Нандор Глид

Нандор Глид (Суботица, 12. децембар 1924 — Београд, 31. март 1997) био је југословенски и српски вајар.

Нандор Глид
Лични подаци
Датум рођења	(1924-12-12)12. децембар 1924.
Место рођења	Суботица, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	31. март 1997.(1997-03-31) (72 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Биографија

Рођен је 12. децембра 1924. године у Суботици, у јеврејској породици. Током Другог светског рата изгубио је готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. Током рата је неколико пута био рањен.

Након завршетка рата, 1945. године уписао се у школу за примењену уметност. Током школовања добио је прву награду за портрет „Студент“ на Југословенском нивоу. Године 1948. уписао је Академију примењених уметности у Београду, а 1950. освојио прву награду за скулптуру. Године 1951. дипломирао је у класи професора Радета Станковића и Марина Студина.

Од краја 1950-их до краја 1960-их аутор је споменика у иностранству, а после тога су његова споменичка остварења постављана широм Југославије. Био је професор Факултета примењених уметности и дизајна, а од 1985. до 1989. године ректор Универзитета уметности у Београду.

Године 1997. након његове смрти у Солуну је постављено његово дело „Менора у пламену 2“. Нандор Глид је био даровит уметник и за цртеж и графику.

Стваралаштво

Споменик страдалима у Дахауу

Аутор је многих споменика, од којих су неки:

• споменик страдалим Југословенима у логору Маутхаузену, Маутхаузен 1958.
• споменик страдалима у логору Дахау, Дахау 1968.
• споменик „Сто за једног“, Крагујевац 1980.
• Споменик „Менора у пламену”, Београд 1990.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Нандор Глид на Викимедијиној остави

• Представљамо уметника - Нандор Глид, приступљено 15. августа 2011.
• Преминуо вајар Нандор Глид, приступљено 15. августа 2011.

Уметничка породица Глид

Нандор Глид—отац (1924 — 1997)	Гордана Глид—мајка (1936)	Габриел Глид—син (1966)