Нада Матић (Бајина Башта, 14. јануар 1924Поља, код Мојковца, 22. мај 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

нада матић
Nada Matić (narodni heroj).jpg
Нада Матић
Датум рођења14. јануар 1924.
Место рођењаБајина Башта
Краљевина СХС
Датум смрти22. мај 1944.(1944-05-22) (20 год.)
Место смртиПоља, код Мојковца
НД Црна Гора
Професијаученица
Чланица КПЈ одпочетка 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од6. јула 1953.

БиографијаУреди

Рођена је 14. јануара 1924. године у Бајиној Башти.[а] По завршетку основне школе, уписала се у Учитељску школу у Ужицу. Убрзо је у школи постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Почетком 1941. године, примљена је за чланицу Комунистичке партије Југославије. Нешто касније, постала је секретарица Окружног комитета СКОЈ-а за ужички округ и на тој дужности остала до повлачења главних партизанских снага из Србије, у јесен 1941. године.

Након почетка оружаног устанка и формирања Ужичке републике 1941. године, ступила је у Ужички партизански одред и са главнином партизанских снага повукла се из Србије за време Прве непријатељске офанзиве.

Приликом формирања Друге пролетерске бригаде, 1. марта 1942. године, постала је борац ове бригаде, болничарка и скојевски руководилац чете, а касније и батаљона.

Крајем 1943. године, постала је заменик политичког комесара чете. Јула 1943. године, учествовала је у борбама у Босанској крајини, код Бањалуке, где се такође бринула и за рањенике.

Почетком априла 1944, бугарски војници су код Ибра зашли њеној бригади иза леђа. Њен батаљон је имао задатак да нападне бугарске снаге. Штаб батаљона оставио је Наду да ради у батаљонском превијалишту. Она је касније побегла у своју чету како би учествовала у нападу на бугарске јединице. У овом нападу, била је тешко рањена у оба кука у засеоку Маринковићи, села Бзовик, испод планине Радочело. Пре тога је у прошлим биткама већ била рањена двапут. Преминула од задобијених рана, 22. маја 1944. у партизанској болници у селу Поља, код Мојковца.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 6. јула 1953. проглашена је за народног хероја.[1]

По њој данас носи име Основна школа у Ужицу.[2]

НапоменеУреди

  1. ^ Одрасла је у Ужицу, због чега се оно у већини литературе наводи као њено родно место

РеференцеУреди

  1. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 519.
  2. ^ Почетна, Приступљено 5. 4. 2013.

ЛитератураУреди