Навагрудак

Навагрудак
Навагрудак; Новогрудок
Навагрудак; Навагрудак; Новогрудок
	Некадашњи пијачни трг
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Белорусија
Област	Гродњенска област
Рејон	Навагрудски рејон
Основан	први помен 1044.
Становништво
Становништво	‍
— 2017.	29.459
Географске карактеристике
Координате	53°35′00″ СГШ; 25°49′00″ ИГД / 53.583333° СГШ; 25.816667° ИГДКоординате: 53°35′00″ СГШ; 25°49′00″ ИГД / 53.583333° СГШ; 25.816667° ИГД
Временска зона	UTC+3
	Навагрудак Навагрудак на мапи Белорусије
Поштански број	231400
Позивни број	+375 1597
Регистарска ознака	4
Веб-сајт
	novogrudok.grodno-region.by

Навагрудак или Новогрудок (блр. Навагрудак; рус. Новогрудок) град је у западном делу Републике Белорусије и административни центар Навагрудског рејона Гродеенске области. Један је од најстаријих белоруских градова, и убраја се у најважније политичке и културне центре историјске области Црна Рутенија током XII века.

Према процени из 2012. у граду је живело 29.324 становника.

ЕтимологијаУреди

У дословном преводу име града је Нови Град. Навагрудок је био један од важнијих насељених центара паганства у периоду раног X века када је постао делом Кијевског Руса.^[1]^[2]

Према неким летописима, недалеко од данашњег насеља налазио се древни град Радогошча који је у то време био важан трговачки центар, а насеље које је настало у његовој близини названо је Новим Градом.^[3]

ГеографијаУреди

Град се налази у источном делу Гродњенске области, у географској зони Навагрудског побрђа, на око 30 км јужно од леве обале реке Њемен.

ИсторијаУреди

Улица Замкаваја на слици Кануте Русијецки из 1846.

Најранији писани подаци о граду потичу из летописа из 1044, 1116. и 1252. године. Према првом летопису из 1044. кијевски књаз Јарослав Мудри на том месту је подигао утврђење (које је пак предмет спора историчара, јер многи сматрају да се поменута тврђава односила на подручје Великог Новгорода).^[4]

На основу археолошких доказа извесно је да је на месту данашњег града током IX и X века постојало важно трговачко насеље чији становници су одржавали трговачке везе са Византијом, Блиским истоком и Скандинавијом. Дуж главног трга постојале су бројне занатске радионице, ливнице и јувелирнице.

Године 1511. Навагрудак добија магдебуршко право и постаје слободан трговачки град Велике Кнежевине Литваније, а од 1507. до 1795. биоо је центар Навагрудског војводства. Године 1795. постаје делом Руске Империје, и административни је центар Навагрудског округа Гродњенске губерније (све до 1842). У међуратном периоду град је био делом Пољске.

Током Другог светског рата Навагрудак је био окупиран од стране Нациста од 4. јула 1941. до 9. јула 1944. и у том периоду је у гетоу који је формиран за противнике нацистичког режима страдало око 4,5 хиљада углавном навагрудских Јевреја.

Град је 10. септембра 2011. свечано пролсавио 500. година од добијања магдебуршког права.^[5]

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2012. живело 29.324 становника.

Кретање броја становника
1979.	1989.	1999.	2009.	2012.
22.423^[6]	29.506^[6]	29.506^[6]	29.336^[6]	29.324^[6]

Знаменити НавагрудчаниУреди

У Навагрудаку (или у његовој непосредној близини) је 24. децембра 1798. рођен један од најзначајнијих пољских песника и револуционара Адам Мицкјевич.

Међународна сарадњаУреди

Криница Морска (пољ. Krynica Morska), Пољска;
Пријенај (литв. Prienai), Литванија;
Елблаг (пољ. Elbląg), Пољска;

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ «И зашли за реку Велю, и потом перешли реку Немон и нашли в чотырех милях от реки Немна гору красную, и сподобалася им, и вчинили на неи город и назвали его Новъгородок». Летопись Красинского // ПСРЛ. — М., 1980. — Т. 35. — С. 129; Евреиновская летопись // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 215; Летопись Рачинского // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 146; Ольшевская летопись // ПСРЛ. — М., 1980. — Т. 35. — С. 174; Румянцевская летопись // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 194.
^ Баранаускас Т. Новогрудок в XIII в.: история и миф
^ Піваварчык С. А. Гарадзішча Радагошча — магчымы папярэднік Наваградка // Белорусский Сборник № 2. Санкт-Петербург, 2003.
^ Л. У. ДУЧЫЦ Касцюм жыхароў Беларусі Х-ХІІІ стст.)
^ В Новогрудке открыли памятный знак к 500-летию получения городом магдебургского права (установлен слева от здания исполнительноьго комитета Новогрудского района)
^ ^а ^б ^в ^г ^д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.

Спољашње везеУреди

[1] «И зашли за реку Велю, и потом перешли реку Немон и нашли в чотырех милях от реки Немна гору красную, и сподобалася им, и вчинили на неи город и назвали его Новъгородок». Летопись Красинского // ПСРЛ. — М., 1980. — Т. 35. — С. 129; Евреиновская летопись // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 215; Летопись Рачинского // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 146; Ольшевская летопись // ПСРЛ. — М., 1980. — Т. 35. — С. 174; Румянцевская летопись // ПСРЛ. — Т. 35. — С. 194.

[2] Баранаускас Т. Новогрудок в XIII в.: история и миф

[3] Піваварчык С. А. Гарадзішча Радагошча — магчымы папярэднік Наваградка // Белорусский Сборник № 2. Санкт-Петербург, 2003.

[4] Л. У. ДУЧЫЦ Касцюм жыхароў Беларусі Х-ХІІІ стст.)

[5] В Новогрудке открыли памятный знак к 500-летию получения городом магдебургского права (установлен слева от здания исполнительноьго комитета Новогрудского района)

[CP-6] а ^б ^в ^г ^д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]