Отворите главни мени
Столица у ампир стилу
Столица у ампир стилу
Столица у ампир стилу
Сто за ручавање за двоје

Намештај је настао као употребна форма која није имала никакве уметничке претензије. Намештај служи за потребу живота и његов стил је састављан на основу потреба и начина живота и никада није резултат стварања неке одређене форме. Све потребе живота се мењају по личним претензијама које могу бити једноставне и функционалне а исто тако и репрезентативне. Форма намештаје се мења променама светла и сенке, резаном или бојеном декорацијом, наглашавањем прелома, правилним растављањем делова, пропорсионисањем целина и правилним односима глатких, украшених, изломљених или затворених делова.

Под намештајем се у српском језику подразумевају предмет и који се налазе у просторијама за становање (кући) и служе да би укућани боље живели и радили. Шири појам за намештај подразумева предмете и у другим радним просторијама човековог бивствовања: канцеларије, разне радне просторије, локали, унутрашњост разних објеката или унутрашњост превозних средстава и друго... Комади намештаја могу имати различиту сврху: за спавање, за седење, за рад, за забаву, за украс ...

ПојамУреди

Намештај је реч која потиче од глагола наместити што значи нешто поставити на своје место.

Подела намештајаУреди

Све делове намештаја делимо на;

  • носиоце и
  • ковчеге

Њиховом комбинацијом је настао целокупни намештај. Разликовање појединих врста намештаје је знак културног напредка.

НосиоциУреди

Форма носиоца је састављена из три или четири вертикална подупирача на којима почива оквир или даска. Понекад се у историји јављају симболичке форме којим се подупирачима дају форме животињских или птичијих ногу да би се нагласиле функције стајања.

КовчезиУреди

Ковчези су у својој једноставној форми кубичних облика који су сабијени и сачињени од дасака. Животност је омогућена урамљивањем које је требало да предупредпреди неке недостатке дрвета и које се користи за наглашавање линија и украшавање. Површине су прво биле неутралне а касније су се растављале. Од млађег каменог доба се сусрећемо са ковчезима са крововима који имају сличност са кућама. Овај начин је био поднметован за преношење архитектонских идеја у градњу намештаја.

Историја намештајаУреди

У историји уметности намештаја могу се разликовати поједине епохе почев од оријенталних култура египатске уметности,[1][2] добу класичне антике, грчке и римске уметности. Антички намештај је очуван само у фрагментима али се доста оњему зна захваљујући археологији. Средњи век почиње добом предкаролиншке уметности и преко романске примитивности долази до раздобља готике. У доба ренесансе се у прењи план уводи уметничка мисао. Барок је промена доба ренесансе који је обележио Микеланђело одклонивши се од једноставности и карактерише се богатством најразличитијих форми и украса у намештају које су утицале на посматрача својим великим распонима линија. После барока почиње нова епоха која је трајала све до почетка 19. века и која се може назвати дворским раздобљем. Позни стил Луја XIV краља сунца је састављен из делова Француске и Немачке. Рококо је минијатуризација и закључак барока. Утицај енглеских струјања у пољу намештаја у 18. веку је био присутан- затим долази до враћања ка античким узорима преко стила Луја XVI. Класицизам је завршетак дугог раздобља који је настао у половини 18. века и прелазу од стила Луја XVI ка мајестозном и луксузном намештају емпира све до намештаја бидермајера се огледа промена укуса европског у уметничком стварању.

У 19. веку се јављају тежње за интернационалицацијом и намештај постаје свеобухватни процес цивилизације. Произвођачи намештаја и архитекти постају свесни да савремени намештај мора да одговара потребама савременог човека.

Намештај старог векаУреди

Стари век је знао већ све врста намештаја. Само се у доба ренесансе поваћао број појединих врста и повећање типа намештаја. Навике у Оријенту подмењивали су употербу малог намештаја јер се уобичавало седење на ћилимовима (изузимајућ Кину). Код Вавилоњана и Асираца који су једна од најстаријих цивилизација осећа се утицај египатског намештаја о коме имамо доста информација. Египатски намештај је украшен резберијом и орнаментима из света животињског и биљног а јавља се и тапацирање намештаја. Уметност старог века познавало је радове као облагање златом, слоновином, познавање племенитог дрвета као и шперплочу. У грчком домаћинству је било мало намештаја и намештај је биоод дрва украшаван стаклом, слоновином и познавали су и закривљавање дрвета помоћу вреле воде, познавали су типловање, ексере и многе поступке који се и данас примењују а продукти су били угначани неком врстом политуре. Разлике између Египатског и грчког намештаја су разлике у схватању живота и смрти јер је египатска уметност била за живот после смрти иако намештај и одевање подлеже истим законима. Грчке скулптуре и резбарије имају естетски значај. Грчки кревет је био лак и покретан. Римљани су примили намештај од Грка. Римски столови су бројни по форми. У уметности старог века су откривени сви начини обрађивања дрвета као и спајање и облагање, политирање тапацирање, као и чињеница да су сви проналазци током развоја морали бити поново објављивани као и да је развој намештаја спојен и зависан од друштвених и привредних односа.

Средњи векУреди

После распада римске империје и продора германа се усидрила римска култура у источној римској империји, касније византијској у којој су се остаци античке уметности очували вековима. На истим основама се изграђивала уметност намештаја. Обљублена декорација је била улагање слоновине а од развоја свиле употребљавао се и текстил. Намештај је био измањен антички намештај код којих су антички елементи барбаризовани али је развијена култура увек побеђивала над културом младих народа. У декорацији се употребљавају плитки рељефи. Употребљавају се поново оживљени облици столица на расклапање.

Позна готикаУреди

15. век се карактерише и цветањем културе и почиње грађанска култура и ствара се спој народне и античке уметности а проналазак водене пиле је омогућио развој нових облика намештаја. Од 14. века је дрво спајано са назубљивањем и отпале су гвоздени спојеви и пруге. На челу цехова стајали су стари мајстори који се бдели над редом у цеху. Цехови су издавали сведочанства и примали нове ученике а нико није осим њих могао да ради занате.

Ренесанса и барокУреди

У 15. веку се јавља оживљавање антике у Италији које је крајем века јако умепредило занатство и израду намештаја. У 16. веку се ово прочирује и на остале земље у Европи и раширује се овај стил који се ослободио свих строгих форми свога настанка. Поново се употребљава техника интарзије и инкрустације које су познаване још у египатској уметности и која јегајена у Оријенту и долазила је преко Шпаније и Венеције и употребљавана је за украшавање шкриња, столица и клупа. Неки намештај је ипак погоднији за експонат у музејима него за употребу. Иако је ренесанса била свеобухватни процес ипак је њен центар била Италија.

РококоУреди

У бароку је био у Италији обљубљен намештај са позлатама. У рококоу су се одлоњавали од лепота и раскошности и давали су предност лакираним намештајима са цвећем и уоквиривањима у боји. У рококоу се трудило да се докаже да намештај ствара органску целину и у њему је у 18. веку дошло после строге градње у средњем веку до врхунског напредка. После се почиње јављати нови класични стил и на обзору је ново енглеско народно стварање које долази немачком намештају у помоћ и нови поднети за рађајућу се европску демократију.

Намештај у југоисточној ЕвропиУреди

На југоисточној Европи- Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија, Грчка, Турска и Југославија у раном средњем веку је било много супротности и изражавале су се тежње за осамостаљивањем на рушевинама Римског царства и касније осамостаљивање од Византијских утицаја и то је сезало до 9. века у судбину Мађарске и Србије и других земаља овога дела европе.

Становање и стамбена култура је билау свим именованим земљама потиснута од стране Турске империје јако нападно. Главно средиште виших стремљења били су краљевски дворови, градови, манастири и племство. Израда је била вођена јужнонемачким и италијанским занатлијама и њихови се утицаји постепено шире и на сеоску средину и њихове собе. У Мађарској које је осим Хрватске донекле било изнимком јављају се касније повратци ка европском културном развоју. Све остале земље су подлегли утицајима оријентализма и средиште су свога интереса у стамбеној средини пренели на текстилне израђевине. Примерци намештаја су се минијатуризовали у стамбене допуне. Само после потпуног истеривања Турака из Европе 1912. године вратило се у све земље опет европски начини становања.

Код нас у Србији у ентеријеру народне архитектуре фигурише низак и једноставан намештај са софром и троношцима, клупе и шкриње. За госта и домаћина се израђује столовача специјална столица која је лепо украшена резбаријом.

У намештај спадајуУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Carl Roebuck, The World of Ancient Times (Charles Schribner's Sons Publishing: New York, 1966) p. 51.
  2. ^ Redford, Donald B. Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. . Princeton: University Press.1992. стр. 6..

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди