Народна скупштина Републике Српске
Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.
| Народна скупштина Републике Српске | |
|---|---|
| Десети сазив | |
 | |
| Врста | |
| Оснивање | 1991. |
| Врста | Једнодомни систем |
| Почетак новог сазива | 2018. године |
| Предводништво | |
| Предсједник | Недељко Чубриловић од 2014. |
| Структура | |
| Број посланика | 83 |
 | |
| Политичке групе | СНСД (30)
ПДП (9) ДНС (8) СП (7) Заједно за БиХ (4) НДП (4) УС (4) ДЕМОС (4) |
| Избори | |
| Последњи избори | 2018. |
| Место одржавања седница | |
 | |
| Зграда Народне скупштине Бања Лука | |
| Веб-сајт | |
| www.narodnaskupstinars.net | |
У актуелни десети сазив изабрани су посланици са седам изборних листа. Парламентарну већину чине посланици са пет листа:
- Савез независних социјалдемократа (СНСД),
- Демократски народни савез (ДНС)
- Социјалистичка партија (СП).
- Уједињена Српска (УС)
- Народни демократски покрет (НДП)
- ДЕМОС (ДЕМОС)
Садржај
ИсторијаУреди
Народна скупштина Републике Српске је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.[1] На првој сједници одржаној у Сарајеву, СФРЈ, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“.[1] Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991.[2]
Оснивање Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и конституисање Републике Српске је, напросто, била потреба за очувањем идентитета и државности Срба у Босни и Херцеговини, што је у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација. Упоредо са политичком борбом коју су легитимно изабрани представници српског народа водили у Скупштини Босне и Херцеговине за очување статуса конститутивног и равноправног народа, локалне заједнице — општине са већинским српским становништвом се у циљу осигурања свог економског, социјалног и културног развоја, самоорганизују и уједињују у "Заједницу општина"“, а потом формирају пет српских аутономних области и регија..[3]
У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине
текст 9. јануара 1992. у Сарајеву, обезбјеђујући као конституанта, Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет Републике Српске. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.[2]
Муслиманским и хрватским странкама био је циљ разбијање Југославије и стварање унитарне државе Босне и Херцеговине, у којој би српски народ био на друштвеној маргини и сведен на статус националне мањине. Такав однос и стање утицали су на то да су српски посланици конституисали српски блок посланика од укупно 84 посланика, претежно из Српске демократске странке, затим из Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије и Савеза реформских снага Југославије. Био је то први корак ка почетку стварања Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.[3]
Током тешких година рата из безбједносних разлога Народна скупштина се измјешта на територију Српског Сарајева, функционише и засједа на Палама. Једна од најдужих сједница у историји Скупштине је одржана 5. маја 1993. на Јахорини, када су посланици 17 сати расправљали Венс-Овенов план.[1] Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске прелази у Бању Луку, гдје се налази и данас.
По окончању ратних дејстава, потписивањем Дејтонског мировног споразума (1995) Народна скупштина Републике Српске преузима примарну одговорност спровођења нормативне државне реизградње и обнове, те као законодавни орган предводи и непосредно спроводи законске реформе кроз које Република Српска пролази у послијератним годинама.
Састав Народне скупштине Републике Српске, по савременим парламентарним принципима, чине осамдесет и три (83) народна посланика изабрана на непосредним парламентарним изборима од стране народа. Народни посланици у Народној скупштини Републике Српске су се бирали до 2002. године на мандат у трајању од двије године, а од 2002. године у складу са новом законском регулативом, народни посланици се бирају на мандат у трајању од четири године.
Избори и сазивиУреди
Народна скупштина Републике Српске је до сада функционисала у десет сазива:
| Избори | Сазив |
|---|---|
| Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. | I сазив (24. октобар 1991 — 14. септембар 1996) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 1996. | II сазив (19. октобар 1996 — 27. децембар 1997) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 1997. | III сазив (27. децембар 1997 — 19. октобар 1998) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 1998. | IV сазив (19. октобар 1998 — 16. децембар 2000) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2000. | V сазив (16. децембар 2000 — 28. новембар 2002) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2002. | VI сазив (28. новембар 2002 — 9. новембар 2006) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2006. | VII сазив (9. новембар 2006 — 15. новембар 2010) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2010. | VIII сазив (15. новембар 2010 — 24. новембар 2014) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2014. | IX сазив (24. новембар 2014 — 19. новембар 2018) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2018. | X сазив (од 19. новембра 2018) |
ПредсједнициУреди
Садашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске: Недељко Чубриловић.
- Момчило Крајишник (25. октобар 1991 — мај 1996); (Бирао га први сазив НСРС.)
- Драган Калинић (мај 1996 — 4. новембар 1998); (Бирао га први, други и трећи сазив НСРС.)
- Петар Ђокић (4. новембар 1998 — 16. децембар 2000); (Бирао га четврти сазив НСРС.)
- Драган Калинић (16. децембар 2000 — 29. јун 2004); (Бирао га пети и шести сазив НСРС.)
- Душан Стојичић (20. јул 2004 — 28. фебруар 2006); (Бирао га шести сазив НСРС.)
- Игор Радојичић (28. фебруар 2006 — 24. новембар 2014.); (Бирао га шести, седми и осми сазив НСРС.)
- Недељко Чубриловић (од 24. новембра 2014). (Бирао га девети и десети сазив НСРС.)
ОдбориУреди
- Одбор за привреду и финансије
- Законодавни одбор
- Одбор за политички систем, правосуђе и управу
- Одбор за одбрану и безбједност
- Одбор за заштиту права избјеглица и расељених лица
- Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор
- Одбор једнаких могућности
- Одбор за заштиту животне средине
- Одбор за уставна питања
- Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања
- Одбор за борачко-инвалидску заштиту
- Одбор за образовање, науку, културу и информисање
- Одбор за здравство, рад и социјалну политику
- Одбор за питања младих
- Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду
- Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу
СједиштеУреди
Сједиште Народне скупштине Републике Српске је у Бањој Луци у Трг јасеновачких жртава 1 (у некадашњој згради Дома ЈНА и Дома Војске Републике Српске). Испред зграде Скупштине се налази Трг жртава Јасеновца на коме се налази споменик Топола ужаса.
Види јошУреди
| Викизворник има изворни текст повезан са чланком Одлука о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. |
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Народна скупштина Републике Српске свечано обиљежава 20 година рада”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011.
- ↑ 2,0 2,1 „Снимак: Свечана академија поводом 20 година од успостављања Народне скупштине Републике Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011.[мртва веза]
- ↑ 3,0 3,1 http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf
