Отворите главни мени

Научна револуција

Научна револуција је била серија догађаја који су обележили појаву модерне науке током раног модерног периода, кад су напреци у областима математике, физике, астрономије, биологије (укључујући људску анатомију) и хемије трансформисали гледишта друштва према природи.[1][2][3][4][5][6] Научна револуција се одвила у Европи при крају периода ренесансе и наставила се до касног 18. века, вршећи утицај на интелектуални друштвени покрет познат као просветитељство. Док су датуми предмет расправа, једна студија коју је Никола Коперник објавио 1543. године под насловом De revolutionibus orbium coelestium (О револуцијама небеских сфера) се често наводи као почетак научне револуције.

Концепт научне револуције која се одвијала током дужег периода појавио се у осамнаестом веку у раду Жана Силвена Баја, који је видео двостепени процес уклањања старог и успостављања новог.[7] Почетак научне револуције, научне ренесансе, био је фокусиран на опоравку знања античког доба. Сматра се да се тај стадијум генерално завршио 1632. године са објављивањем Галилејовог рада Дијалог у вези са два главна светска система.[8] Завршетак научне револуције се приписује „великој синтези” у виду рада Исака Њутна из 1687. са насловом Математички принципи природне филозофије. Тај рад је формулисао законе кретања и универзалне гравитације, чиме је комплетирана синтеза нове космологије.[9] До краја 18. века, просветитељство које је следило научној револуцији је замењено „добом рефлексије”.

УводУреди

Велики напреци у науци се називају „револуцијама” још од 18. века. Године 1747, Клеро је писао да је „Њутн рекао да је током свог живота креирао револуцију”.[10] Ова реч је исто тако кориштена у предговору Лавоазјеовог рада из 1789. у коме је најављено откриће кисеоника. „Мали број револуција у науци је одмах побудио толико опште пажње као увођење теорије кисеоника ... Лавоазје је видео прихватање његове теорије међу најеминентнијим људима његовог времена, и њено укорењивање у великом делу Европе у року од неколико година од првог објављивања.”[11]

У 19. веку, Вилијам Вивел описао је је револуцију у самој науцинаучном методу — која се одвила током 15–16 веја. „Међу најуочљивијим револуцијама кроз које су прошла мишљења о овој теми, убраја се прелазак из имплицитног поверења у имплицитну моћ човековог ума на професионалну зависност од спољног посматрања; и од неограниченог поштовања према мудрости прошлости, до страсног очекивања промена и побољшања.”[12] То је довело до заједничког погледа на научну револуцију данас:

Појавио се нови поглед на природу, који је заменио грчки став који је доминирао науком готово 2000 година. Наука је постала аутономна дисциплина, различита од филозофије и технологије, која је попримила своје утилитарне циљеве.[13]

РеференцеУреди

  1. ^ Galilei, Galileo (1974) Two New Sciences, trans. Stillman Drake, (Madison: Univ. of Wisconsin Pr. pp. 217, 225, 296–7.
  2. ^ Moody, Ernest A. (1951). „Galileo and Avempace: The Dynamics of the Leaning Tower Experiment (I)”. Journal of the History of Ideas. 12 (2): 163—193. JSTOR 2707514. doi:10.2307/2707514. 
  3. ^ Clagett, Marshall (1961) The Science of Mechanics in the Middle Ages. Madison, Univ. of Wisconsin Pr. pp. 218–19, 252–5, 346, 409–16, 547, 576–8, 673–82
  4. ^ Maier, Anneliese (1982) "Galileo and the Scholastic Theory of Impetus," pp. 103–123 in On the Threshold of Exact Science: Selected Writings of Anneliese Maier on Late Medieval Natural Philosophy. Philadelphia: Univ. of Pennsylvania Pr. ISBN 978-0-8122-7831-6.
  5. ^ Hannam, p. 342
  6. ^ Grant, pp. 29–30, 42–7.
  7. ^ Cohen, I. Bernard (1976). „The Eighteenth-Century Origins of the Concept of Scientific Revolution”. Journal of the History of Ideas. 37 (2): 257—288. JSTOR 2708824. doi:10.2307/2708824. 
  8. ^ Cohen, I. Bernard (1965). „Reviewed work: The Scientific Renaissance, 1450-1630, Marie Boas”. Isis. 56 (2): 240—242. JSTOR 227945. 
  9. ^ „PHYS 200 - Lecture 3 - Newton’s Laws of Motion - Open Yale Courses”. oyc.yale.edu. 
  10. ^ Clairaut, Alexis-Claude (1747). „Du système du Monde, Dans Les Principes de la gravitation universelle”. 
  11. ^ Whewell, William (1837). History of the inductive sciences. 2. стр. 275, 280. 
  12. ^ Whewell, William (1840). Philosophy of the Inductive sciences. 2. стр. 318. 
  13. ^ „Physical Sciences”. Encyclopædia Britannica. 25 (15th изд.). 1993. 

ЛитератураУреди

  • „Physical Sciences”. Encyclopædia Britannica. 25 (15th изд.). 1993. стр. 830. 
  • Whewell, William (1837). History of the inductive sciences. 2. стр. 275, 280. 
  • Burns, William E. The Scientific Revolution in Global Perspective (Oxford University Press, 2016) xv + 198 pp.
  • Cohen, H. Floris. The Rise of Modern Science Explained: A Comparative History (Cambridge University Press, 2015) . vi + 296 pp.
  • Grant, E. (1996). The Foundations of Modern Science in the Middle Ages: Their Religious, Institutional, and Intellectual Contexts. Cambridge Univ. Press. ISBN 978-0-521-56762-6. 
  • Hannam, James (2011). The Genesis of Science. ISBN 978-1-59698-155-3. 
  • Henry, John. The Scientific Revolution and the Origins of Modern Science (2008), 176pp
  • Knight, David. Voyaging in Strange Seas: The Great Revolution in Science (Yale U.P., 2014) viii + 329 pp.
  • Lindberg, D. C. The Beginnings of Western Science: The European Scientific Tradition in Philosophical, Religious, and Institutional Context, 600 B.C. to A.D. 1450 (Univ. of Chicago Press, 1992).
  • Pedersen, Olaf (1993). Early Physics and Astronomy: A Historical Introduction. Cambridge Univ. Press. ISBN 978-0-521-40899-8. 
  • Sharratt, Michael (1994). Galileo: Decisive Innovator. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56671-1. 
  • Shapin, Steven (1996). The Scientific Revolution. Chicago: Chicago University Press. ISBN 978-0-226-75020-0. 
  • Weinberg, Steven. To Explain the World: The Discovery of Modern Science (2015) xiv + 417 pp.
  • Westfall, Richard S. Never at Rest: A Biography of Isaac Newton (1983).
  • Westfall, Richard S. (1971). The Construction of Modern Science. New York: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-521-29295-5. 
  • Wootton, David. The Invention of Science: A New History of the Scientific Revolution (Penguin, 2015) . xiv + 769 pp. ISBN 978-0-06-175952-9.

Спољашње везеУреди