Фолк музика

Фолк музика (од енгл. folk music „народна музика“) је жанр популарне музике који се на основу народне музике развио средином 20. века као резултат феномена народног оживљавања, када је народна музика почела да се шири међу масовном публиком. С тим у вези, понекад се назива и „обновљена народна музика“. Најактивнији развој жанра догодио се у САД и Великој Британији. Фолк музика такође укључује разне поджанрове, укључујући фолк рок и електрични фолк. Неке врсте фолк музике могу се назвати светском музиком. Традиционална фолк музика дефинисана је на неколико начина: као музика која се преноси усмено, музика са непознатим композиторима, музика која се свира на традиционалним инструментима, музика о културном или националном идентитету, музика која се мења између генерација (народни процес), музика повезана са народним фолклором или музика извођена по обичајима током дужег временског периода. То је у контрасту са комерцијалним и класичним стиловима. Термин је настао у 19. веку, али се фолк музика проширила даље од тога.

Фолк
Бела Бартоков снимак мађарских сеоских певача из 1907. године
Стилско порекло	традиционална музика, популарна музика
Културолошко порекло	различите нације или региони
Типични инструменти	види: фолк инструменти
Изведени облици	фолк рок, неофолк, фолк метал, електро-фолк, њу ејџ

Концепт "фолк" се сматра условним и нејасним, може укључивати:

1. жанр који комбинује традиционалну народну музику са модерним аранжманима;
2. жанр који се формирао у САД крајем 1950-их, чија су карактеристична карактеристика романтичне слике далеке историјске прошлости Западне и Источне Европе;
3. аутентични музички фолклор је музичко и поетско стваралаштво народа, саставни део народног стваралаштва, које постоји, по правилу, у усменом облику, преноси се са генерације на генерацију.

„Речник модерног певача“ на енглеском језику (енгл. A Dictionary for the Modern Singer) појам „Фолк музика” сматра вишезначним појмом, који може значити:

Фолк музика

1. Локална народна музика, најчешће преношена усменим предањем. Многи жанрови такозване „светске музике“ (world music) су такође фолклорне природе, јер су аутохтони или ритуални. Тако се народна музика најчешће користи за описивање западњачке музике усмене традиције, иако западна музика свакако није једина врста народне музике. Многи композитори укључују народну музику својих земаља у своје музичке партитуре како би нагласили свој посебан национални укус. Ово је посебно уобичајено у жанровима ауторске песме и опере.
   
2. Жанр популарне музике, познат и као фолк рок, који је спој народне музике и рока. Примери фолк певача су Боб Дилан (р. 1941), Џоун Бајз (р. 1941), Џом Мичел (р. 1943) и Кет Стивенс (р. 1948).

Почев од средине 20. века, нови облик популарне народне музике еволуирао је из традиционалне фолк музике. Овај процес и период називају се (другим) фолк препородом и достигли су зенит током 1960-их. Овај облик музике понекад се назива савременом фолк музиком или музиком фолк оживљавања како би се разликовао од ранијих народних облика. Мања, слична оживљавања дешавала су се и другде у свету у неким другим временима, али термин фолк музика обично није примењиван на нову музику насталу током тих обнова. Ова врста фолк музике такође укључује фузионе жанрове као што су фолк рок, фолк метал и други. Иако је савремена фолк музика жанр који се генерално разликује од традиционалне фолк музике, у америчком енглеском језику она дели исто име и често дели исте извођаче и места одржавања као и традиционална фолк музика.

Традиционална музика

Детаљније: Традиционална музика

Појмови фолк музика, фолк песма и фолк игра релативно су новији изрази. Они су проширење термина фолклор који је 1846. године осмислио енглески антиквар Вилијам Томс да би описао „традиције, обичаје и сујеверја неуких класа“. Термин даље потиче од немачког израза фолк, у смислу „народ у целини“, који су на популарну и националну музику применили Јохан Готфрид фон Хердер и немачки романтичари пре више од пола века. Иако се разуме да је фолк музика народна музика, посматрачи сматрају да је прецизнија дефиниција неухватива. Неки се чак не слажу да би требало да се користити термин фолк музика. Фолк музика има тенденцију попримања одређених карактеристика, али је није могуће јасно диференцирати у чисто музичком смислу. Једно значење које се често користи је „старе песме, чији композитори нису познати“, друго је оно о музици која је подвргнута еволуционом „процесу усменог преноса .... обликовања и преобликовања музике учешћем заједнице која јој даје свој народни карактер“.

Такве дефиниције зависе од „(културних) процеса, а не од апстрактних музичких типова ...“, од „континуитета и усменог преношења ... виђених као карактеристика једне стране културне дихотомије, чија се друга страна налази не само у доњим слојевима феудалних, капиталистичких и неких оријенталних друштава, већ и у 'примитивним' друштвима и деловима 'популарних култура'". Једна од широко коришћених дефиниција је једноставно „Фолк музика је оно што народ пева“.

За Шолса, као и за Сесила Шарпа и Белу Бартока, постојао је осећај за музику руралног подручја као различите форме од оне у граду. Фолк музика је већ била, „... виђена као аутентични израз начина живота који је сада прошао или ће ускоро нестати (или у неким случајевима бити сачуван или некако оживљен)“, посебно у „заједници на коју није утицала уметничка музика“ и комерцијалне и штампане песме. Лојд је то одбацио у корист једноставног разликовања економске класе, али за њега је права фолк музика, према речима Чарлса Сигера, била „повезана са нижом класом“ у културно и социјално раслојеним друштвима. У том смислу, фолк музика се може посматрати као део „шеме која се састоји од четири музичка типа: 'примитивна' или 'племенска'; 'елитна' или 'уметничка'; 'фолк'; и 'популарна'.“

Музика у овом жанру често се назива и традиционалном музиком. Иако је тај термин обично само описан, у неким случајевима га људи користе као назив жанра. На пример, Греми награда је раније користила изразе „традиционална музика“ и „традиционални фолк“ за фолк музику која није савремена фолк музика. Фолк музика може укључивати већи део аутохтоне музике.

Савремена фолк музика

Детаљније: Савремена фолк музика

Савремена фолк музика се односи на широк спектар жанрова који су се појавили средином 20. века и који су након тога били повезани са традиционалном народном музиком. Почев од средине 20. века, нови облик популарне народне музике еволуирао је из традиционалне народне музике. Овај процес и период се називају (другим) народним препородом и достигли су зенит током 1960-их. Најчешћи назив за овај нови облик музике је такође „фолк музика“, али се често назива и „савремена народна музика“ или „народна музика оживљавања“ да би се направила разлика. Транзиција је била донекле усредсређена на САД, а назива се и америчким препородом народне музике. Фузиони жанрови као што су фолк рок и други такође су еволуирали унутар овог феномена. Иако је савремена фолк музика жанр који се генерално разликује од традиционалне фолк музике, она на енглеском говорном подручју често има исти назив, извођаче и места као и традиционална фолк музика; чак и појединачне песме могу бити спој два жанра.

Литература

• Abjorensen, Norman (2017). Historical Dictionary of Popular Music. Rowman & Littlefield. стр. 180. ISBN 9781538102152. 
• Lloyd, A.L. (1969). Folk Song in England. Panther Arts. стр. 13. ISBN 978-0586027165. 
• Donaldson, Rachel Clare (2011). Music for the People: the Folk Music Revival And American Identity, 1930–1970 (PDF). Nashville, TN: Vanderbilt University. 
• Gilliland, John (1969). „Blowin' in the Wind: Pop discovers folk music” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 
• Bayard, Samuel P. (1950). „Prolegomena to a Study of the Principal Melodic Families of British-American Folk Song”. The Journal of American Folklore. 63 (247): 1—44. JSTOR 537347. doi:10.2307/537347.  Reprinted in McAllester, David Park (ed.) (1971) Readings in ethnomusicology New York: Johnson Reprint. OCLC 2780256
• Bearman, C. J. (2000). „Who Were the Folk? The Demography of Cecil Sharp's Somerset Folk Singers”. The Historical Journal. 43 (3): 751—75. JSTOR 3020977. S2CID 162191258. doi:10.1017/s0018246x99001338. 
• Bevil, Jack Marshall (1984). Centonization and Concordance in the American Southern Uplands Folksong Melody: A Study of the Musical Generative and Transmittive Processes of an Oral Tradition. PhD Thesis, North Texas University, Ann Arbor: University Microfilms International. OCLC 12903203
• Bevil, J. Marshall (1986). „Scale in Southern Appalachian Folksong: A Reexamination”. College Music Symposium. 26: 77—91. JSTOR 40373824. 
• Bevil, Jack Marshall (1987). "A Paradigm of Folktune Preservation and Change Within the Oral Tradition of a Southern Appalachian Community, 1916–1986." Unpublished. Read at the 1987 National Convention of the American Musicological Society, New Orleans.
• Bronson, Bertrand Harris. The Ballad As Song (Berkeley: University of California Press, 1969).
• Bronson, Bertrand Harris (1976). The Singing Tradition of Child's Popular Ballads. Princeton: Princeton University Press. ISBN 9780691091198. .
• Bronson, Bertrand Harris. The Traditional Tunes of the Child Ballads, with Their Texts, According to the Extant Records of Great Britain and North America, 4 volumes (Princeton and Berkeley: Princeton University and University of California Presses, 1959, ff.).
• Cartwright, Garth (2005). Princes Amongst Men: Journeys with Gypsy Musicians. London: Serpent's Tail. ISBN 1-85242-877-5. 
• Carson, Ciaran (1997). Last Night's Fun: In and Out of Time with Irish Music. North Point Press. ISBN 978-0-86547-515-1. 
• Cooley, Timothy J. Making Music in the Polish Tatras: Tourists, Ethnographers, and Mountain Musicians. Indiana University Press. Cooley, Timothy J. (2005). Making Music in the Polish Tatras: Tourists, Ethnographers, and Mountain Musicians. Indiana University Press. ISBN 0-253-34489-1. 
• Cowdery, James R. (1990). The Melodic Tradition of Ireland. Kent, OH: Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-407-0. 
• Czekanowska, Anna. Polish Folk Music: Slavonic Heritage – Polish Tradition – Contemporary Trends. Cambridge Studies in Ethnomusicology, Reissue. Czekanowska, Anna (2006). Polish Folk Music: Slavonic Heritage - Polish Tradition - Contemporary Trends. Cambridge University Press. ISBN 0-521-02797-7. 
• Farsani, Mohsen (2003) Lamentations chez les nomades bakhtiari d'Iran. Paris: Université Sorbonne Nouvelle.
• Harker, David (1985). Fakesong: The Manufacture of British 'Folksong', 1700 to the Present Day. Milton Keynes [Buckinghamshire]; Philadelphia: Open University Press. ISBN 0-335-15066-7.
• Jackson, George Pullen (1933). White Spirituals in the Southern Uplands: The Story of the Fasola Folk, Their Songs, Singings, and "Buckwheat Notes". Chapel Hill: University of North Carolina Press. LCCN 33-3792 OCLC 885331 Reprinted by Kessinger Publishing. 2008. ISBN 978-1-4366-9044-7.
• Matthews, Scott (6. 8. 2008). „John Cohen in Eastern Kentucky: Documentary Expression and the Image of Roscoe Halcomb During the Folk Revival”. Southern Spaces. 2008. doi:10.18737/M74W3W . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Karpeles, Maud. An Introduction to English Folk Song. 1973. Oxford. Oxford University Press.
• Nelson, David Taylor (2012) "Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology", Musical Offerings: vol. 3: no. 2, article 2. Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology
• Pegg, Carole (2001). "Folk Music". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan.
• Poladian, Sirvart (1951). „Melodic Contour in Traditional Music”. Journal of the International Folk Music Council. 3: 30—35. JSTOR 835769. doi:10.2307/835769. 
• Poladian, Sirvart (1942). „The Problem of Melodic Variation in Folk Song”. The Journal of American Folklore. 55 (218): 204—11. JSTOR 535862. doi:10.2307/535862. 
• Rooksby, Rikky, Dr Vic Gammon et al. The Folk Handbook. (2007). Backbeat
• Sorce Keller, Marcello (2014) “What Can Be Old and What Can Be New in 'Folk Music'”, in Thomas Nussbaumer (Ed.), Das Neue in der Volksmusik in der Alpen. Innsbruck: Universitätsverlag Wagner, 2014.
• Keller, Marcello Sorce (1984). „The Problem of Classification in Folksong Research: A Short History”. Folklore. 95 (1): 100—104. JSTOR 1259763. doi:10.1080/0015587x.1984.9716300. 
• Sharp, Cecil. Folk Song: Some Conclusions. 1907. Charles River Books
• Sharp, Cecil English Folk Songs from the Southern Appalachians. Collected by Cecil J. Sharp. Ed. Maud Karpeles. 1932. London. Oxford University Press.
• Warren-Findley, Jannelle (1980). „Journal of a Field Representative: Charles Seeger and Margaret Valiant”. Ethnomusicology. 24 (2): 169—210. JSTOR 851111. doi:10.2307/851111. 
• van der Merwe, Peter (1989). Origins of the Popular Style: The Antecedents of Twentieth-Century Popular Music. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-316121-4. 

Спољашње везе

• Folk Alliance International Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2012) Prominent folk music organization
• Ben Gray Lumpkin Digital Folk Music Collection Howard B. Waltz Music Library, University of Colorado Boulder
• Free scores of Фолк музика in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
• The short film "To Hear Your Banjo Play (1947)" is available for free download at the Internet Archive
• The Traditional Music in England project, World and Traditional Music section at the British Library Sound Archive
• The Folk File: A Folkie's Dictionary by Bill Markwick (1945–2017) – musical definitions and short biographies for American and U.K. Folk musicians and groups. Retrieved September 21, 2017.