Награда „Григорије Божовић”
Награда „Григорије Божовић” додељује се за најбољу приповетку, путопис или целокупни књижевни опус настао у духу приповедне прозе Григорија Божовића. Награду додељује Дом културе „Стари Колашин” у Зубином Потоку од 2014. године.
| Награда „Григорије Божовић” | |
|---|---|
 | |
| Додељује се за | књижевно стваралаштво |
| Додељује | Дом културе „Стари Колашин” |
| Локација | Зубин Поток |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 2014. год. |
Историјат уреди
Дом културе „Стари Колашин” у Зубином Потоку први пут је расписао конкурс за Награду 2014. године. У конкуренцији од 43 приповетке у ужем избору су се нашле приповетка „Предзнаци” Слободана Бошковића, приповетка „Кумић” Драга Кекановића и приповетка „Четрдесет и три године” Драгослава Михаиловића.
Жири ради у саставу: Милета Аћимовић Ивков (председник жирија), Драгиша Бојовић и Андријана Живановић.
Дело треба да буде објављено на српском језику, у претходној години, у књижевној периодици или збирци. Награда се састоји од диптиха у дуборезу са ликом Григорија Божовића (рад Александра Живановића), повеље и новчаног износа. Добитник Награде проглашава се, по правилу, у мају, а уручење се организује почетком јуна у Зубином Потоку.
Истоимене награде уреди
Постоји истоимена награда Књижевног друштва Косова и Метохије за најбоља дела поезије, прозе и есејистике својих чланова. Додељује се на манастирској слави Пресвете Богородице Тројеручице на Девиним водама код Звечана. У периоду 1995–2000. постојала је награда Издавачке куће „Григорије Божовић“ из Приштине.
Добитници уреди
- за 2013 — Драго Кекановић, за приповетку „Кумић”.[1]
- за 2014 — Милисав Савић, за двојезичну књигу Долина српских краљева.[2]
- за 2015 — Радован Бели Марковић, за роман Путникова циглана.[3]
- за 2016 — Драгослав Михаиловић, за приповетку „Четрдесет и три године”.[4]
- за 2017 — Владимир Пиштало, за роман Сунце овог дана: Писмо Андрићу.[5]
- за 2018 — Милован Данојлић, за трилогију Писма без адресе.[6]
- за 2019 — Горан Петровић, за Изабрана дела.[7]
- за 2020 — Енес Халиловић, за роман Људи без гробова.[8]
- за 2021 — Петар Сарић, за роман Клобук.[9]
- за 2022 — Драган Хамовић, за роман Род ораха.[10]
Референце уреди
- ^ „Драгу Кекановићу додељена књижевна награда „Григорије Божовић“”. Конкурси региона. 29. 5. 2014. Архивирано из оригинала 11. 05. 2022. г. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Извештај са Научног скупа и доделе Књижевне награде „Григорије Божовић“”. Конкурси региона. 7. 1. 2015. Архивирано из оригинала 22. 03. 2022. г. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ Р., З. (4. 6. 2016). „Радовану Белом Марковићу награда „Григорије Божовић””. Политика. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Драгославу Михаиловићу награда "Григорије Божовић"”. РТС. 19. 5. 2017. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ Симоновић, Дејан (26. 5. 2018). „Награда „Григорије Божовић“ Владимиру Пишталу”. Српско књижевно друштво. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Награда "Григорије Божовић" Миловану Данојлићу”. РТС. 24. 5. 2019. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Горан Петровић добитник књижевне награде „Григорије Божовић””. РТС. 20. 6. 2020. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Књижевна награда "Григорије Божовић" Енесу Халиловићу”. РТС. 21. 5. 2021. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Награда „Григорије Божовић“ књижевнику Петру Сарићу”. РТС. 1. 6. 2022. Приступљено 11. 12. 2022.
- ^ Вулићевић, Марина. „Награда „Григорије Божовић” Драгану Хамовићу”. Politika Online. Приступљено 18. 8. 2023.