент који ово илуструје је његова моментална куповина јахте Серена, скупоцене луксузне бродице до тада непознатог италијанског произвођача Финкантјери која је регистрована на Бермудима и која је за 330 милиона евра[85] била по наруџби израђена за руског тајкуна Јурија Шефлера[86] а својевремено изнајмљивана и Билу Гејтсу за 5 милиона долара седмично.[87] Ибн Салман је за Серену платио 500 милиона евра, и то према извештавању часописа Њујорк тајмс;[51][29] постоји велика шанса да је у питању државни новац.[27][35]

Мухамед је обишао готово цео свет, састајући се с политичарима, бизнисменима и познатим личностима.[29] У јуну 2016, ради свог пројекта „Визија 30” путовао је у Силицијумску долину и састао се са кључним људима у америчкој високотехнолошкој индустрији — укључујући оснивача Фејсбука Марка Закерберга.[88]

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фејсал ибн Турки ибн Абдулах ел Сауд
 
 
 
 
 
 
 
8. Абдул Рахман ибн Фајсал
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Сарах ибнт Мишари ибн Абдулрахман ибн Хасан ел Сауд
 
 
 
 
 
 
 
4. Ибн Сауд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ахмед ел Кабир ибн Мухамед ибн Турки ел Судаири
 
 
 
 
 
 
 
9. Сарах ибнт Ахмед ел Кабир ибн Мухамед ел Судаири
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Салман ел Сауд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Мухамед ибн Ахмед ел Кабир ел Судаири
 
 
 
 
 
 
 
10. Ахмед ибн Мухамед ел Судаири
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Хаса ел Судаири
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Али ибн Мухамед ел Суваиди[89]
 
 
 
 
 
 
 
11. Шарифа ибнт Али ибн Мухамед ел Суваиди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Мухамед ел Сауд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Фахда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Напомене уреди

  1. ^ Званични датум рођења није био познат, али саудијски новински чланак из 2001. године навео га је као ученика из 10. разреда.[10] У једном извору (abutalhazahack.com, 2015) као година рођења наводила се 1980. година, а као град рођења Ријад.[11]

Референце уреди

  1. ^ Mohammed bin Salman Saudi Arabian prince
  2. ^ „Mohammad bin Salman named new Saudi Crown Prince”. TASS (на језику: енглески). Beirut. 21. 6. 2017. Архивирано из оригинала 22. 06. 2017. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  3. ^ „Mohammed bin Nayef kingpin in new Saudi Arabia: country experts”. Middle East Eye. 1. 2. 2015. Приступљено 1. 2. 2015. 
  4. ^ Law of the Council of Ministers
  5. ^ а б „Transcript: Interview with Muhammad bin Salman”. The Economist. Diriyah. 6. 1. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. „the man who wields power behind the throne of his father, King Salman” 
  6. ^ Chavez, Nicole; Qiblawi, Tamara; Griffiths, James (21. 6. 2017). „Saudi Arabia's king replaces nephew with son as heir to throne”. CNN. Приступљено 5. 7. 2017. 
  7. ^ Raghavan, Sudarsan; Fahim, Kareem (21. 6. 2017). „Saudi king names son as new crown prince, upending the royal succession line”. The Washington Post. Приступљено 5. 7. 2017. 
  8. ^ „Saudi royal decrees announcing Prince Mohammed Bin Salman as the new crown prince”. The National. Abu Dhabi: Abu Dhabi Media. Архивирано из оригинала 21. 6. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  9. ^ „قصة-السعودية-مع-الوزراء-الثلاثينيين”. Al Arabiya. 4. 2. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  10. ^ „سموه يُكرم خريجي الثانوية العامة للعام الدراسي 1419 – 1420هـ”. Al Jazirah. 30. 3. 2001. Архивирано из оригинала 16. 6. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  11. ^ а б „Profile of Prince Mohammed bin Salman – Defense Minister of Saudi Arabia”. abutalhazahack.com. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  12. ^ а б Kirkpatrick, David D. (6. 6. 2015). „Surprising Saudi Rises as a Prince Among Princes”. The New York Times. Riyadh. Приступљено 5. 7. 2017. 
  13. ^ Al Labbad, Mustafa (27. 1. 2016). „The new Saudi power triangle”. Al Monitor. Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  14. ^ „Family Tree of Salman bin Abdulaziz bin Abdul Rahman Al Saud”. Datarabia. Приступљено 5. 7. 2017. 
  15. ^ „Council of Ministers: Membership”. Washington DC: Embassy of Saudi Arabia. Приступљено 5. 7. 2017. 
  16. ^ „HRH Prince Mohammed bin Salman bin Abdulaziz to inaugurate Cityscape Riyadh 2011”. AMEinfo. 31. 10. 2011. Архивирано из оригинала 1. 11. 2011. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  17. ^ а б „Chairman of the Board”. MISK. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  18. ^ „Prince Sultan arrives to Bahrain to attend Bahrain Grand Prix”. Bahrain News Agency. 22. 4. 2012. Приступљено 5. 7. 2017. 
  19. ^ „Leadership's trust in me is my motivation – Muhammad”. Saudi Gazette. 3. 3. 2013. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  20. ^ „Prince Mohammad appointed president of crown prince court”. Saudi Business News. 2. 3. 2013. Архивирано из оригинала 11. 04. 2013. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  21. ^ Al-Awsat, Asharq (3. 3. 2013). „Prince Mohammed bin Salman appointed Special Advisor to Crown Prince”. Asharq Alawsat. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  22. ^ „Saudi King Abdullah passes away”. Al Arabiya. 23. 1. 2015. Архивирано из оригинала 23. 01. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  23. ^ „Saudi Prince Mohammad bin Salman named defense minister”. Al Arabiya. 23. 1. 2015. Архивирано из оригинала 24. 01. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  24. ^ а б „Profile: Prince Mohammed bin Salman bin Abdulaziz Al Saud”. Al Arabiya News. 27. 1. 2015. Архивирано из оригинала 28. 02. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  25. ^ Cordesman, Anthony H. (24. 1. 2015). „Saudi Succession: The King Is Dead, Long Live the King”. Newsweek. Приступљено 5. 7. 2017. 
  26. ^ а б „Prince Mohammed bin Salman: the son also rises”. The Telegraph. 11. 11. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  27. ^ а б в г Mazzetti, Mark; Hubbard, Ben (17. 10. 2016). „Rise of Prince Mohammed bin Salman rattles Saudi Arabia”. The Times of India. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  28. ^ „Saudi and Arab allies bomb Houthi positions in Yemen”. Al Jazeera. 26. 3. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  29. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Mazzetti, Mark; Hubbard, Ben (15/16. 10. 2016). „Rise of Saudi Prince Shatters Decades of Royal Tradition”. The New York Times. стр. A1. Приступљено 5. 7. 2017. „The prosecution of the war by a prince with no military experience has exacerbated tensions between him and his older cousins, according to American officials and members of the royal family. Three of Saudi Arabia's main security services are run by princes. Although all agreed that the kingdom had to respond when the Houthis seized the Yemeni capital and forced the government into exile, Prince bin Salman took the lead, launching the war in March 2015 without full coordination across the security services. The head of the National Guard, Prince Mutaib bin Abdullah, had not been informed and was out of the country when the first strikes were carried out, according to a senior National Guard officer. [...] American officials, too, were put off when, just as the Yemen campaign was escalating, Prince bin Salman took a vacation in the Maldives, the island archipelago off the coast of India. Several American officials said Defense Secretary Ashton B. Carter had trouble reaching him for days during one part of the trip.” 
  30. ^ „Yemen: Call for suspension of arms transfers to coalition and accountability for war crimes”. Amnesty International. 7. 10. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  31. ^ MacAskill, Ewen (27. 1. 2016). „UN report into Saudi-led strikes in Yemen raises questions over UK role”. The Guardian. Приступљено 5. 7. 2017. 
  32. ^ Khomami, Nadia (27. 10. 2015). „Airstrikes hit Médecins Sans Frontières hospital in Yemen”. The Guardian. Приступљено 5. 7. 2017. 
  33. ^ а б в г Osborne, Samuel (22. 1. 2016). „King Salman: The man in charge of the 'most dangerous man in the world'”. Independent. Приступљено 5. 7. 2017. 
  34. ^ а б Law, Bill (8. 1. 2016). „The most dangerous man in the world?”. Independent. Приступљено 5. 7. 2017. 
  35. ^ а б в г д ђ Dyer, Gwynne (8. 2. 2017). „Risk-taking Saudi prince gambling with stability”. lfpress. Приступљено 5. 7. 2017. „No wonder the BND characterized Prince Muhammad as "a political gambler who is destabilizing the Arab world through proxy wars."” 
  36. ^ „Rebels seek to storm Idlib amid chemical fears”. NOW. 25. 3. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  37. ^ „News Update 3-25-15”. Syria Direct. Приступљено 5. 7. 2017. 
  38. ^ „Hoping to break into encircled east Aleppo, rebels surprise with attack from southwest”. Syria Direct. 1. 8. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  39. ^ Ghanmi, Elyès; Punzet, Agnieszka (11. 6. 2013). „The involvement of Salafism/Wahhabism in the support and supply of arms to rebel groups around the world” (PDF). European Parliament. Приступљено 5. 7. 2017. 
  40. ^ Hudson, Valerie. The Hillary Doctrine. Columbia University. стр. 154. Приступљено 5. 7. 2017. 
  41. ^ „Jabhat al-Nusra”. Australian National Security. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 05. 07. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  42. ^ а б „Jabhat al-Nusra, A Strategic Briefing” (PDF). Quilliam Foundation. 8. 1. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  43. ^ Green, R. (25. 11. 2013). „Al-Qaeda Upgrades Its Presence in Syria” (1037). MEMRI. Приступљено 5. 7. 2017. 
  44. ^ Krech, H. (јануар 2012). „Academic paper: Al Qaeda in the Levant and the civil war in Syria”. researchgate.net. Приступљено 5. 7. 2017. 
  45. ^ Abouzeid, Rania (23. 6. 2014). „The Jihad Next Door”. Politico.com. Приступљено 5. 7. 2017. 
  46. ^ а б „Gulf allies and 'Army of Conquest'”. Al-Ahram Weekly (1248). 28. 5. 2015. Архивирано из оригинала 14. 1. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. „... Jabhat Al-Nusra and Ahrar Al-Sham represent 90 per cent of the troops. [...] The Saudis and Qataris are to provide funding for 40 per cent of the coalition's needs...” 
  47. ^ Sengupta, Kim (12. 5. 2015). „Turkey and Saudi Arabia alarm the West by backing Islamist extremists the Americans had bombed in Syria”. The Independent. Архивирано из оригинала 28. 12. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  48. ^ „U.S. sanctions jihadist Syrian rebel group Jund al-Aqsa”. Reuters. 20. 9. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  49. ^ а б в г Cockburn, Patrick (10. 1. 2016). „Prince Mohammed bin Salman: Naive, arrogant Saudi prince is playing with fire”. The Independent. Приступљено 5. 7. 2017. „... political gambler who is destabilising the Arab world through proxy wars in Yemen and Syria.” 
  50. ^ O'Bagy, Elizabeth (септембар 2012). Middle East Security Report: Jihad in Syria (PDF). 6. Washington, DC. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2017. г. 
  51. ^ а б в Ignatius, David (28. 6. 2016). „A 30-year-old Saudi prince could jump-start the kingdom – or drive it off a cliff”. The Washington Post. Приступљено 5. 7. 2017. 
  52. ^ Mohammed bin Salman named crown prince
  53. ^ а б „Saudi Prince Mohammed bin Salman has Western leaders very worried”. News. 13. 1. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  54. ^ Hubbard, Ben (21. 6. 2017). „Saudi Arabia Rewrites Succession as King Replaces Heir With Son, 31”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 7. 2017. 
  55. ^ „Mohammed bin Salman named Saudi Arabia's crown prince”. Al Jazeera. 21. 6. 2017. Приступљено 5. 7. 2017. 
  56. ^ Huggler, Justin (2. 12. 2015). „Saudi Arabia 'destabilising Arab world', German intelligence warns”. The Telegraph. Berlin: Telegraph Media Group Ltd. Приступљено 5. 7. 2017. 
  57. ^ Smaledec, Alison (3. 12. 2015). „Germany Rebukes Its Own Intelligence Agency for Criticizing Saudi Policy”. Приступљено 5. 7. 2017. 
  58. ^ Miller, Jake (21. 6. 2017). „Trump congratulates newly-elevated Saudi Arabian crown prince”. CBS News. Приступљено 5. 7. 2017. „congratulate him on his recent elevation« • »close cooperation” 
  59. ^ Ignatius, David (20. 4. 2017). „A young prince is reimagining Saudi Arabia. Can he make his vision come true?”. The Washington Post. Riyadh. Приступљено 5. 7. 2017. „... we would have ended up like North Korea.” 
  60. ^ а б Kerr, Simeon (30. 1. 2015). „Saudi king stamps his authority with staff shake-up and handouts”. Financial Times. Riyadh. Приступљено 5. 7. 2017. 
  61. ^ Orton-Jones, Charles (21. 8. 2012). „Stop the press! Apple is NOT the world's most valuable company”. London loves Business. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  62. ^ „Could Saudi Aramco Be Worth 20 Times Exxon?”. Wall Street Journal. 8. 1. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  63. ^ а б Waldman, Peter (21. 4. 2016). „Project to Get Saudi Arabia's Economy Off Oil”. Bloomberg Businessweek. Приступљено 5. 7. 2017. 
  64. ^ „Full text of Saudi Arabia's Vision 2030”. Al Arabiya. Riyadh: Saudi Gazette. 26. 4. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  65. ^ Black, Ian (13. 5. 2016). „Mohammed bin Salman: the prince trying to wean Saudi Arabia off oil”. The Guardian. United Kingdom. Приступљено 5. 7. 2017. 
  66. ^ „Interview of Prince Mohammad bin salman – His vision for the future Saudi Arabia by Turki Al-Dakhil of Al Arabia”. mohammadbinsalman.com (интервју). Интервју са Туркијем ел Дакилом. 13. 8. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. „Green card” 
  67. ^ Black, Ian (25. 4. 2016). „Saudi Arabia approves ambitious plan to move economy beyond oil”. The Guardian. United Kingdom. Приступљено 5. 7. 2017. 
  68. ^ „9th Youth Forum: Partners, Main Sponsors”. UNESCO. 26. 10. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  69. ^ „MiSK Foundation: About MiSK”. Misk.org.sa. Приступљено 5. 7. 2017. 
  70. ^ Almukhtar, Sarah; Buchanan, Larry; Keller, Josh; Parlapiano, Alicia; Peçanha, Sergio; Watkins, Derek (24/25. 9. 2015). „How the Hajj Stampede Unfolded”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 7. 2017. 
  71. ^ а б Weaver, Matthew. „Saudi Arabia under pressure to improve safety at Mecca after fatal hajj crush”. The Guardian. Приступљено 5. 7. 2017. „death to Al Saud family” 
  72. ^ а б Gambrell, Jon; Ahmed, Baba (9/10. 12. 2015). „Hajj Stampede in September Killed Over 2,400, New Count Finds”. The New York Times. Associated Press. Архивирано из оригинала 11. 12. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  73. ^ Gladstone, Rick (10. 12. 2015). „Death Toll From Hajj Stampede Reaches 2,411 in New Estimate”. The New York Times. Associated Press. Приступљено 5. 7. 2017. 
  74. ^ „رویترز: شمار قربانیان منا سه برابر آمار ادعایی عربستان است” [Reuters: The number of Mina victims is three times more than Saudi Arabia's claimed statistics]. Deutsche Welle. Reuters. 13. 10. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  75. ^ „Iran says tests will show cause of diplomat's death in Saudi”. AFP. 27. 11. 2015. Архивирано из оригинала 29. 11. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  76. ^ а б „As hajj nears, questions about deadly 2015 stampede remain”. Daily Mail. Associated Press. 9. 9. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  77. ^ „Hajj stampede: Saudi officials clarify toll after questions”. BBC News. 29. 9. 2015. Приступљено 5. 7. 2017. 
  78. ^ Piggott, Mark (26. 9. 2015). „Hajj stampede death toll 'rises up to 1,100' as Saudi Arabia faces criticism over safety record”. International Business Times. Приступљено 5. 7. 2017. 
  79. ^ „Mecca, Medina properties of Islam, not Al Saud: Iran”. Press TV. 9. 9. 2016. Архивирано из оригинала 05. 07. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  80. ^ Gambrell, Jon; Ahmed, Munir; Osman, Mohamed; Batrawy, Aya; Mazen, Maram (9. 10. 2015). „Saudi crush was deadliest hajj tragedy ever”. Yahoo! News. Associated Press. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  81. ^ „Foreign toll figures show hajj tragedy deadliest in history”. Yahoo! News. Agence France-Presse. 14. 10. 2015. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  82. ^ Gambrell, Jon; Batrawy, Aya (14. 10. 2015). „New tally shows at least 1,621 killed in Saudi hajj tragedy”. Business Insider. Associated Press. Приступљено 5. 7. 2017. 
  83. ^ Karimi, Nasser (7. 1. 2016). „Nimr al-Nimr executions: Fears of further unrest as Saudi prince defends Kingdom's killing of Shia cleric”. Independent. Tehran. Приступљено 5. 7. 2017. 
  84. ^ „Saudi Arabia executes prominent Shia cleric Nimr al-Nimr”. Financial Times. 2. 1. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  85. ^ „It's electrifying! $330m super yacht lit with neon runners and owned by a Russian vodka tycoon spotted off California coast”. Daily Mail. 25. 2. 2012. Приступљено 5. 7. 2017. 
  86. ^ „Scoop: Fincantieri delivers 134 metre superyacht Serene”. Superyacht Times. Fincantieri Yachts. 6. 8. 2011. Приступљено 5. 7. 2017. 
  87. ^ Haynes, Danielle (10. 8. 2014). „Bill Gates takes vacation on $330M yacht — Bill Gates, family, rent yacht for $5 million a week for Sardinia vacation”. UPI. 
  88. ^ „Saudi's Deputy Crown Prince meets Facebook founder Mark Zuckerberg”. Al Arabiya English. 22. 6. 2016. Приступљено 5. 7. 2017. 
  89. ^ „Royal Family Directory”. www.datarabia.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 5. 7. 2017. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Мухамед ибн Салман на Викимедијиној остави

Политичке функције
Први потпредседник Владе
21. јун 2017. — данас
Тренутно
Мухамед ибн Наиф
 Други потпредседник Владе
29. април 2015. — 21. јун 2017.
Упражњено
Министар одбране Саудијске Арабије
23. јануар 2015. — данас
Тренутно
Врховни судија Краљевског суда
23. јануар 2015. — данас
Тренутно
Краљевство Саудијска Арабија
Заменик престолонаследника
29. април 2015. — 21. јун 2017.
Упражњено
Мухамед ибн Наиф
 Престолонаследник Саудијске Арабије
21. јун 2017. — данас
Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_ибн_Салман&oldid=27357031”