Намик Кемал
Намик Кемал (тур. Namık Kemal; Текидарг, 21. децембар 1840 - Митилена, 2. децембар 1888) био је турски књижевник, реформатор, новинар и један од најзнаменитијих припадника реформистичког и националистичког удружења Младoтурци.[1][2]
| Намик Кемал | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. децембар 1840. |
| Место рођења | Текидарг, Османлијско царство |
| Датум смрти | 2. децембар 1888. (47 год.) |
| Место смрти | Митилена, Османлијско царство |
| Књижевни рад | |
| Утицао на | Младотурци, Кемал Мустафа Ататурк |
Родио се у добростојећој отоманској породици као син Фатме Зехре и Мустафе Асима Беја, будућег главног астролога султанске порте.[1] Са седамнаест година запослио се у званичном преводиличкој канцеларији османлијске управе, али га је због политичке ангажованости његове књижевности, одатле отпустио велики везир Мехмед Емин Али Паша.[3] Након тога радио је у часопису Гласник идеја (Tasvir-i Efkar) код свог пријатеља Ибрахима Шинасија.[1] Заједно са другим младотурцима био је изгнан у Париз 1867.[3]
Вратио се у Истанбул 1870. и у предстојећем периоду је написао своја најважнија књижевна остварења: патриотску поезију, политичке есеје и драме. Међу драмама посебно место заузима комад Отаџбина (Vatan Yahut Silistre).[2] Драма приказује отоманског војника, који из оданости према нацији, а не из оданости према вери или султану, одлази у одбрану града Силистре од руских снага у Кримском рату.[2][4] Својом књижевном, политичком и новинарском делатношћу наставио је да се бори до смрти против апсолутизма султана Абдула Азиза, а потом и против султана Абдула Хамида II, захтевајући друштвене реформе и угледање на западне европске државе. Преминуо је у изолованој Митилени 1888, протеран из отоманске престонице.[2][5]
Намик Кемал је извршио снажан утицај на његове савременике и будућу генарацију, посебно на турску омладину. Његова књижевност и политички ставови утицали су на стварање турског националног идентитета, и формирање модерне Турске Републике, након урушавања Отоманске империје.[2][6] Међу поштоваоцима Намика Кемала био је и Мустафа Кемал Ататурк.[7]
Референце уреди
- ^ а б в Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 417. ISBN 978-1-4381-1025-7.
- ^ а б в г д Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 418. ISBN 978-1-4381-1025-7.
- ^ а б Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. стр. 130. ISBN 978-0-521-29166-8.
- ^ Patrick Balfour, 3rd Baron Kinross (1. 08. 1979). Ottoman Centuries. HarperCollins. стр. 507. ISBN 978-0-688-08093-8.
- ^ Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. стр. 212—213. ISBN 978-0-521-29166-8.
- ^ Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. стр. 260—261. ISBN 978-0-521-29166-8.
- ^ Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 48. ISBN 978-1-4381-1025-7.
