Мушкатлин плавац
Мушкатлин плавац (Cacyreus marshalli) је дневни лептир из породице плаваца.
| Geranium bronze | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Породица: | Lycaenidae |
| Род: | Cacyreus |
| Врста: | C. marshalli
|
| Биномно име | |
| Cacyreus marshalli | |
Природни ареал распрострањења мушкатлиног плавца је јужна Африка. Лептир је први пут унет у Европа на крају 20. века, где се брзо проширио у многа јужна и источна подручја континента. Од како је интродукован у Европу, мушкатлин плавац је постао штеточина гајених мушкатли (Pelargonium) и здраваца (Geranium). Тренутно се улаже известан напор за спречавање ширења мушкатлиног плавца и да се нађе најефикаснији пестицид за третирање ове врсте.[2]
Опис уреди
Величина крила одраслих јединки мушкатлиног плавца износи 15–23 mm код мужјака и 18–23 mm код женки.[3] Крила су смеђа, са белом ивицом. Њихова доња страна је сиво-смеђа са тамним појасевима, који су испресецани белом и чине јединствену шару распоред шару која наликује на маскирне војничке униформе.[3] Задња крила имају јено „окце“ које им вероватно користи да заварају предаторе, а тик уз њега је и кратак репић. Мужјаци и женке су сличног изгледа.
-
одрасли, доња страна -
одрасли, доња страна -
одрасли горња страна
Екологија уреди
Мушкатлин плавац је алохтона врста у Европи, која се најчешће налази у насељеним местима, у близини гајене мушкатле. Гусенице се хране различитим биљкама из родова Pelargonium (мушкатла) и Geranium (здравац). У топлијим пределима Европе је примећено да се лептири успешно развијају и на дивљим врстама здравца (G. sylvaticum, G. sanguineum, G. pratense). Лептир је штеточина гајене мушкатле, причињава велике материјалне штете и проглашен је за инвазивну врсту. Велика је опасност од ширења популација ове врсте на дивље врсте здраваца, где би компетитивним односима могао да угрози опстанак здравчевог плавца.
Распростањеност уреди
Природни ареал распрострањења мушкатлиног плавца је на подручју јужне Африке, одакле је почетком деведесетих година случајно пренет у Европу. Његово ширење је почело од западног медитерана ка истоку. Лептир прати топлије крајеве јужне Европе, који омогућавају лептирима да презиме. У Србији га је први пут пронашла Слађана Милојковић 2020. године у Нишу, када је поделила своје фотографије у групу Лептири Србије.
Референце уреди
- ^ Butler, Arthur G. (1897). „On three consignments of Butterflies collected in Natal in 1896 and 1897 by Mr. Guy A. K. Marshall, F.Z.S.”. Proceedings of the Zoological Society of London: 845—846. doi:10.1111/j.1096-3642.1898.tb01388.x.
- ^ Herrero, Salvador; Borja, Marisé; Ferré, Juan (17. 5. 2002). „Extent of Variation of the Bacillus thuringiensis Toxin Reservoir: the Case of the Geranium Bronze, Cacyreus marshalli Butler”. Applied and Environmental Microbiology. 68 (8): 4090—4094. PMC 124026
. PMID 12147511. doi:10.1128/aem.68.8.4090-4094.2002.
- ^ а б Woodhall, Steve (2005). Field Guide to Butterflies of South Africa. South Africa: Struik. ISBN 9781868727247.
Спољашње везе уреди
- Биологер – слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2020)
