Википедија

Наркоманија

Наркоманија или зависност од дрога је снажна везаност особе за неку психоактивну супстанцу, која се испољава као неодољива страст за њеним конзумирањем.[1] Године 1957, Светска здравствена организација дефинисала је наркоманију као: „стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано поновљеним уношењем дроге“. Могу се разликовати три врсте зависности: психичку, физичку и стање толеранције. Колико ће брзо наступити и каква ће бити природа и јачина зависности зависи од многих чинилаца: врсте дроге и њених фармаколошких својстава, од начина, учесталости, количине и дужине конзумирања, од личности зависника и његових потреба, његове породичне и друштвене средине[2].

Наркоманија
Jenn-narco.jpg
Наркоман у фази поспаности
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија, narcology, addiction medicine
МКБ-10F10.2-F19.2
МКБ-9-CM303-304
MeSHD019966

Наркоманија је биопсихолошка ситуација у којој је функционалност појединца зависна од неопходног поновног конзумирања психоактивне супстанце због адаптивног стања које се развило у појединцу од конзумације психоактивних супстанци које резултира искуством одвикавања и које захтева поновну конзумацију психоактивне супстанце.[3][4] Зависност од дрога, различит концепт од зависности од супстанци, дефинисана је као компулзивна употреба дрога ван контроле, упркос негативним последицама.[3][4] Зависна дрога је лек који истовремено награђује и ојачава.[3] За ΔFosB, фактор транскрипције гена, сада је познато да је критична компонента и заједнички фактор у развоју готово свих облика бихевиоралних адикција, као и оних од дроге,[5][6][7] али не и зависности.

Међународна класификација болести класификује зависност од супстанци као ментални поремећај и бихевиорални поремећај.[8] У оквиру 4. издања Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (DSM-IV), зависност од супстанци је редефинисана као зависност од дроге и може се дијагнозирати без појаве синдрома повлачења.[9] Сходно томе је њен опис: „Када појединац настави да користи алкохол или друге дроге упркос проблемима у вези са употребом супстанце, може се дијагнозирати зависност од супстанце. Компулзивна и понављајућа употреба може довести до толеранције на дејство дроге и симптома одвикавања када је употреба смањена или заустављена. Ово се, заједно са злоупотребом супстанци, сматра поремећајима употребе супстанци.”[10] У DSM-5 (објављеном 2013), злоупотреба супстанци и зависност од супстанци су спојени у категорију поремећаја употребе супстанци и они више не постоје као појединачне дијагнозе.[11]

Токсикоманија је стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано потребом особе за неком психоактивном, токсичном супстанцом, као и њеном дужом злоупотребом. Токсикоманија може довести до оштећења организма и до физичког, интелектуалног, духовног и моралног пропадања личности токсикомана. Најпознатије токсикоманије су алкохолизам, наркоманија и никотинска зависност. Хабитуација дроге је патолошка жеља за злоупотребом хемијских супстанци која резултује пре психолошком него физиолошком зависношћу. Хабитуирани корисник може искусити нелагодност сличну повлачењу дрога. Интоксикација дрогом је маладаптивно понашање и други симптоми специфични за одређену психоактивну супстанцу која је скоро унета у организам. Ови симптоми могу укључити немогућност расуђивања, слабије социјално функционисање, депресију, еуфорију а у екстремним случајевима и кому и смрт.

Ефекти кокаина на нос човека (перфорација носне преграде)

ПовлачењеУреди

Главни чланак: Апстинентска криза

Повлачење је реакција тела на уздржавање од супстанце од које је особа развило синдром зависности. Када се зависност развије, престанак употребе супстанци производи непријатно стање, које промовише наставак употребе дрога кроз негативно појачање; тј., дрога се користи да побегне или избегне поновни улазак у повезано стање повлачења. Стање повлачења може укључивати физичко-соматске симптоме (физичка зависност), емоционално-мотивационе симптоме (психолошка зависност) или обоје. Хемијска и хормонска неравнотежа може настати ако се супстанца не унесе поново. Психолошки стрес такође може да настане ако се супстанца поново не унесе.[12]

Одојчад такође доживљава апстинентску крузу, што познато као синдром неонаталне апстиненције (NAS), који може имати тешке и по живот опасне ефекте. Зависност од дрога као што је алкохол код будућих мајки не само да узрокује NAS, већ и низ других проблема који могу континуирано утицати на бебу током њиховог живота.[13]

РеференцеУреди

  1. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  2. ^ Превенција наркоманије
  3. ^ а б в Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 364—368. ISBN 9780071481274. »The defining feature of addiction is compulsive, out-of-control drug use, despite negative consequences. ...
    Addictive drugs are both rewarding and reinforcing. ... Familiar pharmacologic terms such as tolerance, dependence, and sensitization are useful in describing some of the time-dependent processes that underlie addiction. ...
    Dependence is defined as an adaptive state that develops in response to repeated drug administration, and is unmasked during withdrawal, which occurs when drug taking stops. Dependence from long-term drug use may have both a somatic component, manifested by physical symptoms, and an emotional–motivation component, manifested by dysphoria. While physical dependence and withdrawal occur with some drugs of abuse (opiates, ethanol), these phenomena are not useful in the diagnosis of addiction because they do not occur with other drugs of abuse (cocaine, amphetamine) and can occur with many drugs that are not abused (propranolol, clonidine).

    The official diagnosis of drug addiction by the Diagnostic and Statistic Manual of Mental Disorders (2000), which makes distinctions between drug use, abuse, and substance dependence, is flawed. First, diagnosis of drug use versus abuse can be arbitrary and reflect cultural norms, not medical phenomena. Second, the term substance dependence implies that dependence is the primary pharmacologic phenomenon underlying addiction, which is likely not true, as tolerance, sensitization, and learning and memory also play central roles. It is ironic and unfortunate that the Manual avoids use of the term addiction, which provides the best description of the clinical syndrome.«     
  4. ^ а б „Substance use disorder”. Pubmed Health. National Institutes of Health. Архивирано из оригинала на датум 31. 3. 2014. Приступљено 12. 9. 2014. »Drug dependence means that a person needs a drug to function normally. Abruptly stopping the drug leads to withdrawal symptoms. Drug addiction is the compulsive use of a substance, despite its negative or dangerous effects« 
  5. ^ Robison AJ, Nestler EJ (октобар 2011). „Transcriptional and epigenetic mechanisms of addiction”. Nature Reviews. Neuroscience. 12 (11): 623—37. PMC 3272277  . PMID 21989194. doi:10.1038/nrn3111. »ΔFosB has been linked directly to several addiction-related behaviors ... Importantly, genetic or viral overexpression of ΔJunD, a dominant negative mutant of JunD which antagonizes ΔFosB- and other AP-1-mediated transcriptional activity, in the NAc or OFC blocks these key effects of drug exposure14,22–24. This indicates that ΔFosB is both necessary and sufficient for many of the changes wrought in the brain by chronic drug exposure. ΔFosB is also induced in D1-type NAc MSNs by chronic consumption of several natural rewards, including sucrose, high fat food, sex, wheel running, where it promotes that consumption14,26–30. This implicates ΔFosB in the regulation of natural rewards under normal conditions and perhaps during pathological addictive-like states.« 
  6. ^ Blum K, Werner T, Carnes S, Carnes P, Bowirrat A, Giordano J, Oscar-Berman M, Gold M (2012). „Sex, drugs, and rock 'n' roll: hypothesizing common mesolimbic activation as a function of reward gene polymorphisms”. Journal of Psychoactive Drugs. 44 (1): 38—55. PMC 4040958  . PMID 22641964. doi:10.1080/02791072.2012.662112. »It has been found that deltaFosB gene in the NAc is critical for reinforcing effects of sexual reward. Pitchers and colleagues (2010) reported that sexual experience was shown to cause DeltaFosB accumulation in several limbic brain regions including the NAc, medial pre-frontal cortex, VTA, caudate, and putamen, but not the medial preoptic nucleus. Next, the induction of c-Fos, a downstream (repressed) target of DeltaFosB, was measured in sexually experienced and naive animals. The number of mating-induced c-Fos-IR cells was significantly decreased in sexually experienced animals compared to sexually naive controls. Finally, DeltaFosB levels and its activity in the NAc were manipulated using viral-mediated gene transfer to study its potential role in mediating sexual experience and experience-induced facilitation of sexual performance. Animals with DeltaFosB overexpression displayed enhanced facilitation of sexual performance with sexual experience relative to controls. In contrast, the expression of DeltaJunD, a dominant-negative binding partner of DeltaFosB, attenuated sexual experience-induced facilitation of sexual performance, and stunted long-term maintenance of facilitation compared to DeltaFosB overexpressing group. Together, these findings support a critical role for DeltaFosB expression in the NAc in the reinforcing effects of sexual behavior and sexual experience-induced facilitation of sexual performance. ... both drug addiction and sexual addiction represent pathological forms of neuroplasticity along with the emergence of aberrant behaviors involving a cascade of neurochemical changes mainly in the brain's rewarding circuitry.« 
  7. ^ Olsen CM (децембар 2011). „Natural rewards, neuroplasticity, and non-drug addictions”. Neuropharmacology. 61 (7): 1109—22. PMC 3139704  . PMID 21459101. doi:10.1016/j.neuropharm.2011.03.010. 
  8. ^ Drs; Sartorius, Norman; Henderson, A.S.; Strotzka, H.; Lipowski, Z.; Yu-cun, Shen; You-xin, Xu; Strömgren, E.; Glatzel, J.; Kühne, G.-E.; Misès, R.; Soldatos, C.R.; Pull, C.B.; Giel, R.; Jegede, R.; Malt, U.; Nadzharov, R.A.; Smulevitch, A.B.; Hagberg, B.; Perris, C.; Scharfetter, C.; Clare, A.; Cooper, J.E.; Corbett, J.A.; Griffith Edwards, J.; Gelder, M.; Goldberg, D.; Gossop, M.; Graham, P.; Kendell, R.E.; Marks, I.; Russell, G.; Rutter, M.; Shepherd, M.; West, D.J.; Wing, J.; Wing, L.; Neki, J.S.; Benson, F.; Cantwell, D.; Guze, S.; Helzer, J.; Holzman, P.; Kleinman, A.; Kupfer, D.J.; Mezzich, J.; Spitzer, R.; Lokar, J. „The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders Clinical descriptions and diagnostic guidelines” (PDF). www.who.int World Health Organization. Microsoft Word. bluebook.doc. стр. 65. Приступљено 23. 6. 2021 — преко Microsoft Bing. 
  9. ^ „Diagnostic criteria for Substance Dependence: DSM IV–TR”. BehaveNet. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2015. Приступљено 12. 6. 2015. 
  10. ^ „Substance Dependence”. BehaveNet. Архивирано из оригинала на датум 13. 6. 2015. Приступљено 12. 6. 2015. 
  11. ^ „Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders: DSM-5 (5th edition)2014 102 Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders: DSM-5 (5th edition) Washington, DC American Psychiatric Association 2013 xliv+947 pp. 9780890425541(hbck);9780890425558(pbck) £175 $199 (hbck); £45 $69 (pbck)”. Reference Reviews. 28 (3): 36—37. 2014-03-11. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr-10-2013-0256. 
  12. ^ „Are addictions classified as being a mental health disorder?”. youtube.com. 16. 9. 2020. Архивирано из оригинала на датум 2021-11-11. Приступљено 21. 12. 2020. 
  13. ^ „Supporting mothers with opioid addiction is the best bet in fighting neonatal abstinence syndrome”. sheknows.com. 10. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2017. Приступљено 28. 4. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Наркоманија на Викимедијиној остави.
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наркоманија&oldid=25246499”