Википедија

Национални парк Окому

Национални парк Окому, формално је национални парк који се налази у Нигерији и заузима површине Резервата природе Окому, у савезној држави Едо. Парк се налази 60 км северно од Бенина, а на његовом простору налазе се фрагменти богате шуме која је станиште за многе угрожене врсте и некада се простирала дуж читавог региона. Шума се смањивала због изградње насеља у њој, а данас је мања од једне трећине њене некадашње величине.[1][2] Велики број корпорација послује у парку, нарочито због сече шуме, што представља додатну претњу парку.[3]

Национални парк Окому
IUCN категорија II (национални парк)
Поглед на парк
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Окому
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Окому
МјестоЕдо  Нигерија
Најближи градУдо
Координате6° 20′ 0″ N 5° 16′ 0″ E / 6.33333° С; 5.26667° И / 6.33333; 5.26667
Површина200 km²
Основано1935. године

Историја уреди

У парку се налазе остаци нигеријских равничарских шума, које су некада формирале појас дужине од 50—100 км, од реке Нигер на западу, све до Бенина. На југу и југоистоку шума је од обале била одвојена мангровеима и мочварним шумама, а на северу се спајала у екорегију гнинејских шума. До почетка 20. века, само мали део ове шуме остао је нетакнут, због илегалне сече, изградње насеља и формирања рудника. Током британске владавине на простору Нигерије, успостављен је низ шумских резерви, како би се сачувало и контролисало вађење вредних стабала афричке махагоније.

Пространство од 200 km², екосистема кишних шума, које су станиште за многе угрожене биљне и животињске врсте, проглашен је националним парком 1935. године, у оквиру Резервата природе Окому.[1]
Након истраживања југозападних делова шума у Нигерији 1982. године, почео је да се улаже напор у очувању природних богаства.[4]
Нигеријска фондација за очување природе помагала је фармерима у околним подручјима да пронађу алтернативна средста за живот, како би смањили лов, риболов и сечу шуме у оквиру националног парка Окому.[4] Фондација је понудила околним мештанима земљишта и обећала помоћ у послу око пољопривреде, међутим то је привукло велики број миграната из сиромашних подручја, а самим тим се и национални парк нашао под великим притиском због лова и сече шума.[5] Године 1997. утврђено је да је неколико запослених у Нигеријској фондацији за очување природе учествовало у сечи шуме, па је због тога у мају 1999. године надлежност над парком преузела Управа за националне паркове Нигерије.[4]

Животна средина уреди

Источну границу парка чини река Ос, док река Окому формира западну границу.[6][1] Просечне падавине у парку су између 1523 и 2540 мм годишње.[7] Земиљиште парка је песковито, вегетацију обухватају конго—гвинејске ниске шуме, укључујући подручја мочварних, високих и секундарних шума, као и равничарских предела. Честе врсте дрвећа у парку укључују Ceiba pentandra, Celtis zenkeri, Triplochiton scleroxylon, Antiaris africana, Pycnanthus angolensis и врсту Alstonia congoensis.[6] Парк је вероватно најбољи пример зреле секундарне шуме у југозападној Нигерији.[8]
Парк је доступан туристима и има добро означене стазе. На дрвећу врсте Ceiba pentandra налазе се дрвене куће, одакле посетиоци могу посматрати птице.[9] У околини парка постоје видиковци, одакле посетиоци могу посматрати мона заморце, који често бораве у овом окружењу.[2] Водичи су на располагању туристима за шетње кроз шуму и информације везане за биљни и животињски свет Националног парка Окому.[10]

Фауна уреди

Парк има разнолику фауну, са 33 пописане врсте сисара, укључујући афричког бивола и угрожену врста шумског слона.[6] Слонови су ретки у парку, а званичници парка тврде да немају проблема са криволовом, иако су цене слоноваче изузетно високе у Нигерији.[11]

На простору парка постоји популација рањивих Cercopithecus erythrogaster примата.[6] Иако није спроведено темељно истраживање популације примата од 1982. године, пријављено је да су шимпанзе у региону биле присутне 2009. године.[8] Процењено је да их је 2003. године на простору националног парка било између 25—50.[12]

Остале животиње пописане у парку укључују врсте као што су западноафрички патуљасти крокодил, Potamochoerus porcus, Tragelaphus spekii, Phacochoerus, афричка дивља мачка, максвелов дујкер, Thryonomys swinderianus, мона заморац, Galagoides thomasi, белотрби љускавац, Triplochiton scleroxylon и многе друге.[13]
На простору парка идентификовано је око 150 врста птица, укључујући врсте као што су лапонска сова, Lophoceros nasutus, чапља говедарица, Ceratogymna atrata, Ceratogymna elata, Rhaphidura sabini, Neafrapus cassini, Telacanthura melanopygia, Nigrita fusconotus, Nigrita bicolor, Nigrita luteifrons, Chrysococcyx flavigularis, Pitta angolensis, Haliaeetus vocifer, Psittacus erithacus, Rhabdotorrhinus corrugatus и многе друге.[6][13]
Копнени мекушци су изузетно осетљиви, а њихова ниска разноликост у оквиру парка може указивати на проблеме животне средине.[14] У шумским пределима парка пронађено је 46 врста у 11 породица мекушаца, укључујући Streptaxidae пужеве, који чине трећину свих мекушаца у оквиру парка. Број пронађених врста мекушаца је изузетно мали, много мањи од пронађених у Камеруну и Сабаху.[15]
Простор парка насељава преко 700 врста лептира, који су изузетно интересантни туристима.[13]

Заштита парка уреди

Посетиоци морају поштовати строге прописе како би избегли да угрозе станиште парка.[1] Ипак парк је и даље угрожен због незаконитог сечења шуме, лова, експанзија плантажа гуме и палминог уља у близини, као и због стварања све већег броја пољопривредних земљишта у његовој околини.[6] Године 2009. извршни директор невладине организације Лајф Тага, са седиштем у Лагосу, позвао је на хитну седницу Владе Едо, да би се спречило сечење шуме у Националном парку Окому, која угрожава ретке врсте биљака и животиња, као и због тога јер се смањује број туриста.[16]
Савезна влада склопила је договоре са страним инвеститорима како би се развио еко-туризам у националном парку и други заштићеним подручјима Нигерије.[17]

У октобру 2010. године, представници руководства парка састали су се са лидерима из седам главних заједница, које се граниче са парком и основали Локални саветодавни комитет. Руководилац парка, Мухамед Иакубу Коло, рекао је да би комисија требало да обезбеди платформу за управљање парком и да локалне заједнице треба да раде заједно на питањима од обостраног интереса, како би се постигли циљеви парка.[18]

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Okomu National Park”. Nigeria National Park Service. Архивирано из оригинала 25. 6. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  2. ^ а б Lizzie Williams (2008). „Okomu National Park”. Nigeria: the Bradt travel guide. Bradt Travel Guides. стр. 191. ISBN 978-1-84162-239-2. Приступљено 4. 11. 2010. 
  3. ^ Ernst Lutz (1998). Agriculture and the environment: perspectives on sustainable rural development. World Bank Publications. стр. 179. ISBN 978-0-8213-4249-7. Приступљено 4. 11. 2010. 
  4. ^ а б в John Terborgh (2002). Making parks work: strategies for preserving tropical nature. Island Press. стр. 64ff. ISBN 978-1-55963-905-7. Приступљено 4. 11. 2010. 
  5. ^ Guy Cowlishaw, Robin Ian MacDonald Dunbar (2000). Primate conservation biology. University of Chicago Press. стр. 346. ISBN 978-0-226-11637-2. Приступљено 4. 11. 2010. 
  6. ^ а б в г д ђ „Okomu National Park”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  7. ^ B.N. Ejidike and F.E. Okosodo (2007). „Food and Feeding Habits of the Thick-Tailed Galago (Otelemur crassicaudatus) in Okomu National Park, Edo State” (PDF). Journal of Fisheries International. Medwell Journals. 2 (3): 231—233. Приступљено 4. 11. 2010. 
  8. ^ а б Greengrass, Elizabeth J. (23. 4. 2009). „Chimpanzees are Close to Extinction in Southwest Nigeria” (PDF). World Conservation Union. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 8. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  9. ^ Okungbowa, Andrew Iro. „Dip Deep In Okomu's Safari”. Edo Nation. Приступљено 4. 11. 2010. 
  10. ^ Anthony Ham (2009). „Okomu National Park”. West Africa. Lonely Planet. стр. 638. ISBN 978-1-74104-821-6. 
  11. ^ Rachel Ashegbofe Ikemeh (5. 12. 2009). „Preliminary data on forest elephants (Loxodonta africana cyclotis) in southwestern Nigeria”. Pachyderm. 45: 117—123. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  12. ^ Rebecca Kormos (2003). West African chimpanzees: status survey and conservation action plan. IUCN. ISBN 978-2-8317-0733-4. [мртва веза]
  13. ^ а б в „Okomu National Park, Edo State”. Hospitality Nigeria. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  14. ^ Lydeard, Charles; Cowie, Robert H.; Ponder, Winston F.; et al. (април 2004). „The global decline of nonmarine mollusks” (PDF). BioScience. 54: 321—330. doi:10.1641/0006-3568(2004)054[0321:TGDONM]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2007. г. Приступљено 20. 10. 2009. 
  15. ^ O. C. Oke and F. I. Alohan (30. 9. 2006). „The land snail diversity in a square kilometre of tropical rainforest in Okomu National Park, Edo State, Nigeria” (PDF). African Scientist. Klobex Journals. 7 (3): 135—142. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  16. ^ Cajetan Mmuta (10. 3. 2009). „Expert cautions Edo over threats to Okomu National Park”. Приступљено 4. 11. 2010. 
  17. ^ Abayomi Adeshida (28. 10. 2010). „FG Courts Foreign Investors for Eco-Tourism Development”. Vanguard. Приступљено 4. 11. 2010. 
  18. ^ Tony Erha (10. 10. 2010). „Okomu national wildlife park regains fresh life”. Next. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Окому&oldid=26948312”