Награда „Драинац”
српска књижевна награда
(преусмерено са Награда Раде Драинац)
Награда „Драинац” додељује се за најбољу књигу поезије. Награду додељује Народна библиотека „Раде Драинац” из Прокупља у оквиру манифестације „Драинчеви књижевни сусрети”.
| Награда „Драинац” | |
|---|---|
 54. | |
 Награда „Драинац” уручена Тањи Крагујевић, српској песникињи | |
| Додељује се за | најбољу књигу поезије |
| Додељује | Народна библиотека „Раде Драинац” |
| Локација | Прокупље |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1967. год. |
| Тренутни добитник | Мирослав Алексић |
О награди уреди
Награда се додељује за најбољу књигу песама објављену на српском језику у прошлој години или за укупно песничко стваралаштво. Од 1978. до 1986. додељивана је младим песницима за рукопис прве збирке песама, а од 1986. познатим песницима за књигу песама објављену у прошлој години или за укупно песничко стваралаштво. Награда се састоји од бронзане статуете Рада Драинца, рад академског вајара Драгана Дробњака, и новчаног износа. Додељује се у Прокупљу, на манифестацији „Драинчеви књижевни сусрети”.
Добитници уреди
Од 1967. до 1980. уреди
- 1967 — Вито Марковић, за збирку песама Над понором.[1]
- 1968 — Бранислав Петровић, за збирку песама Градилиште.[1]
- 1969 — Радомир Андрић, за збирку песама Вечерњи крчаг.[1]
- 1970–1974 — није додељивана из политичких разлога.[1]
- 1975 — Србољуб Митић, за песнички опус.
- 1976 — Густав Крклец, за животно дело.
- 1977 — Бошко Ивков, за циклус песама.
- 1978 — Живана Дамњановић, за рукопис збирке песама Бекства.
- 1979 — Биљана Лончар, за рукопис збирке песама Непресахле воде.
- 1980 — Јосип Михалковић, за рукопис збирке песама Око које копа.
Од 1981. до 1990. уреди
- 1981 — Слободан Жикић, за рукопис збирке песама Непогоде.
- 1982 — Русомир Арсић, за рукопис збирке песама Тренутак пред светом.
- 1983 — Александар Пејовић, за есеј поводом 40 година од смрти „Пледоаје за Драинчеву приповедачку прозу”.
- 1984 — Стеван Наумовић, за рукопис збирке песама Баштина.
- 1985 — Милисав Крсмановић, за рукопис збирке песама Тврде зоре (објављена под насловом Крсмановина).
- 1986 — Миодраг Павловић, за збирку песама Следства.
- 1987 — Мирослав Максимовић, за збирку песама Сонети о животним радостима и животним тешкоћама.
- 1988 — Ранко Јововић, за збирку песама Земља за укоп.
- 1989 — Радослав Војводић, за збирку песама Двојник из Кнез-Михаилове.
- 1990 — Весна Парун, за збирку песама Касфалпирова земља.
Од 1991. до 2000. уреди
- 1991 — Слободан Ракитић, за збирку песама Тапије у пламену.
- 1992 — Станоје Макрагић, за збирку песама Дрво живота.
- 1993 — Драган Драгојловић, за збирку песама Књига љубави.
- 1994 — Злата Коцић, за збирку песама Ребро.
- 1995 — Танасије Младеновић, за укупно песничко дело.
- 1996 — Стеван Раичковић, за укупно песничко дело.
- 1997 — Божидар Шујица, за укупно песничко дело.
- 1998 — Ђоко Стојчић, за збирку песама Биране речи.
- 1999 — Матија Бећковић, за збирку песама Од-До.
- 2000 — Зоран Богнар, за збирку песама Нови човек и Слободан Стојадиновић, за збирку песама Бројање до један.
Од 2001. до 2010. уреди
- 2001 — Предраг Чудић, за сатиричну поезију и Мирослав – Цера Михаиловић, за дијалекатску поезију.
- 2002 — Алек Вукадиновић, за збирку песама Ноћна трилогија.
- 2003 — Владимир Јагличић, за збирку песама Немој да ме зовеш.
- 2004 — Радосав Стојановић, за збирку песама Нетремице.[2]
- 2005 — Братислав Р. Милановић, за збирку песама Силазак.
- 2006 — Зоран Милић, за збирку песама Жрвањ у нигдини.
- 2007 — Крстивоје Илић, за збирку песама Порекло сонета.
- 2008 — Љубомир Симовић, за збирку песама Гост из облака.[3]
- 2009 — Зоран Вучић, за збирку песама Стари и нови стихови.
- 2010 — Александар Лукић, за збирку песама Не спомињи ђавола.
Од 2011. до 2020. уреди
- 2011 — Иван Негришорац, за збирку песама Светилник.
- 2012 — Андреј Јелић Мариоков, за збирку песама Раскућени стихови.
- 2013 — Миљурко Вукадиновић, за збирку песама Шкр gut: спев о летењу и паду.[4]
- 2014 — Милош Јанковић, за збирке песама Опсенарник и Мелемник.[5]
- 2015 — Живорад Недељковић, за збирку песама Улазак.[6]
- 2016 — Гордана Ђилас, за збирку песама Север, удаљен звук.[7]
- 2017 — Милован Данојлић, за збирку песама Животи, животи.[8]
- 2018 — Власта Младеновић, за збирку песама Локалитет и свет шаркаменских рима.[9]
- 2019 — Милосав Тешић, за збирку песама Калопера Пера.[10]
- 2020 — Тања Крагујевић, за збирку песама Extravaganza.[11]
Од 2021. до 2030. уреди
- 2021 — Верољуб Вукашиновић, за песничку књигу Тилић.[12]
- 2022 — Мирослав Алексић, за збирку поезије Кафкино матурско одело.[13][14]
- 2023 — Славомир Гвозденовић, за збирку песама Дисање на псеће шкрге.[15]
Референце уреди
- ^ а б в г Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 185—186. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 167. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ https://www.rts.rs/page/magazine/sr/kulturno/story/16/kultura/18384/ljubomir-simovic-dobitnik-drainceve-nagrada.html
- ^ Драинац је више од књижевности („Политика“, 10. јул 2013)
- ^ https://prokuplje.org.rs/arhiva-vesti/urucena-nagrada-drainac-milosu-jankovicu/
- ^ https://www.juznevesti.com/Kultura/Zivorad-Nedeljkovic-ovogodisnji-dobitnik-nagrade-Rade-Drainac.sr.html
- ^ Гордани Ђилас „Драинчева награда” („Политика”, 5. август 2016)
- ^ Данојлић добитник награде „Драинац“ („Политика”, 16. август 2017)
- ^ „Додељена награда "Драинац"”. Народна библиотека „Раде Драинац”. 30. 7. 2018. Архивирано из оригинала 18. 12. 2022. г. Приступљено 18. 12. 2022.
- ^ „Milosav Tešić dobitnik ovogodišnje nagrade „Drainac“”. Топличке вести. 1. 8. 2019. Приступљено 18. 12. 2022.
- ^ ДРАИНАЦ ТАЊИ КРАГУЈЕВИЋ: Једногласном одлуком жирија, у петак додељена угледна песничка награда („Вечерње новости”, 14. август 2020)
- ^ ИНТЕРВЈУ Верољуб Вукашиновић песник, добитник награде „Драинац” за „Новости”: Глобализују се и свет и свест људи („Вечерње новости”, 12. септембар 2021)
- ^ „"ДРАИНАЦ" ПРИПАО АЛЕКСИЋУ: Саопштено име добитника награде у оквиру Прокупачке смотре”. Вечерње новости. 18. 8. 2022. Приступљено 20. 8. 2022.
- ^ Митић, Љ. (24. 8. 2022). „Мирославу Алексићу „Драинчева награда””. Политика. Приступљено 24. 8. 2022.
- ^ „Drainčeva nagrada Slavomiru Gvozdenoviću, književniku iz Temišvara”. Јужне вести (на језику: српски). Приступљено 11. 10. 2023.
