Наташа Беквалац
Наташа Беквалац (Нови Сад, 25. септембар 1980) српска је певачица. Издала је пет студијских албума: Не брини (2001), Ништа лично (2002), Стерео љубав (2004), Не ваљам (2010) и Оригинал (2016). Године 2020. одржала је свој први солистички концерт у Београдској арени. Чланица је жирија певачког такмичења IDJ Show (2023—данас).
Наташа Беквалац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. септембар 1980. |
Место рођења | Нови Сад, СР Србија, СФР Југославија |
Универзитет | Мегатренд универзитет |
Занимање |
|
Породица | |
Супружници |
|
Деца | 2 |
Музички рад | |
Активни период | 2001—данас |
Жанр | поп |
Инструменти | вокал |
Издавачке куће |
Биографија
уредиРођена је 25. септембра 1980. у Новом Саду, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији. Ћерка је фудбалског тренера и фудбалера Драгољуба Беквалца.[1] Има старију и млађу сестру.[2] Године 1989. наступила је са групом Регина на дечијем музичком фестивалу Деца певају хитове.[3] Наредне године је наступила у познатој емисији Музички тобоган Миње Суботе.[4]
Музичка каријера
уредиПрви албум, Не брини, снимила је 2001.[5] Године 2002. објављује албум Ништа лично са ког је најпознатија песма била Мали сигнали,[6] а 2004. је изашао и албум Стерео љубав.[7] У децембру 2007. се после дуже паузе вратила на сцену када је у емисији Гранд шоу промовисала нову песму Добро моје. У новембру 2008. је објавила мини-албум Љубав, вера, нада.[8] У новембру 2010. објавила је албум, Не ваљам.[9] Након шест година, Наташа је петим студијским албумом Оригинал забележила велики успех.[10]
Њени највећи хитови у каријери су песме: Не брини, Мали сигнали, Иду дани, Никотин, Полудим ли у 25, Поново, Навика, Триста степени, Добро моје, Никад не реци никад, Прва у пићу, Не куни се у своје другове, Ја сам добро, Позитивна, Грам љубави, Краљица нових љубави и Оригинал.[тражи се извор]
Приватни живот
уредиГодине 2005. удала се за ватерполисту Данила Икодиновића са којим је добила ћерку Хану у марту 2007.[11] Развели су се 2011. године, што је изазвало велику пажњу медија.[12]
Године 2015. удала се за рукометаша Љубомира Љубу Јовановића,[13] од кога се развела две године касније.[14][13]
У септембру 2017. Беквалац се удала за Луку Лазукића,[15] а у фебруару 2018. је родила ћерку Катју.[16] Након што ју је Лазукић претукао, Беквалац је у мају 2018. године поднела захтев за развод брака.[17]
Позната је по јавној подршци правима ЛГБТ+ особама у Србији, а 2019. добила је титулу српске геј иконе.[18][19] Током 2021. залагала се за легализацију истополних заједница у Србији.[20] Касније исте године била је „кума” Београд прајда 2021, где је изјавила да није подршка ЛГБТ+ заједници, већ „део ње”.[21]
Фестивали
уреди- 1998. Београдско пролеће — Мојој љубави
- 1998. Макфест — Љубав чека боље дане
- 2000. Сунчане скале — Лажи ме
- 2001. Зрењанин - Крај мене имаш све
Дискографија
уредиСтудијски албуми
уреди- Не брини (2001)
- Ништа лично (2002)
- Стерео љубав (2004)
- Не ваљам (2010)
- Оригинал (2016)
Мини-албуми
уреди- Љубав, вера, нада (2008)
Компилације
уреди- The Best Of (2005)
Синглови
уреди- Господине (дует са Емином Јаховић) (2011)
- Шта ћу ја (дует са Огњаном Радивојевићем) (2011)
- Ја сам добро (2011)
- Позитивна (2012)
- Слушкиња (2012)
- Грам љубави (дует са DJ Шонетом) (2012)
- Краљица нових љубави (2013)
- Болесно те волим (2013)
- Најгора (2014)
- Могу да прођем (2014)
- Оригинал (2015)
- Псето (2015)
- Лудило (2016)
- Жетон (2016)
- Лаве мој (2016)
- Хиљаду нула (2016)
- Анђео и грешница (2016)
- Прва (2016)
- Црта (2017)
- Мала плава (дует са Цобијем) (2018)
- Непријатељ (дует са Магла бендом) (2018)
- Дођи мами (2019)
Видеографија
уредиСпот | Година | Режисер |
---|---|---|
Мирис | 2001 | Горан, Тоба, Бобан |
Боља сам од ње | 2001 | — |
Навика | 2004 | Драган Гузљан |
Никотин (од снимака са турнеје 2005) | 2005 | — |
Поново | 2005 | Visual infinity |
Добро моје | 2007 | — |
300 степени | 2008 | — |
У мени су две | 2010 | — |
Не ваљам | 2010 | — |
Ја сам добро | 2011 | Милош Надаждин |
Шта ћу ја | 2011 | AL HAMED |
Позитивна | 2012 | Милош Надаждин |
Грам љубави | 2012 | Андреј Илић |
Слушкиња | 2013 | Иво Мартиновић |
Краљица нових љубави | 2013 | Иво Мартиновић |
Болесно те волим | 2014 | Милош Надаждин |
Најгора | 2014 | Милош Надаждин |
Могу да прођем | 2014 | Милош Надаждин |
Оригинал | 2015 | Петар Пашић |
Псето | 2015 | Петар Пашић |
Лудило | 2016 | Милош Надаждин |
Лаве мој | 2016 | Милош Надаждин |
Жетон | 2016 | Милош Надаждин |
Прва | 2016 | Милош Надаждин |
Црта | 2017 | LCF MEDIA |
Мала плава | 2018 | Милош Шаровић |
Непријатељ | 2018 | Немања Новаковић |
Дођи мами | 2019 | Љуба |
Мушко више не могу | 2019 | Немања Новаковић |
Из далека | 2021 | Милош Шаровић |
Тајне | 2022 | Душан Петровић,Александар Батајић |
Преваранти | 2023 | Милош Надаждин |
Немир | 2024 | Кукла,Лазар Богдановић |
Референце
уреди- ^ „Otac NATAŠE BEKVALAC doživeo INFARKT, hitno hospitalizovan i operisan”. Blic.rs (на језику: српски). 24. 6. 2019. Приступљено 3. 9. 2022.
- ^ „Koja ste sestra Bekvalac: Nataša objavila sliku sa Kristinom i Draganom”. Magazine Story (на језику: српски). 25. 3. 2019. Приступљено 21. 12. 2020.
- ^ A. Ž. (17. 10. 2020). „Nataša Bekvalac - biografija”. Objektiv.rs (на језику: српски). Приступљено 3. 9. 2022.
- ^ Jovović, P. (17. 9. 2021). „Leontina, Nataša Bekvalac i Dženan kao klinci u Muzičkom toboganu Minje Subote”. Nova.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ „Nataša Bekvalac - Ne Brini”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša Bekvalac - Ništa Lično”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša Bekvalac - Stereo Ljubav”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša* - Ljubav, Vera, Nada”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša Bekvalac - Ne Valjam”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša Bekvalac - Original”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša Bekvalac i Danilo Ikodinović u zajedničkoj akciji – borba s pubertetom”. Hello! magazin. Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ Radojković, M. „Dača i Nataša se sporazumno razveli”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ а б „Razvodi se Nataša Bekvalac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „OTKRIVAMO Evo zbog čega se razvode Nataša i Ljuba”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „BELA, NESVAKIDAŠNJA TOALETA Haljina sa VENČANJA Nataše Bekvalac oduševila žene”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „SREĆNE VESTI Stigla beba: Porodila se Nataša Bekvalac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ Jovićević, Mihailo. „PRETI MU OD TRI MESECA DO TRI GODINE ROBIJE Luka Lazukić OPTUŽEN za porodično nasilje nad Natašom Bekvalac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Nataša Bekvalac dobila titulu Gej ikone 2019 godine: I dalje se borim za ljubav”. Večernje Novosti (на језику: српски). 1. 11. 2019. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Jovović, P. (20. 9. 2021). „Kako je Nataša Bekvalac postala gej ikona”. Nova.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Marinović, N. (28. 3. 2021). „NATAŠA BEKVALAC: istopolne zajednice ne ugrožavaju tradiciju!”. Zoomer.rs (на језику: српски). Приступљено 10. 2. 2023.
- ^ „Nataša Bekvalac: Nisam na Prajdu kao podrška LGBT+ populaciji, već kao deo nje”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-20.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Наташа Беквалац на сајту Discogs (језик: енглески)
- Наташа Беквалац на сајту IMDb (језик: енглески)