Награда „Павле Марковић Адамов”

Награда „Павле Марковић Адамов” је књижевна награда која се додељује за књижевни опус и животно дело. Награда се додељује од 1988. у Сремским Карловцима. Од 1990. Награду додељује Културни центар „Карловачка уметничка радионица” и часопис Кровови.

Награда „Павле Марковић Адамов”
Додељује се за	књижевни опус и животно дело
Додељује	Културни центар „Карловачка уметничка радионица”
Локација	Сремски Карловци
Земља	Србија
Прво додељивање	1988. (1988)

Историјат

Награда је установљена 1988. на иницијативу Жарка Димића, књижевника, историчара и културног посленика из Сремских Карловаца. Оснивачи су били Савез социјалистичке омладине у Сремским Карловцима и тадашњи билтен за културу и уметност Кровови. Прве две године Награда је додељивана за изузетне успехе у развоју омладинске културе, прогресивност и занимљиве покушаје и акције у култури и медијима, као и за резултате у издаваштву и за књижевна дела. Од 1993. Награда се додељује за књижевни опус и животно дело, а такође ствараоцима и истраживачима за осветљавање личности и дела Павла Марковића Адамова. Награду од 1990. додељује Културни центар „Карловачка уметничка радионица” и часопис Кровови. Жири се бира на три године. Награда се састоји од плакете у бронзи са ликом Павла Марковића Адамова (рад академског вајара Ђорђа Лазића Ђапше из Сремских Карловаца), повеље и новчаног износа. Уручење Награде је, по правилу, сваке године у септембру, у Спомен библиотеци Карловачке гимназије.

Добитници

• 1988 — Рок састав Кербер
• 1989 — Борисав Бора Ђорђевић
• 1989 — Раде Шербеџија, за књигу песама Црноцрвено, Загреб, 1989.
• 1989 — Вујица Решин Туцић, за песнички опус.
• 1990 — Бранко Андрић Андрла, за поетски авангардизам.
• 1991 — Раша Ливада, за уређивање часописа Писмо.
• 1992 — Јован Зивлак, за песнички опус.
• 1992 — Бранко Кукић, за уређивање часописа Градац.
• 1993 — Петру Крду, за издаваштво у КОВ-у.
• 1993 — Јовица Аћин, за књигу Уништити после моје смрти, КОВ, 1993
• 1994 — Драган Колунџија, за песнички опус.
• 1994 — Гојко Тешић, за истраживачки рад у историји српске књижевности.
• 1995 — Зоран Ђерић, за књигу Ватрено крштење, Сремски Карловци 1995.
• 1995 — Мирољуб Тодоровић, за песнички опус.
• 1996 — Иван Гађански, за песнички опус.
• 1996 — Вида Огњеновић, за трилогију Отровно млеко маслачка, Кућа мртвих мириса, Стари сат.
• 1997 — Перо Зубац, за књижевни опус.
• 1998 — Дејан Медаковић, за животно дело.
• 1999 — Бошко Петровић, за животно дело.
• 2000 — Радомир В. Ивановић, за животно дело.
• 2001 — Богдан Косановић, за преводилаштво и истраживачки рад.
• 2002 — Милован Витезовић, за књижевни опус.
• 2003 — Душко Трифуновић, за књижевни опус.
• 2004 — Александар Тишма, за животно дело – постхумно.
• 2005 — Радован Поповић, за књижевни и истраживачки рад.
• 2005 — Драган Мраовић, за књижевни и преводилачки опус.
• 2005 — Даница Вујков, специјална награда за допринос очувању лика и дела Павла Марковића Адамова.
• 2007 — Раша Перић, за антологичарски рад и песнички опус.
• 2007 — Угљеша Рајчевић, за књижевни опус.
• 2008 — Ненад Грујичић, за песнички опус.
• 2008 — Жарко Димић, за књижевни рад и очување лика и дела Павла Марковића Адамова.
• 2009 — Срба Игњатовић, за песнички и књижевно-критичарски опус.
• 2009 — Јован Дунђин, за песнички опус.
• 2009 — Фрања Петриновић, за приповедачки опус.
• 2009 — Валериј Николајевич Казаков, за књижевни опус.
• 2010 — Љиљана Хабјановић Ђуровић, за књижевно дело.
• 2010 — Драшко Ређеп, за антологичарски рад.
• 2010 — Предраг Бјелошевић, за књигу прича У шетњи без главе, Бања Лука 2010.
• 2010 — Небојша Кузмановић, за допринос осветљавању српско-словачких културних веза.
• 2011 —
• 2012 —
• 2013 — Јелка Ређеп.
• 2014 —
• 2015 —
• 2016 —
• 2017 —
• 2018 —
• 2019 — Момир Лазић, за животно дело.
• 2020 —
• 2021 — Ана Дудаш, за рад у стишком крају у подучавању деце православној вери и песништву.