Национални историјски парк културе Чако

Национални парк САД у Новом Мексику

Национални историјски парк културе Чако (енгл. Chaco Culture National Historical Park) је национални историјски парк који садржи најгушћу концентрацију древних пуеблоса на југозападу САД-a. Парк је смештен на северозападу државе Нови Мексико, између градова Албукерки и Фармингтон, у забаченом кањону који пресеца Чако Вош. У њему се налази највећа количина древних рушевина северно од Мексика, те представља једно од најважнијих предколумбовских локалитета у САД.[1] Чако кањон је између 900. и 1150. године било важно средиште културе древних Пуебло народа.[2]

Национални историјски парк културе Чако
Велика кива Четра Кетла
Мапа са локацијом заштићене области Национални историјски парк културе Чако
Мјесто САД
Површина13,750 ha
Основано1987. године

Чакоанци су вадили блокове пешчара и довлачили дрвену грађу са великих удаљености, конструишући петнаест великих комплекса који су остали највеће зграде икада изграђене у Северној Америци до 19. века.[1][3] Предложени су докази постојања археоастрономије у Чакоу, а популаран пример је петроглиф „Сунчев бодеж“ на Фахада Бјуту. Сматра се да су многе чакоанске грађевине биле поређане тако да би пратили соларни и лунарни циклуси,[4] што је захтевало генерације астрономских посматрања и векове вешто координисане изградње.[5] Сматра се да су климатске промене довеле до емиграције Чакоанаца и коначног напуштања кањона, почевши од педесетогодишње суше која је почела 1130. године.[6]

Ова локација Унескове светске баштине се налази у сушном и ретко насељеном региону Четири угла. Парк културе Чако је осетљив на промене, те је забринутост због ерозије коју изазивају туристи довела је до затварања Фахад Бјута за јавност. Народи Хопи и Пуебло сматрају ове локације светим домовинама предака, и они одржавају усмена предања о својој историјској миграцији из Чакоа и њиховом духовном односу са земљом.[7][8] Иако напори за очување парка могу бити у сукобу са урођеничким верским уверењима, представници племена блиско сарађују са Службом националних паркова како би поделили своје знање и поштовали наслеђе чакоанске културе.[7]

Парк се налази на сликовитим стазама древних људи, једној од означених сликовитих странпутица Новог Мексика.[9]

Географија уреди

Кањон Чако лежи у басену Сан Хуана, на врху огромне висоравни Колорадо, окружен планинама Чуска на западу, Сан Хуан на северу и ланцем Сан Педро на истоку. Древни Чакоанци су користили густе шуме храста, пињона, западног жутог бора и клеке да би добили дрвену грађу и друге ресурсе. Сам кањон, који се налази унутар низија окружених пољима дина, гребена и планина, смештен је дуж осе у приближном правцу од северозапада према југоистоку и окружен је равним масивима познатим као месе. Велики размаци између југозападних литица — бочних кањона познатих као ринкони — били су критични у усмеравању олуја које носе кишу у кањон и повећању локалног нивоа падавина.[10] Главни комплекси Чакоа, као што су Пуебло Бонито, Нуево Алто и Кин Клецо, на надморској су висини од 6.200—6.440 ft (1.890—1.960 m).

Дно алувијалног кањона спушта се наниже ка северозападу са благим нагибом од 30 ft/mi (6 m/km); он је преполовљен са Чако Вашом, потоком који ретко носи воду. Главни издани кањона били су превише дубоки да би били од користи древним Чакоанима: само неколико мањих и плићих извора им је омогућавало опстанак.[11]

Геологија уреди

 
Летње олује са грмљавином изнад Фахада Бјута и Фахада Гапа, близу југозападног руба кањона Чако

Након што се Пангејски суперконтинент распао током периода креде, регион је постао део прелазне зоне између плитког унутрашњег мора — Западног унутрашњег морског пута — и појаса равница и ниских брда на западу. Пешчана и мочварна обала осцилирала је на истоку и западу, наизменично потапајући и откривајући област на врху садашње висоравни Колорадо коју сада заузима кањон Чако.[12]

Река Чако Вош је текла преко горњих слојева данашње Чакра Месе од 400 ft (120 m), усецајући је и ископавајући широки кањон током милиона година. Меса обухвата формације пешчара и шкриљаца које датирају из касне креде,[13] које припадају групи Месаверде.[12] Подножје кањона је додатно еродирано, разоткривајући стене Менефи формације; ово је касније затрпано испод отприлике 125 ft (38 m) седимента. Кањон и меса леже унутар „Језгра Чако“ — које се разликује од шире висоравни Чако, равног подручја травњака са ретким присуством стабала. Како је континентално развође удаљено само 15,5 mi (25 km) источно од кањона, геолошке карактеристике и различити обрасци дренаже разликују ова два региона како један од другог тако и од оближње Чако падине, падине Гобернадор и долине Чуска.[14]

Клима уреди

 
Фахада Бјут: Чако у просеку има три или четири снежне олује зими.

Као сушно подручје високе пустињске шикаре и степе, кањон и шири басен у просеку имају 8 in (200 mm) падавина годишње; парк у просеку добија 9,1 in (230 mm). Кањон Чако лежи на заветринској страни обимних планинских венаца на југу и западу, што резултира ефектом кишне сенке који подстиче преовлађујући недостатак влаге у региону.[15] Регион има четири различита годишња доба. Падавине су највероватније између јула и септембра, док су мај и јун најсушнији месеци. Орографске падавине, које су резултат влаге из олујних система који се пењу на планинске ланце око кањона Чако, одговорне су за већину летњих и зимских падавина, а падавине се повећавају са већом надморском висином.[13]

Чако подноси изузетне климатске екстреме: температуре се крећу између −39 до 39 °C (−38 до 102 °F),[16] и може да се осцилује 33 °C (60 °F) у једном дану.[7] Регион у просеку има мање од 150 дана без мраза годишње, а локална клима се мења од година обилних падавина до дуготрајне суше.[17] Велики утицај јужне осцилације Ел Ниња доприноси променљивој клими кањона.[16]

Референце уреди

  1. ^ а б Strutin 1994, стр. 6.
  2. ^ Fagan 2005, стр. 50–55.
  3. ^ Fagan 2005, стр. 35.
  4. ^ Fagan 1998, стр. 177–182.
  5. ^ Sofaer 1997.
  6. ^ Fagan 2005, стр. 198.
  7. ^ а б в National Park Service.
  8. ^ Sofaer & Dibble 1999.
  9. ^ Trail of the Ancients. Архивирано август 21, 2014 на сајту Wayback Machine New Mexico Tourism Department. Retrieved August 14, 2014.
  10. ^ Fagan 2005, стр. 5.
  11. ^ Fagan 2005, стр. 43.
  12. ^ а б Hopkins 2003, стр. 240.
  13. ^ а б Fagan 2005, стр. 47.
  14. ^ Fagan 2005, стр. 46–47.
  15. ^ Fagan 2005, стр. 44.
  16. ^ а б Fagan 2005, стр. 45.
  17. ^ Frazier 2005, стр. 181.

Литература уреди

  • English, N. B.; Betancourt, J.; Dean, J. S.; Quade, J. (2001), „Strontium isotopes reveal distant sources of architectural timber in Chaco Canyon, New Mexico”, Proceedings of the National Academy of Sciences, 98 (21): 11891—96, Bibcode:2001PNAS...9811891E, PMC 59738 , PMID 11572943, doi:10.1073/pnas.211305498  
  • Brugge, David M.; Hayes, A.; Judge, W. James (1988), Archeological Surveys of Chaco Canyon, New Mexico, University of New Mexico Press (објављено фебруар 1988), ISBN 978-0826310293 
  • Diamond, Jared (2005), Collapse: How Societies Choose to Fail or Succeed (1st изд.), Viking (објављено 29. 12. 2004), ISBN 978-0670033379 
  • Elliott, Melinda (1995), Great Excavations: Tales of Early Southwestern Archaeology, 1888–1939 (1st изд.), School of American Research Press (објављено 15. 8. 1995), ISBN 978-0933452435 
  • Fagan, Brian Murray (2005), Chaco Canyon: Archaeologists Explore the Lives of an Ancient Society, Oxford University Press (објављено 1. 5. 2005), ISBN 978-0195170436 
  • Fagan, Brian Murray (1998), From Black Land to Fifth Sun: The Science of Sacred Sites, Basic Books (објављено 9. 4. 1999), ISBN 978-0738201412 
  • Frazier, Kendrick (2005), People of Chaco: A Canyon and Its Culture, Norton, ISBN 978-0393318258 
  • Hopkins, Ralph Lee (2003), Hiking the Southwest's Geology: Four Corners Region, Mountaineers Books (објављено 15. 1. 2003), ISBN 978-0898868562 
  • Kelley, David H.; Milone, Eugene F. (2004), Exploring Ancient Skies: An Encyclopedic Survey of Archaeoastronomy (1st изд.), Springer (објављено 19. 11. 2004), ISBN 978-0387953106 
  • LeBlanc, Steven A. (1999), Prehistoric Warfare in the American Southwest (1st изд.), Salt Lake City: University of Utah Press (објављено 9. 2. 1999), ISBN 978-0874805819 
  • Magli, Giulio. (2009), Mysteries and Discoveries of Archaeoastronomy: From Giza to Easter Island (1st изд.), Springer (објављено 28. 4. 2009), ISBN 978-0387765648 
  • Noble, David Grant (1984), New Light on Chaco Canyon (1st изд.), School of American Research Press (објављено август 1984), ISBN 978-0933452107 
  • Noble, David Grant (2000), Ancient Ruins of the Southwest: An Archaeological Guide, Cooper Square Publishing (објављено 1. 1. 2000), ISBN 978-0873587242 
  • Reed, Paul F. (2004). The Puebloan Society of Chaco Canyon. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32720-9. Архивирано из оригинала 2014-04-20. г. Приступљено 2012-07-15. 
  • Reynolds, A.; Betancourt, J.; Quade, J.; Patchett, P. Jonathan; Dean, Jeffrey S.; Stein, John (2005), 87Sr/86Sr Sourcing of Ponderosa Pine Used in Anasazi Great House Construction at Chaco Canyon, New Mexico” (PDF), Journal of Archaeological Science, 32 (7): 1061—75, doi:10.1016/j.jas.2005.01.016, Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2009. г., Приступљено 21. 8. 2009 
  • Sofaer, Annа (1997), The Primary Architecture of the Chacoan Culture: A Cosmological Expression, University of New Mexico Press, Архивирано из оригинала 23. 7. 2009. г., Приступљено 21. 8. 2009 
  • Sofaer, A.; Dibble, M. (1999), „The Mystery of Chaco Canyon”, The Solstice Project, Bullfrog Films, Приступљено 15. 6. 2011 
  • Strutin, M. (1994), Chaco: A Cultural Legacy, Southwest Parks and Monuments Association (објављено јун 1994), ISBN 978-1877856457, „photography by George H. H. Huey. 
  • Stuart, David E (2000), Anasazi America, University of New Mexico Press (објављено 1. 5. 2000), ISBN 978-0826321794, „research assistance by Susan Moczygemba-McKinsey. 
  • United States World Heritage Periodic Report: Chaco Culture National Historical Park (Section II) (PDF), National Park Service, 2005, Архивирано (PDF) из оригинала 30. 5. 2009. г., Приступљено 23. 11. 2009 
  • Chaco Culture National Historical Park, National Park Service, 2007, Архивирано из оригинала 30. 7. 2009. г., Приступљено 23. 11. 2009 
  • „Chaco Culture National Historical Park”, National Register of Historic Places, Thoreau, New Mexico: National Park Service (објављено 1966-10-15), 1966, #148900 

Спољашње везе уреди