Наташа Нинковић

За друге употребе, погледајте Наташа Нинковић (вишезначна одредница).

Наташа Нинковић, удато Нинковић—Шаренац, (22. јул 1972, Требиње) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Наташа Нинковић
Nataša Ninković.JPG
Наташа Нинковић на снимању филма „Ивкова слава“ у Пироту (2005)
Датум рођења(1972-07-22)22. јул 1972.(48 год.)
Место рођењаТребиње
 СФРЈ
СупружникНенад Шаренац
ДецаЛука
Матија
Активни период1989—данас
Занимањеглумица
Битна улогаВера (Спаситељ)
Рушка (Породично благо)
Марта (Професионалац)
Параскева (Ивкова слава)
Рики Салом (Мирис кише на Балкану)
Наталија (Убице мог оца)
Мина (Сенке над Балканом)
IMDb веза

Први велики филм у коме се Наташа представила југословенској публици био је блокбастер из 1993, Три карте за Холивуд. Прву велику улогу добила је пет година касније, у ратној драми Спаситељ. Националну популарност стекла је крајем миленијума захваљујући улози Рушке у ТВ серији Породично благо, и 2003. године у филму Професионалац. Подједнако заступљена и на телевизији, и на филму, и у позоришту, Нинковићева је успон на домаћој сцени наставила захваљујући пројектима попут ТВ серија Рањени орао, Цват липе на Балкану и Сенке над Балканом, а затим и кроз запажене улоге у филмовима Ивкова слава, Стадо и Дара из Јасеновца. Критичари су највише били наклоњени њеној улози Марије у филму Клопка и Наталије у серији Убице мог оца, као и њеним позоришним извођењима Госпођице Иве Андрића и Хеде Габлер Хенрика Ибсена.

Наташу Нинковић често сматрају једном од најбољих глумица своје генерације, у прилог чему сведочи њен континуирани ангажман у неким од најуспешнијих телевизијских подухвата, као и Награда „Жанка Стокић”, за изузетан допринос српској уметности. Поставши лауреат престижне Велике Стокић са само 45 година, Нинковићева у друштву времешних и прослављених глумица држи рекорд као најмлађа добитница ове награде.

Детињство у ХерцеговиниУреди

Наташа је рођена у Требињу, где је завршила основну и средњу медицинску школу, и данас истиче да је за Херцеговину везују лепе успомене.[1] У емисији Балканском улицом глумица је поделила да је на тај период живота и на те пределе нарочито подсећа песма „Пјеват ћемо шта нам срце зна” Амире Медуњанин, и то строфа:

Детињство је провела са родитељима — Бранком и Миленом, и са баком која јој је говорила да је мимо свијет, будући да је мала Наташа умела да буде својеглава.[3]

Нинковићева каже да јој је детињство било испуњено игром, безбрижношћу, топлином, веселошћу и вољом за животом.[3] Радо говори о великој везаности за мајку, од које је, како каже, увек добијала само бескрајну љубав и апсолутну слободу, без спутавања.[3]

Улоге на телевизији и филмуУреди

1989—1999: „Спаситељ” и „Породично благо”Уреди

После завршене средње школе одлази у Београд, где је 1994. године у класи професора Владимира Јевтовића завршила Факултет драмских уметности.[4]

Први који је улогу на филму поверио Наташи Нинковић био је Синиша Ковачевић 1989. године, у његовој романтичној драми Најбољи. Са само седамнаест година, и још увек на студијама глуме, Наташа је добила мању улогу конобарице. Четири године касније млада глумица игра Луцију у великом биоскопском хиту Три карте за Холивуд.[5] Уследиле су три споредне улоге — у серији Мали кућни графити, и у телевизијским филмовима Кнез Михаило и Голубовића апотека.

Прву велику улогу глумица је добила 1998. године у антиратној драми Спаситељ, уз Дениса Квејда. Нинковићева је тумачила улогу Вере, младе Српкиње, жртве силовања у заробљеничком кампу. Улога у филму који је продуцирао Оливер Стоун, донела је Наташи награде за најбољу главну глумицу на филмским фестивалима у Сочију, Валенсијену и Нишу. Нинковићева је такође добила и Награду „Наиса”, највеће признање „Филмских сусрета у Нишу”, које се најчешће додељује глумцима, и које су од 1970. до 2020. године добиле само четири глумице.[6] Понуду да каријеру настави у Холивуду Нинковићева је одбила.[5] О својој одлуци двадесет година касније глумица је рекла:

Нинковићева се исте године, као Рушка, девојка Златка Гавриловића, кога игра Небојша Глоговац, придружује звезданом ансамблу ТВ серије Породично благо Синише Павића, и стиче комерцијални успех и масовну популарност, будући да је серија емитована и репризирана у неколико земаља бивше Југославије.[8] Улогу Рушке Ранковић дефинисао је пре и после ефекат, након што се из штреберке и ружног пачета претворила у вамп—заводницу.

2000—2009: „Професионалац” и „Клопка”Уреди

Године 2000. Наташа је играла Лолу у филму Рат уживо, у постави коју су предводили глумци тадашње средње генерацијеДраган Бјелогрлић, Весна Тривалић, Срђан Тодоровић и Дубравка Мијатовић. Следеће године глумила је у данском филму Den Serbiske dansker (Српски Данац), а 2003. уз Бранислава Лечића у драми Професионалац. Овај блокбастер, који је Нинковићевој донео Повељу за најбољу глумицу у споредној улози на Филмским сусретима у Нишу,[4] са 214 хиљада продатих биоскопских карата заузео је девето место на листи најгледанијих српских филмова у периоду од 2000. до 2009. године.[9] Осим у Професионалцу, гледаоци су истовремено имали прилику да Наташу гледају и у улози Лоле, у серији М(ј)ешовити брак.

Нинковићева и 2005. године игра у великом биоскопском хиту, трећем најгледанијем филму деценије.[9] Била је то романтична комедија Ивкова слава, у режији Здравка Шотре. Тумачила је лик Параскеве, жене домаћина Ивка (Зоран Цвијановић), који је кроз сплет комичних незгода био присиљен да крсну славу прославља три дана. Исте године, заједно са Драганом Јовановићем, Бодом Нинковићем и Мандом игра у филму Made in YU, који је био други најгледанији филм у Шведској те године.[10] Већ наредне добија епизодну улогу Божане у ситкому Љубав, навика, паника, на чијем је челу била Сека Саблић. Након низа успешних подухвата, Нинковићева 2007. остварује највећу улогу у дотадашњој каријери.[6]

У питању је била Клопка, емотивна драма Срдана Голубовића, где су уз Наташу играли још и Небојша Глоговац и Аница Добра. Нинковићева тумачи лик Марије, жене која на ивици очаја покушава да прикупи новац за операцију свог детета. Филм је уврштен међу десет најбољих филмова ван енглеског говорног подручја 2007. године. То признање дошло је од Филмског фестивала у Берлину и Америчке Акдемије филмских уметности и наука.[11] На Филмским сусретима у Нишу, Наташа је овенчана Наградом „Царица Теодора” за најбољу глумицу у главној улози.[6]

Глумица је потом играла споредне и епизодне улоге у ТВ серијама Улица липа са Радмилом Живковић, Горки плодови са Калином Ковачевић и у љубавној драми Рањени орао, предвођеној популарним двојцем Слобода МићаловићИван Босиљчић.[12] Деценију завршава улогом у трилеру Хитна помоћ, уз Весну Тривалић и Ненада Јездића.

2010—2019: Награда „Велика Жанка”Уреди

Наташа Нинковић је 2011. године играла Рики Салом у серији Цват липе на Балкану, која је заправо била адаптација истоименог романа Гордане Куић. Потом је била ангажована у још три телевизијска пројекта — у романтичној ТВ серији Непобедиво срце, рађеној по мотивима романа Мир-Јам, у војвођанској мистерији Јагодићи,[13] и у улози мајке у драми Фолк. Удружење Федис, које додељује награде за допринос телевизијској уметности, номиновало је 2013. године Наташу у две категорије: за Златну антену за најбољу глумицу (Јагодићи) и, заједно са Борисом Исаковићем, за најбољи глумачки пар (Фолк).[14] Глумица је 2012. године успела и да сними један филм — Смрт човека на Балкану.

 
Зоран Цвијановић и Наташа Нинковић у представи Прах, позориште Изабел Бадер, Торонто, Канада.

Нинковићева је од 2015. била изузетно ангажована и на телевизији, и на филму, и у позоришту. Најпре се придружила већ уиграној екипи комедије Луд, збуњен, нормалан, у осмој сезони приказивања, да би 2016. добила улогу порочне, несрећне Наталије Деспотовић у популарној криминалистичкој серији Убице мог оца, са Вуком Костићем и Катарином Радивојевић у главним улогама. Наташина глумачка виртуозност, која се огледала у дијапазону осећања — од уцвељене мајке убијене девојке, до суровог потенцијалног убице, наишла је на одличне критике.[15][16][17]

Велики успех те године заокружила је контраверзна комедија[18][19] Стадо, редитељски првенац Николе Која, који је поред Нинковићеве, окупио и Весну Тривалић, Зорана Цвијановића, Николу Ђуричка и друге. Популарна подела привукла је више од 200 хиљада гледалаца у биоскопе, и учинила овај филм најгледанијим у земљи 2016. године.[20]

Године 2017, играла је Љубицу, жену Сима Матавуља у ТВ серији Santa Maria della Salute, затим Ксенију у црногорској ТВ продукцији Божићни устанак, и мању улогу у филму Заспанка за војнике. Уследила је главна улога у филму Ајвар, која је глумици донела другу награду „Царица Теодора”, награде на филмским фестивалима у Младеновцу, Мојковцу и Лесковцу, као и Златну мимозу за најбољу главну глумицу на Филмском фестивалу у Херцег Новом.[21] Наташа је признања добила за вешто одигран лик гастарбајтерке Виде, која за празнике долази у Србију, где верује да јој муж има љубавницу. Жири 33. по реду Фестивала у Херцег Новом навео је у саопштењу да је Наташа дочарала емотивну огољеност и нијансирану бол модерне жене.[22] Исте, 2019. године, глумица се представила ликом Мине у другој сезони критички и комерцијално успешне ТВ мистерије Сенке над Балканом, редитеља Драгана Бјелогрлића.[23]

2020—данас: „Дара из Јасеновца”Уреди

У фебруару 2021. године премијерно је приказан филм Дара из Јасеновца, који је изазвао различите међународне реакције.[24] Наташа је у филму играла Радојку, Српкињу која помаже усташком режиму у логору Јасеновац, како би олакшала сопствени положај и ћерку сачувала од смрти. Премда суштински сложена улога анти−негативца, она је Нинковићеву сврстала у ред зликоваца, предвођених Татјаном Кецман и Игором Ђорђевићем, и глумица испрва није желела да је прихвати.[25] Како каже, мислила је да нема снаге да се упусти у ужас који филм приказује, али је онда, управо из поштовања према жртвама логора, схватила да је то један од начина да им ода почаст. Премијеру филма одгледало је 2.6 милиона људи.[26]

Осим у ратној драми, Наташа је 2021. године играла и у три телевизијске серије. Прва најављена је историјска серија Краљ Здравка Шотре, која приказује период у Југославији од уласка краља Александра у ослобођени Београд, до његовог атентата у Марсељу.[27] Глумица овде тумачи лик краљице Јелене Савојске. Друга је Певачица, жанровски криминалистичка серија о нерешеном убиству и српском естрадном миљеу, где су се у главним улогама нашли поп−фолк певачица Милица Павловић и Милош Тимотијевић.[28] Наташа је одиграла лик Влајне, свекрве убијене певачице. Ово је била друга улога за годину дана коју је желела да одбије, будући да је била мрачна, да јој није пријала помисао на тематику беле и црне магије, враџбина и магова, и да је мислила да такву енергију неће моћи да поднесе.[29] Трећа серија је трилер, назива Калкански кругови, са Војином Ћетковићем у главној улози.[30] За 2022. годину најављен је ансамблски филм Апсурдни експеримент, у коме ће се Нинковићева придружити Бранки Катић.

Улоге у позоришту: 1990—данасУреди

Првих десет година своје позоришне каријере Наташа је провела у Народном позоришту у Београду, играјући већином у класичним комадима, попут Укроћене горопади, Мандрагола, Идиота, Дон Жуана и других. Матична кућа јој већ 1997. године уручује двоструку Годишњу награду, за представе Мајстори и Сан летње ноћи.[4] За потоњу је добила још и Златног ћурана на Данима комедије у Јагодини.[4] Већ наредне године за улогу у представи Tre sorelle добија Награду за глуму на Бориним позоришним данима у Врању, а затим за комедију Лажа и паралажа Награду публике на Фестивалу „Миливоје Живановић” у Пожаревцу и Награду за најбоље глумачко остварење на Нушићевим данима у Смедереву.[4] Године 2006. тумачи лик Велике у представи Трансилванија, и добија Годишњу награду Београдског драмског позоришта.[31][10]

Између осталих, Наташа је играла и у продукцијама Дервиш и смрт, Мачка на усијаном лименом крову, Чудо у Шаргану, Нечиста крв и другима. За улогу Хеде у представи Хеда Габлер, редитељке Снежане Тришић, Нинковићева је 2011. овенчана Наградом „Раша Плаовић”,[32] док је на 11. Жанкиним данима за улогу у дуодрами Љубавна писма добила плакету „Жанки у част”.[33] Изузетан публицитет имала је и њена Госпођица — продукција Југословенског драмског позоришта из 2013. године. [34]

Премијера Представа Улога Редитељ Позориште
14. децембар 1993.[35] Укроћена горопад Бјанка Народно позориште
30. март 1994.[36] Тетовирана ружа Флора Миленко Маричић Народно позориште
17. децембар 1994.[37] Мандрагола Лукреција Народно позориште
22. новембар 1995.[38] Идиот Аглаја Стево Жигон Народно позориште
8. децембар 1995.[39] Дон Жуан Шарлота Петар Зец Народно позориште
5. март 1996.[40] Кнез Михаило Катарина Димитрије Јовановић Југословенско драмско позориште
26. септембар 1997.[41] Сан летње ноћи Хелена Никита Миливојевић Народно позориште
19. новембар 1997.[42] Мајстор Кресида Филд Димитрије Јовановић Народно позориште
8. новембар 1998.[43] Кокице Скаут Душан Петровић Народно позориште
18. мај 2000.[44] Роберто Цуко Сестра Александар Поповски Атеље 212
24. децембар 2001.[45] Љубавна писма Жена Небојша Брадић Београдско драмско позориште
6. март 2002.[46] Судбина и коментари Марта, Катарина Алиса Стојановић Народно позориште
13. март 2003.[47] Вишњик Варја Александар Поповски Народно позориште
2003.[48] Сабирни центар Јелена Катић Божидар Ђуровић Народно позориште
6. август 2003.[49] Страх и његов слуга Катарина Кокан Младеновић Атеље 212
8. октобар 2003.[50] Повратак Рут Никита Миливојевић Звездара театар
3. април 2004.[51] Villa Sachino Драга Машин Милан Караџић Београдско драмско позориште
6. новембар 2004; 7. фебруар 2020.[52] Tre sorelle Нера Милан Караџић Звездара театар
25. март 2006.[53] Лажа и паралажа Јелица Југ Радивојевић Народно позориште
17. јун 2006.[54] Трансилванија Велика Милан Караџић Београдско драмско позориште
29. март 2007.[55] Веселе жене виндзорске Госпођа Форд Јиржи Менцл Народно позориште
27. новембар 2007.[56] У лову на бубашвабе Анка Вељко Мићуновић Југословенско драмско позориште
16. март 2008.[57] Фигарова женидба и развод Сузана Слободан Унковски Народно позориште
26. август 2008.[58] Др Сојка Јагош Марковић Народно позориште
27. децембар 2008.[59] Дервиш и смрт Кадиница Егон Савин Народно позориште
22. октобар 2009.[60] Мачка на усијаном лименом крову Маргарет Славенка Миловановић Мадленијанум
26. децембар 2009.[61] Покојник Рина Егон Савин Народно позориште
20. фебруар 2011.[62] Хеда Габлер Хеда Снежана Тришић Народно позориште
23. јануар 2012.[63] Живот је сан Стела Слободан Унковски Народно позориште
26. април 2013.[64] Госпођица Рајка Горчин Стојановић Југословенско драмско позориште
24. јануар 2014.[65] Наши синови Лена Татјана Мандић Ригонат Народно позориште
20. фебруар 2015.[66] Чудо у Шаргану Госпава Егон Савин Народно позориште
15. новембар 2015.[67] Прах Супруга Вељко Мићуновић Шабачко позориште
2. децембар 2015.[68] Шта се догодило након што је Нора напустила мужа Ева Снежана Тришић Југословенско драмско позориште
16. новембар 2016.[69] Гозба Радмила Вељко Мићуновић Звездара театар
24. април 2017.[70] Ричард Трећи Маргарета Снежана Тришић
26. септембар 2017.[71] Царство небеско — Балканика Царица Милица Јернеј Лоренци Народно позориште и Битеф театар
12. април 2019.[72] Нечиста крв Тодора Милан Нешковић Народно позориште
18. јул 2019. [73][74] Селестина Селестина Милан Нешковић Југословенско драмско позориште

Приватни живот и породицаУреди

Глумица живи у Београду, са супругом Ненадом Шаренцем, са којим има близанце Луку и Матију.[10] Првакиња је драме у Народном позоришту у Београду.

У једном интервјуу из 2018. године Наташа је истакла да воли самоћу:

На сличну тему глумица се осврнула две године касније, у новогодишњем специјалу емисије Балканском улицом ауторке Весне Дедић, говорећи о томе како је, када нема никога око себе, научила да сама, за своју душу, створи угођај:

Наташа је у емисији више пута истицала велику љубав према грчкој музици, за коју каже да је диже из мртвих и да дира неки нерв у њој, и то првенствено песме Харис Алексију и Димитриса Митропаноса. О подједнакој љубави према далматинској музици говорила је кроз анегдоту о вожњи са Весном Чипчић од Београда до Аранђеловца, где су, чак и када су се паркирале испред хотела, још пола сата остале у ауту да уживају у песмама које су их подсећале на море.[2]

Нинковићева је и један од амбасадора Фондације „Тијана Јурић”, која има за циљ унапређење безбедности деце у Србији.[75]

Пријатељства са колегамаУреди

Наташа је у јуну 1990, на пријемном испиту за Факултет драмских уметности у Београду, упознала Нелу Михајловић. Како Нела касније истиче, обе су имале исту, мушку фризуру, обе црнооке и црнокосе — и обе примљене, због чега су њиховог професора касније критиковали што у истој класи има две идентичне глумице, док је он упорно истицао да су ипак различитог сензибилитета.[5] Од треће године студија њих две су живеле заједно. Нела се присећа лепих а тешких студентских дана за време рата, празних рафова у продавницама и њих две како купују млеко у праху за нес кафу. У истом интервјуу за телевизију Прва, Михајловићева је причала о њиховом сналажењу деведесетих година, и о томе како је Наташина мајка у Београд слала херцеговачки сир, а њена из Ваљева — кифлице са сиром.[5] Обе су своју прву позоришну улогу одиграле у истој представи — две сестре у Укроћеној горопади, обе су упознале своје будуће супружнике у исто време, и обе се удале исте године, једна двадесет дана након друге. Михајловића и Нинковићева су од тада најбоље пријатељице. Нела је Наташи била венчана кума, док је Наташа Нели крстила ћерку.

Нинковићева је, поред Николе Ђуричког, била венчана кума Војину Ћетковићу и Слободи Мићаловић, док је Ћетковић крстио њене синове, Матију и Луку.[76]

Списак остварењаУреди

Год. Назив Улога
1980-е
1989. Најбољи конобарица
1990-е
1993. Три карте за Холивуд Луција
1996. Мали кућни графити (ТВ серија) циганка Љубица
1998. Кнез Михаило (ТВ филм)
1998. Голубовића апотека (ТВ филм) Јелена
1998. Спаситељ Вера
1998—2001. Породично благо (ТВ серија) Ружица „Рушка” Ранковић
2000-е
2000. Рат уживо Лола
2001. Den Serbiske dansker (ТВ филм) Ема
2002–2015. Вршачка позоришна јесен (ТВ серија)
2002. Мајстор (ТВ филм)
2003. Професионалац Марта
2003. Илка (ТВ филм) Јелена Илка Марковић
2003—2007. М(ј)ешовити брак (ТВ серија) Лола, адвокатица
2005. Имам нешто важно да вам кажем мајка
2005. Ивкова слава Параскева
2005. Made in YU Марија
2005. Идеалне везе (ТВ серија) Тамара
2006—2007. Љубав, навика, паника (ТВ серија) Божана
2007. Клопка Марија
2007—2015. Улица липа (ТВ серија) Сашка
2008—2009. Горки плодови (ТВ серија) Глумица Анита
2008—2009. Рањени орао (ТВ серија) Вукица
2009. Хитна помоћ Татјана Лончар
2010-е
2010. Неке друге приче Милена
2011—2012. Цват липе на Балкану (ТВ серија) Рики Салом
2012—2013. Непобедиво срце (ТВ серија) Каћа Стајић
2012. Смрт човека на Балкану Нада
2012—2014. Фолк (ТВ серија) Љубина Анђелковић
2012—2013. Јагодићи (ТВ серија) Борјана Врањеш
2015—2021. Луд, збуњен, нормалан (ТВ серија) Зора Вукашиновић
2015. Без степеника (ТВ филм) Милица Петронијевић
2016—2020. Убице мог оца (ТВ серија) Наталија
2016. Стадо Мила
2017. Мамурлуци (ТВ серија) Мила
2017. Аврамов пас Сара
2017. Santa Maria della Salute (ТВ серија) Љубица Матавуљ
2017. Божићни устанак (ТВ серија) Ксенија
2017. Ни крива ни невина: Жанка Стокић Жанка Стокић
2018. Заспанка за војнике мајка на гробљу
2019. Ајвар Вида
2019—2020. Сенке над Балканом (ТВ серија) Mинa
2020-е
2020. Дара из Јасеновца Радојка
2021. Краљ (ТВ серија) краљица Јелена
2021. Певачица (ТВ серија)

Влајна

2021. Калкански кругови (ТВ серија)
2022. Апсурдни експеримент

Награде и признањаУреди

Назив награде Манифестација Улога
Гран при „Наиса" Филмски сусрети у Нишу Вера у филму „Спаситељ
Награда публике Филмски сусрети у Нишу Вера у филму „Спаситељ
Награда за главну женску улогу Филмски фестивал у Валенсијену Вера у филму „Спаситељ
Награда за главну женску улогу Филмски фестивал у Сочију Вера у филму „Спаситељ
Повеља за најбољу женску улогу Филмски сусрети у Нишу Марта у филму „Професионалац
Годишња награда Народног позоришта у Београду Чеси у представи „Мајстор
Годишња награда Народног позоришта у Београду Хелена у представи „Сан летње ноћи
Статуета Ћуран Дани комедије у Јагодини Хелена у представи „Сан летње ноћи
Награда за глуму Борини позоришни дани у Врању Нера у представи „Тре сореле
Награда публике Фестивал Миливоје Живановић у Пожаревцу Јелица у представи „Лажа и паралажа
Награда за најбоље глумачко остварење Нушићеви дани у Смедереву Јелица у представи „Лажа и паралажа
Годишња награда Београдског драмског позоришта[10] Велика у представи „Трансилванија
Награда Царица Теодора Филмски сусрети у Нишу Марија у филму „Клопка
Награда Царица Теодора Филмски сусрети у Нишу Вида у филму „Ајвар"
Награда Раша Плаовић најбоље глумачко остварење - Народно позориште Хеда Тесман у представи „Хеда Габлер“[77]
Награда Жанка Стокић[78] за изузетан допринос српској филмској, телевизијској и позоришној уметности

Коришћени извориУреди

  1. ^ „Требињци — Наташа Нинковић”. Требиње. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  2. ^ а б в „Морала сам да идем код психолога”. Ало. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  3. ^ а б в г „Љубав је једном и за цео живот”. Инсп. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  4. ^ а б в г д „Биографија Наташе Нинковић”. Народно позориште. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  5. ^ а б в г „Глумица из „Тата” испричала...”. Прва. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  6. ^ а б в „Поносна сам на наш филм”. Политика. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  7. ^ „Могла сам у Холивуд”. Блиц. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  8. ^ „Синиша Павић је са „Породичним благом” доживео успех”. Телеграф. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  9. ^ а б „Најгледанији српски филмови”. Новости. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  10. ^ а б в г „Никад нисам одбила Оливера Стоуна”. Е капија. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  11. ^ „Избор српског кандидата за Оскара изгубио легитимитет”. Данас. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  12. ^ Рањени орао” на РТС−у”. РТС. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  13. ^ Јагодићи. РТС. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  14. ^ „Трећи „Федис” на Чукарици”. Дан у Београду. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  15. ^ „Ја сам убица... Засад.”. Блиц. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  16. ^ „Наташа Нинковић није убила ћерку”. Курир. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  17. ^ „Убице мог оца”. Данас. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  18. ^ „Председнику неће бити добро”. Ноизз. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  19. ^ „Велика полемика о филму „Стадо. Недељник. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  20. ^ Стадо” најгледанији филм 2016.”. Еспресо. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  21. ^ „Златна мимоза Наташи Нинковић”. Блиц. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  22. ^ „Наташи Нинковић уручена „Златна мимоза. Политика. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  23. ^ „Бјелогрлић не игра на сигурно”. Блиц. Приступљено 21. фебруар 2021. 
  24. ^ „Тежак и важан филм”. Политика. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  25. ^ „Наташа Нинковић умало одбила улогу”. Блиц. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  26. ^ Дару” одгледало 2.6 милиона гледалаца”. РТВ. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  27. ^ „Почело снимање серије „Краљ. N1инфо. Приступљено 15. фебруар 2021. 
  28. ^ „Завршено снимање серије „Певачица. Блиц. Приступљено 15. фебруар 2021. 
  29. ^ „Најмрачнија улога Наташе Нинковић”. Србија данас. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  30. ^ „Насмејани кумови”. Новости. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  31. ^ Леваков, Биљана; Керенац, Весна (2007). „Годишњак позоришта Србије 2005/2006.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 199. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  32. ^ Раша Плаовић” Наташи Нинковић”. Новости. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  33. ^ Жанки у част” Наташи Нинковић”. Народно позориште. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  34. ^ „100. извођење „Госпођице. Телеграф. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  35. ^ „Укроћена горопад”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  36. ^ „Тетовирана ружа”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  37. ^ „Мандрагола”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  38. ^ „Идиот”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  39. ^ „Дон Жуан”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  40. ^ „Кнез Михаило”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  41. ^ „Сан летње ноћи”. Народно позориште. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  42. ^ „Мајстор”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  43. ^ „Кокице”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  44. ^ „Роберто Цуко”. Атеље 212. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  45. ^ Љубавна писма” поново на сцени”. Блиц. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  46. ^ „Судбина и коментари”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  47. ^ „Вишњик”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  48. ^ „Робна марка српског театра”. Време. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  49. ^ „Страх и његов слуга”. Атеље 212. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  50. ^ „Повратак”. Звездара театар. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  51. ^ „Премијера у Београдском драмском позоришту”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  52. ^ „Три сестре”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  53. ^ Леваков, Биљана; Керенац, Весна (2006). „Годишњак позоришта Србије 2005/2006.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 55. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  54. ^ Леваков, Биљана; Керенац, Весна (2007). „Годишњак позоришта Србије 2005/2006.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 29. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  55. ^ Леваков, Биљана; Керенац, Весна (2008). „Годишњак позоришта Србије 2006/2007.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 41. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  56. ^ Леваков, Биљана; Керенац, Весна (мај 2009). „Годишњак позоришта Србије 2007/2008.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 28. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  57. ^ Марковиновић, Мирјана (2010). „Годишњак позоришта Србије 2008/2009.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 41. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  58. ^ Др” Бранислава Нушића”. Народно позориште. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  59. ^ Марковиновић, Мирјана (2010). „Годишњак позоришта Србије 2008/2009.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 41. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  60. ^ Марковиновић, Мирјана (2010). „Годишњак позоришта Србије 2009/2010.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 42. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  61. ^ Марковиновић, Мирјана (2010). „Годишњак позоришта Србије 2009/2010.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 55. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  62. ^ Марковиновић, Нина; Керенац, Весна (2012). „Годишњак позоришта Србије 2010/2011.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 44. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  63. ^ Марковиновић, Нина; Керенац, Весна (2012). „Годишњак позоришта Србије 2011/2012.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 40. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  64. ^ Керенац, Весна (2013). „Годишњак позоришта Србије 2012/2013.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 24. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  65. ^ Марковиновић, Нина (2014). „Годишњак позоришта Србије 2013/2014.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 40. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  66. ^ Марковиновић, Нина (2015). „Годишњак позоришта Србије 2014/2015.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 48. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  67. ^ „Представа „Прах. КЦ Горњи Милановац. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  68. ^ „Шта се догодило након што је Нора напустила мужа”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  69. ^ „Гозба”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  70. ^ „Ричард Трећи”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  71. ^ „Још једна премијера у „битефовском” стилу”. Блиц. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  72. ^ „Нечиста крв”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  73. ^ „Селестина”. Театрослов. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  74. ^ „Новац је главни владар”. Недељник. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  75. ^ „Амбасадори Фондације”. Фондација Тијана Јурић. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  76. ^ „Насмејани кумови”. Новости. Приступљено 24. фебруар 2021. 
  77. ^ РТС: Наташи Нинковић награда „Раша Плаовић", Приступљено 15. 4. 2013.
  78. ^ „Нинковић: Глума је моја потреба, страст, простор спотицања...”. Радио-телевизија Србије. 20. 5. 2018. Приступљено 20. 5. 2018. 

Спољашње везеУреди