Википедија

Национални парк Преспа

Национални парк Преспа (алб. Parku Kombëtar i Prespës) је национални парк који се налази на југу Албаније, у близини граница са Грчком и Републиком Македонијом. Површина парка је 277,5 km², а он обухвата Преспанско језеро и Мало Преспанско језеро, унутар граница Албаније. Унутар граница националног парка налазе се планине, острва, ливаде и густе шуме. Међународна унија за заштиту природе уврстила је парк под зашититу у другој категорији.

Национални парк Преспа
IUCN категорија II (национални парк)
Поглед на Преспанско језеро

Званични грб парка
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Преспа
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Преспа
МестоОбласт Корча  Албанија
Најближи градКорча и Пустец
Координате40° 45′ 0″ N 20° 55′ 0″ E / 40.75000° С; 20.91667° И / 40.75000; 20.91667
Површина277.5 km²
Основано18. март 1999. године[1]
Управљачко телоМинистарство вода и животне средине

Парк је основан да би сачувао неколико екосистема, биолошку разноврсност, као и културно наслеђе регије.[2] Парк је укључен у оквиру асоциације Европски зелени појас и у програм Човек и биосфера у оквиру Унеска.[3] Преспанско језеро је препознато као мочварно подручје од међународног значаја, од стране Рамсарске конвенције, као и важну област биљних и птичијих врста.[4][5]

Преспанско језеро и Мало Преспанско језеро се налазе се између 850 и 900 m надморске висине у западном делу Балканског полуострва. Преспанско језеро налази се око 150 m од Охридског језера и преко канала улива се у њега.[6] Преспанско језеро и Охридско језеро дели Галичица (2288 м), планина и национални парк у Републици Македонији, чији један део улази и у састав Албаније.[7]
Планински чај се култивише и просперира на кречњачким деловима ове планине и један је од најпопуларнијих врста чаја у Албанији.[8] Поред тих подручја, у оквиру националног парка налази се и острво Мали Град на којем се налази велики број пећина, које настањују звери.

Због температурних и климатских разлика између различитих подручја и надморске висине парка, у њему је настањен велику број биљних и животињских врста. У парку се налазе Пиндске планине са мешовитим шумама, које су екорегион медитеранске вегетације.[9] Шуме покривају 135 km² територије парка, са густим четинарским и листопадним шумама.

У парку је пописано 1130 врста флоре и 174 врста гљива, које су распрострањене у целом парку. Постоји и 60 сисара, 270 врста птица, 23 врсте гмизаваца, 11 врста водоземаца и 23 врсте риба.

Најстарији трагови људског насељавања на територији парка датирају из неолитског периода. За време античког периода, стари трговачки Игњатијев пут пролазио је кроз ово подручје, где је било и неколико грчких насеља. У средњем веку, област је била под контролом Византије, а данас се у парку налазе бројна природна и културна добра. У оквиру националног парка налази се велики број стари здања. Прави пример тога је православна црква црква Рођења Пресвете Богородице на Малом Граду, коју је подигао српски племић и кесар Новак Мрасоровић.[10][11] Црква је проглашена за споменик културе Албаније.[12]

Географија уреди

 
Поглед на Преспанско језеро и острво Мали Град
 
Типично сеоско насеље у парку

Национални парк Преспа стациониран је на југу Албаније, на граници са Републиком Македонијом на североистику и са Грчком на југоистику. Парк укључују Преспанско језеро, Мало Преспанско језеро, острво Мали Град и околне регије. Налази у албанској области Корча, а најближи град националног парка је Корча. На преко 21 km² налазе сепољоприведна земљишта, док је 53,72 km² подручја класификовано као непродуктивно земљиште. Шуме заузимају 135 km² површине парка, а на само 18,28 km² се налазе ливаде и пашњаци. Остатак парка окупиран је водом, са 49,5 km².[13]

Преспанско језеро подељено је између Албаније на западу и Републике Македоније на североистоку. Јужније, налази се Мало Преспанско језеро, које је подељено између Албаније и Грћчке и улива се у Преспанско језеро. Језера се налазе на 849 и 853 m надморске висинаме, што их уврстава у језера на највишим тачкама Југоистичне Европе.[14] Преспанско језеро напаја се са неколико подземних токова, који се уливају и у Охридско језеро. Језера су одвојена планином Галичицом, између које се на западном делу налази долина где се језера одливају током поплава на пролеће.

У парку преовлађује средоземна клима, а парк је под утицајем и континенталне климе.[15] Парк је прилично јединствен због разноликог рељефа, варијације у надморској висини и положаја подручја у односу на језера.

Средњи месечни температурни опсег је између 0,2 °C у јануару и 19,2 °C у јулу. Падавине се углавном јављају крајем јесени и зиме, док је најмања количина падавина у јулу и августу. Просек падавина током године је између 700 и 1400 mm, у зависности од дела парка и климатског утицаја.[15]

Флора уреди

Због свог посебног положаја и распореда различитих врста станишта, вегетација је континентално–евроазијског карактера, са медитеранским утицајем. Језера и мочваре под утицајем конфигурације терена, имају велики утицај на биодиверзитет читавог подручја. Најважнија станишта парка су шуме, жбунасти предели, ливаде и пашњаци.[16] У парку се налази 1130 биљних врста и 173 врста гљива. Постоји 60 биљних врста, које су класификоване као ретке и угрожене на глобалном, европском и националном нивоу.[16]

Шуме су прекривене мешавином храста, букве, јеле и клеком. Зоне храста, налазе се на надморским висинама од 600 до 1300 m. Оне укључују храст китњак, сладун, медунац, македонски храст и цер, док се од врста грмова у парку налази бели глог, дрен, леска и шипак.

Биљке које најчешће расту на пашњацима су Agrostis capillaris, Brachypodium Sylvaticum, Brachypodium pinnatum, Henista tinctoria, Hieracium pilosella, Acinos alpinus, Dianthus carthusianorum и Geranium cinereum.[16]
Регије изнад 1500 m надморске висине прекривене су алпско-планинским ливадама, а у овој зони распрострањени су клека, жбунасте биљке и велики број јестивих биљака.

Фауна уреди

Захваљујући повољним климатским и еколошким условима, у парку постоји велики број животињских врста. По попису, парк настањује 60 сисара, од чега су њих 6 ендемске на простору Балкана.[17] Мрки медвед и вук стално су настањени на овом подручју, искључиво у шумском пределу парка.[17] Овај парк један је од последњих подручја у Европи где је присутна изузетно велика разноликост међу животињским врстама. Угрожене врсте нису уочене, али се верује да парк служи као важан биокоридор због блискости са Националним парком Шебеник-Јабланица на западу. Дивља мачка, лисица, јазавац, видра и дивокоза су неке од врста које настањују парк.[17] У парку је пописано 25 врста слепих мишева укључујући ресастог вечерњака, малог ноћника, rhinolophus ferrumequinum и tadarida teniotis.[17] Парк штити највеће и најважније популације дугопрстог вечерњака у Европи, који у овом парку највише настањују пећину Трени.[18]

Национални парк Преспа изузетно је богат различитим врстама птица, са 270 врста птица певачица, а 132 врсте њих овде и прави гнезда.[17] За време лета, језера су дом за угрожеогу кудравог несита, где има око 700 парова ове птице и то је највећа узгојна колонија ове врсте на целом свету.

Водене и шумске области настањују врсте као што су кобац, јастреб, кос и бела рода и широко су распрострањене, као и популације ретких врста ластавичара, љештарке, прдавца, вијоглаве и царића, које су редовне и уобичајене у овом парку.[19] У водама парка живи укупно 23 врсте риба.[17]

Парк настањује и 23 врсте гмизаваца, а 5 њих су ендемске врсте на Балкану. Неке од врста настањене у Преси су Emys orbicularis, шумска корњача, грчка корњача, слепић, шарени смук, степски смук, зидни гуштер, зелембаћ и многе друге.

У парку је пописано и 11 врста водоземаца, а неке од њих су мали мрмољак, Pleurodelinae, обична крастача, зелена крастава жаба, велика зелена жаба, шумска жаба и шарени давждевњак.[17]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 9. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  2. ^ „GLOBAL ENVIRONMENT FACILITY” (PDF). ais.unwater.org (на језику: енглески). стр. 15. 
  3. ^ UNESCO. „Ohrid-Prespa”. unesco.org (на језику: енглески). 
  4. ^ IUCN, World Wide Fund for Nature, Plantlife. „Important Plant Areas of the south and east Mediterranean region” (PDF). portals.iucn.org (на језику: енглески). стр. 75. 
  5. ^ Ramsar Convention (3. 7. 2013). „Albania adds its parts of the Prespa Lakes to the Ramsar List”. ramsar.org (на језику: енглески). 
  6. ^ Thomas Wilke, Risto Väinolä, Frank Riedel , Patterns and Processes of Speciation in Ancient Lakes: Proceedings of the Fourth Symposium on Speciation in Ancient Lakes, Berlin, Germany, September 4-8, 2006 (Developments in Hydrobiology). стр. 107. Patterns and Processes of Speciation in Ancient Lakes: Proceedings of the Fourth Symposium on Speciation in Ancient Lakes, Berlin, Germany, September 4-8, 2006. Springer. 2009. ISBN 978-1-4020-9581-8. 
  7. ^ „Lake Ohrid; Invest in Macedonia – Agency for Foreign Investments of the Republic of Macedonia”. InvestInMacedonia.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 3. 6. 2017. 
  8. ^ „Conservation Action Plan for the Prespa Lakes' Watershed” (PDF). undp.org (на језику: енглески). стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 02. 2022. г. Приступљено 27. 03. 2018. 
  9. ^ „Management Plan Prespa National Park in Albania” (PDF). mjedisi.gov.al (на језику: енглески). стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2014. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  10. ^ „Zgavra e Zaverit”. akzm.gov.al (на језику: Albanian). Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 27. 03. 2018. 
  11. ^ „Management Plan National Park Prespa in Albania” (PDF). mjedisi.gov.al (на језику: енглески). стр. 36. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2014. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  12. ^ „Objekte Fetare Monument Kulture”. Komiteti Shtetëror për Kultet. 13. 8. 2015. Архивирано из оригинала 03. 06. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2015. 
  13. ^ „Management Plan of Prespa National Park (Albania)”. researchgate.net (на језику: енглески). стр. 14. 
  14. ^ N. T. Skoulikidis, I. Bertahas, T. Koussouris. „The environmental state offreshwater resources in Greece(rivers and lakes)”. researchgate.net (на језику: енглески). стр. 14. 
  15. ^ а б „Brown Bear Conservation Action Plan for the Prespa Lakes' Watershed”. researchgate.net (на језику: енглески). стр. 9. 
  16. ^ а б в „Management Plan of Prespa National Park (Albania)”. researchgate.net (на језику: енглески). стр. 23—31. 
  17. ^ а б в г д ђ е „Management Plan of Prespa National Park (Albania)”. researchgate.net (на језику: енглески). стр. 30—35. 
  18. ^ The park protects some of the largest and most important populations o. „Status Survey and Conservation Action Plan for the Bats of Prespa” (PDF). spp.gr (на језику: енглески). стр. 99. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2017. г. Приступљено 27. 03. 2018. 
  19. ^ „Management Plan of Prespa National Park (Albania)”. researchgate.net (на језику: енглески). стр. 142—147. 

Спољашње везе уреди

 
Национални парк Преспа на Викимедијиној остави.
 
Национални парк Преспа на Википутовању.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Преспа&oldid=26948319”