Напад на Неродимље

Напад на Неродимље или Бој на Породимљи се одиграо 1331. године између краља Стефана Дечанског и његових присталица, углавном старије властеле на једној и младог краља Стефана Душана и његових присталица, углавном синова старије властеле на другој.

Напад на Неродимље
Део грађанског рата у Србији 1331.
Време:август 1331.
Место:Неродимље, Flag of Serbia (1281).svg Српско краљевство
Исход: Душанова победа
Сукобљене стране
Стефан Дечански Стефан Душан

Разлози за бојУреди

У лето, 28. јула 1330. године српска војска пресрела је бугарску војску и поразила у боју на Велбужду. Бугарски цар Михајло III Шишман, који је водио напад на Краљевину Немањића, је убијен, а Бугари су као српских такмаца на Балкану потиснути су и Србија је избила у први план као прва војна сила на том подручју.[1] Непосредно после боја српска војска је под вођством краља Стефана Уроша III Дечанског ушла je у Бугарску и заузела престоницу Трново, a поражени бугарски племићи (Бољари) затражили су од српског краља да присаједини Бугарску Србији и од две краљевине начини једну, али Дечански је ту понуду одбио изговарајући се да „није пошао у бој да потчини једну братску, православну земљу, већ да своје земље од Бугара одбрани“ и његов једини услов за мир био је повратак на бугарски престо Ане, сестре Дечанског и удовице убијеног бугарског цара Шишмана, уз понеку исправку границе.[2] За једну такву убедљиву победу услови мира били су изузетно благи. Са таквим одредбама мира углавном се није слагала српска властела која је сматрала да је требало узети много више и вођа те властеле постао је син краља Дечанског, млади краљ Душан.[3]

Крајем јануара 1331. године до Дубровника су дошле вести о некаквој свађи, или сукобу краљева у Србији.[4][5] Због тога, Дубровчани су одлучили почетком фебруара 1331. године да пишу обојици краљева, како је Дубровчанима жао да је дошло до сукоба краљева у Србији и да се надају обнови мира, а изразили су жеље да буду заштићени трговцима из Дубровника и њихова имовина.[6] Војска Стефана Уроша III Дечанског упала је у Зету у област Скадра против Душана између фебруара и априла 1331. године, али Душан је прешао на другу страну реке Бојане и избегавао отворену битку, а после се састао са оцем и измирио у априлу 1331. године,[3][a] У нападу војске краља Уроша III на Душана изгледа није било веће битке, а војска која је послата против Душана уништавала је пољопривредне културе на подручју Скадра и Душанов двор на обали реке Дримац.[9]

Примирје између краља Уроша III и младог краља Душана у Србији трајао је до средине августа 1331. године.[b] Измирење младог краља Душана и његовог оца у августу 1331. више није могло да се одржи. Душан је позван да се појави на краљевом двору, али према Даниловом настављачу у страху од краља, а на наговор своје властеле Душан се одлучио да са његовом војском изненада нападне оца.[11][c]

Време Душановог напада на НеродимљеУреди

Притиснут захтевима властеле Душан је пошао на тадашњи владарев двор Неродимље у којме је боравио краљ Урош III Дечански. Према Даниловом зборнику млади краљ Душан и његова “невелика” пратња ишли су брзо “од града Скадра” и до Неродимља стигли су “када је свитао дан среда”.[13] Претпоставља се да се то догодило у среду 21. августа 1331. године.[d] Пред напад у свитање 21. (или 28) августа 1331. године Душанови коњаници морали су прећи пут дуг око 140 километара, а за то је требало вероватно најмање око 7 сати јахања.[e]

Ток биткеУреди

О нападу на Неродимље 1331. године је остао кратак опис од Даниловог настављача.[13] Владарске дворове (Сврчин, Штимље, Породимље, Пауни, и Неродимље), на подручју, данас несталог, Сврчинског језера треба замислити као неутврђене дрвене дворове са палисадним зидовима и можда релативно плитким шанчевима, а мање као камене замкове, утврђења.[f] У близини дворова налазило се утврђено склониште Петрич.

Желећи да избегне веће проливање крви и да бој оконча што брже да се не би претворио у грађански рат, Душан је напао Неродимље изненада у јутро неке среде, мисли се 21. августа 1331. године.[17] Према Даниловом настављачу није имао много војника “не беше велика њихова сила, но мали неки број”.[12] Тешко је замислити колико је коњаника Душан довео, али поражена страна краља Дечанског можда је била слабија, или мање борбена. Напад је почео са Прозрака у правцу истока где је било Неродимље.[17] Северно од Прозрака била је тврђава Пертрич. Није познато колико је трајао Душанов напад, нити да ли је до праве борбе уопште дошло. Као да се све догодило врло брзо, а “његов родитељ, превисоки краљ, попе се на коња његовог и побеже у град Петрич, са нешто мало своје властеле”.[17]

После биткеУреди

Можда истог дана, Душанова војска стигла је под Петрич а краљ Дечански се убрзо предао не желећи грађански рат у Србији. Анонимни настављач Данила записао је да је заробљени краљ Дечански одведен са женом у тврђаву Звечан на северу Косовског поља и да је тамо требало да буде чуван, док се не измири са Душаном.[26]

Стефан Урош IV Душан је сазвао државни сабор у двору Сврчин, јужније од Липљана, и у дворској цркви Светог Јована Претече на празник рођења Богородице (Мала Госпојина) 8. септембра 1331. године крунисан је за краља свих српских и поморских земаља.[27][28][29]

Више од месец дана после Душановог крунисања, затворени краљ Дечански је умро 11. новембра 1331. године.[30][g] Говорило се да је отрован по Душановој наредби, што је један од разлога зашто Душан, једини од Немањића, није проглашен за свеца.

НапоменеУреди

  1. ^ Према Јечменици измирење није постигнуто пре краја априла 1331. године,[7] а према Ферјанчићу и Ћирковићу мир је склопљен средином априла, или у другој половини априла 1331. године.[8]
  2. ^ Почетком августа 1331. године Дубровчани су писали Душану и напоменули да ће се можда жалити његовом оцу, краљу Урошу III Дечанског, а то је био последњи пут да се спомиње да је млади краљ Душан био под влашћу свог оца.[10]
  3. ^ Пред одлуку да крене са војском против оца, према Даниловом Настављачу, Душан је помислио да оде из Србије и оца. Према писању у Даниловом зборнику, Душан је позвао своје ближње људе: „Бежимо од њега у стране народе да не погинемо превременом смрћу“, али они су одбили тај позив. Душану су одговорили: „Боље нам је да нам се догоди и смрт у земљи наших отаца, него да се нађемо у туђој земљи као заробљеници или дошљаци, а ако нас не послушаш, ми, увећавши се код родитеља твога, и уставши, ићи ћемо ка њему, а тебе ћемо оставити у великој жалости и презиру.”[12]
  4. ^ После, гласници који су носили вест о промени владара у Краљевини Немањића стигли су и до Дубровника у коме је донета одлука 3. септембра 1331. да се напише писмо Душану и честита његово преузимање врховне власти. То је најстарији сачувани писани податак да је Душан отео власт од оца. Из њега се изводи претпоставка да се смена на престолу догодила 21. августа 1331. године. Према Јечменици као дан смене на престолу одабрана је среда 21. августа, јер да се преврат догодио 28. августа не би било довољно времена да вест стигне до Дубровника до 3. септембра.[14] Претпоставка се заснива на уобичајеној брзини кретања коњаника у средњем веку од 50 до 60 километара на дан.[15] Насупрот уобичајеној брзини кретања, коњаници који су се кретали касом могли су у изузетним околностима прећи и 300 километара у само једном дану.[16] Напад на Неродимље могао се догодити и у среду 28. августа 1331. године, а гласници су могли прећи око 160 километара дневно и до Дубровника стићи за два дана са вешћу од победи Душана код Неродимља.
  5. ^ “... И када је свитао дан среда, ставши посред горе Прозрака, разредише се који ће од њих са које стране поћи са својим војницима.”[17] Прозрак је гора код Неродимља,[18] Свитање 21. августа је пре 06:00.[19] Пут од Скадра, преко Дања и Призрена до Неродимља је био дуг око 140 километара.[20] Правац караванског пута којим су се кретали одређен је према карти „Каравански путеви у 16. и 17. веку“ у Историји српског народа, књ. III-1.[21] Брзина коњаника у галопу је између 20 и 60 километара на сат, али коњаници се таквом брзином ретко могу кретати дуже од око 3 километра.[22] У августу 1331. године Душанови коњаници могли су се кретати од Скадра до Неродимља само брзином коњског каса, а то значи најбрже око 20 километара на сат.[23] Тако је требало најмање око 7 сати за прелазак пута дугог око 140 километара. У августу 1331. године Душанови побуњеници су морали кренути у уторак 20. (или 27) августа пре описаног “свитања у среду” на Прозраку када је почео завршни јуриш побуњеничке коњице на двор краља Уроша III. Тако да писање Ћирковића и Ферјанчића да су побуњеници “једне среде, било је то 21. августа 1331. године тајно из Скадра кренули ка Неродимљу, двору” у коме је Душанов отац краљ Урош III боравио није тачно.[24]
  6. ^ Према карти приложеној уз Поповићев текст, Породимље и Неродимље су два, а не један двор. [25]
  7. ^ Према Цамблаковом Житију Дечанског као дан смрти његовог тела бележи се 11. новембар,[31][32] али постоји мишљење да је умро 13. новембра и да је дан сећања на њега пренет у 11. новембар јер се 13. новембра слави свети Јован Златоусти у чијој сени би био Дечански као светитељ.[33]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Логос 2017, стр. 288-290.
  2. ^ Ћоровић 1997.
  3. 3,0 3,1 Логос 2017, стр. 290.
  4. ^ Јечменица 2012, стр. 98.
  5. ^ Логос 2017, стр. 290 у напомени 1433.
  6. ^ Јечменица 2012, стр. 98-99.
  7. ^ Јечменица 2012, стр. 100.
  8. ^ Ферјанчић & Ћирковић 2005, стр. 42-43.
  9. ^ Павловић & 1970в, стр. 44.
  10. ^ Јечменица 2012, стр. 103-104.
  11. ^ Логос 2017, стр. 290-291.
  12. 12,0 12,1 Павловић & 1970в, стр. 46.
  13. 13,0 13,1 Павловић & 1970в, стр. 46-47.
  14. ^ Јечменица 2012, стр. 105-106 у напомени 215.
  15. ^ Логос 2017, стр. 244.
  16. ^ „Која је максимална и минимална брзина за коња”. Приступљено 9. 9. 2020. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 Павловић & 1970в, стр. 47.
  18. ^ Логос 2017, стр. 291 у напомени 1439.
  19. ^ „Излазак и залазак сунца у Гацко”. Приступљено 2. 8. 2020. 
  20. ^ „Мерена удаљеност караванског пута од Скадра преко Призрена до Неродимља”. Приступљено 10. 9. 2020. 
  21. ^ Самарџић 1993, стр. 601.
  22. ^ „Која је максимална и минимална брзина за коња”. Приступљено 9. 9. 2020. 
  23. ^ „Која је максимална и минимална брзина за коња”. Приступљено 9. 9. 2020. 
  24. ^ Ферјанчић & Ћирковић 2005, стр. 45.
  25. ^ Поповић 2004, стр. 33-39.
  26. ^ Павловић & 1970в, стр. 47-48.
  27. ^ Логос 2017, стр. 296-297 са напоменом 1471.
  28. ^ Руварац 1934, стр. 41-45.
  29. ^ Јечменица 2012, стр. 106.
  30. ^ Логос 2017, стр. 291 са напоменом 1442.
  31. ^ Павловић & 1970в, стр. 129.
  32. ^ Цамблак 1989, стр. 49.
  33. ^ Цамблак 1989, стр. 33.

ЛитератураУреди