Нацрт:Аца Животић Гера

Аца Животић
Aca-zivotic-gera-slika-portret.jpg
Аца Животић Гера, председник Општине Петровац на Млави (2001-2004)
Биографија
Датум рођења(1959-04-04)4. април 1959.(63 год.)
Место рођењаПетровац на Млави
Република Србија
Држављанство Србија
НародностСрбин
РелигијаПравославац
СупружникСлађана
ДецаВељко и Стеван
Петровац на Млави
Председник општине Петровац на Млави
2001 — 2004.
Избори2000

Аца Животоћ (Петровац на Млави, 4. април 1959), познатији под надимком Гера, српски је политички функционер, писац, пчелар. Живи и ради у Каменову. [1] Обављао је функцију Председника општине Петровац на Млави од 2001-2004. године. [2]

БиографијаУреди

Аца Животић – Гера, рођен је 4. априла 1959. године у Петровцу на Млави (од оца Драгослава и мајке Миладије рођене Милић) као православни Србин. Живи у породичној кући селу Каменову надомак родног места. Основну школу завршио је у Каменову 1974. године а средњу трговачку тј. ученика у привреди 1977. године у Пожаревцу. Војну обавезу регулисао је 1979. године у Винковцима. Био је учесник оружаних сукоба 1991. године на просторима бивше СФРЈ као мобилисан, са чином резервног млађег официра ЈНА (водник прве класе) где је часно служио. У селу Каменово живео је са старом и болесном мајком (која је преминула 2021. године) као и старим очухом Илијом Јовановићем (преминуо 2013. године). Отац Драгослав му је преминуо давне 1963. године. Деда Милосав и баба Милица живели су код старе куће на Вељкованском брду у Каменову, док мајка доле ниже у селу на новом плацу и новој али недовршеној кући са децом. Мајка Миладија је његову рођену сестру Ангелину (која је живела у Београду - преминула 2012. године) и њега тешко и са муком однеговала и подигла како каже: „Да будемо људи. Нисмо били неког богатог   имовинског  стања.  Касније од мог  политичког  ангажовања, готово ништа нисам приходовао". Недавно је наследио нешто имовине, кућу и нешто поседа, (разног пољопривредног земљишта) од покојног очуха Илије и такође од деде Милосава. Деда Милосав му умире већ 1969. године а баба Милица касније 2000. године, тако да је као дете од 10 година био једина мушка глава у породици, међу две жене и са сестром. На његовим леђима су лежале многе обавезе и огроман терет. Са истим поседом сада скромно живи на селу.

Ожењен је супругом Слађаном са којом има два сина, рођених: Вељко 1988. и Стeвана 1992. године. Као и многи у селу већ 19 година бави се пчеларством. Обучава (едукује) помаже многе почетнике овом медоносном занату. Супруга такође ради. Старији син ради и ожењен је. Док млађи који је изузетно успешан у ловству, још увек не ради, сем свакодневних домаћинских сеоских послова.

Никада није био осуђиван а и нико из његове фамилије: Како каже: „Сви моји дедови борили су се за част Србије, у Другом српском устанку, Српско - Турском рату, Српско - Бугарском, у Балканским ратовима, у Првом Светском рату, као и у НОР-у у Босни а неки су и положили и животе за њено ослобођење и по мајчиној линији из општина Лепосавић - Косово сада и Рашка и по очевој линији из овога краја. Сматрам да припадам једној скромној породици, часним и честитим људима а тако сам и одгајао своју децу. Што то данас изгледа на жалост није много популарно а ни „добро“... Борим се за истину и поштење, са вером у Бога. Верујем људима, што такође изгледа није добро“.

Верује и сматра: „Увек и само увек, истина и дело, па можемо разговарати и причати. Верујем и то, како има још увек правих људи. И то, да кад тад, истина мора победити - изаћи на видело а добра дела тек тако не могу бити избрисана“.

Друштвено-политички радУреди

Као омладинац, пре женидбе бавио се у селу друштвено-политичким радом. Али активност није била запажена. Уопште, другачије се гледало на Каменово, тако да није могао ни прићи општинским форумима. У шали је казивао, како је та његова активност досезала само до Кнежичког тј. Црвеног потока - даље ни макац ка граду.

У ранијем периоду од 1985 – 1987. године у првом свом мандату и политичком ангажовању урадио са својим тимом у Савету Месне заједнице Каменово (http://www.kamenovo.rs/sr/) следеће: Насуо све сеоске путеве жутом каменом подлогом (ризлом из Каоне) како мештани не би газили блато улицама села. Спроводио неколико зборова у вези комасације земљишта. Дрвену ћуприју у сарадњи са МЗ и мештанима градио добровољним радом – „кулуком“ на реци Млави ка засеоку Дробеж. Довео је са својим члановима месне заједнице водовод од трафо-станице и воду за школу и друштвене просторије као и ФК „Јединство“. Акцијом „ННИ“ (Ништа нас не сме изненадити) исти су растурили дрвену ћуприју у засеоку „Лисице“ и уградили нови бетонски мост на сеоском потоку Грабовац. Започели су припрему за довођење телефонског кабла и прву телефонизацију села. Потенцирао је активност омладине у спорту, култури, извиђачкој организацији и др. Успостављена је сарадња са новим свештеником и СПЦ Миодрагом Вукосављевић без обзира на супротности које су тада владале. За ту активност ДПО (Друштвено политичке организације) на једном збору у сеоској кафани спортског друштва, Никола Кола Савић познати Каменовац рекао је: „Ова МЗ и остале ДПО урадили су много више и од свих а могу се мерити са оним послератним“.

У зиму 1990. године био је први председник изборне комисије у вишестраначким изборима у Каменову.

Крајем деведесетих година XX века, почео је други пут политички да се ангажује, овога пута излази из граница села. Недуго за тим, на ванредним изборима за локалну самоуправу 2001. године победио је у свом селу за одборника СО Петровац. Судбина или нешто друго хтела је да је у том мандату постао по старом закону и председник Скупштине општине. Већ у наредном мандату 2004. године по новом закону, кандидовао се и био на дужности заменика председника СО-е Петровац - где је представљао групу грађана „За развој Млавског краја“, у чијем саставу је имао одборнички клуб од 3 одборника. Касније је колективно прешао у редове политичке странке „Нове Србије“ чији је и био председник општинског одбора Петровац, све до 2012. године.

2008. године са „Новом Србијом“ освојио је 3 мандата и учествовао у 4 годишњем раду општинског парламента - где својим ангажовањем доприноси да у општину стигну многе инвестиције из министарства за Капиталне инвестиције.

 
Освештавање просторија општине Петровац 2001. године

Занимљиво је и то да је 21.12.2001. године постао први десно орјентисани председник СО-е у Србији кога су мањински подржавали одборници СПС, тј. леве орјентације а испред  Демократске странке Србије. У једном врло бурном и тешком времену, можда најтежем, најпреломнијем за овај крај, у времену великих промена, нетрпељивости и превирања. Мењао је неке стереотипе везане за југословенство и претходни систем а враћајући традиције Српства и Православља. Одмах по преузимању дужности је позвао свештенике да ураде освећење свих просторија Општине. За Божић, унет је по први пут Бадњак у зграду општине. На његов предлог промењен је дотадашњи дан општине 8. Октобар у 4. јун у дан када се први   пут   чуло   име   вароши,   тј.   поменуо   Петровац   у „Новинама Српским“. Тада је уведена и општинска слава. Славски колач је резан у Млавском салону са Млавским архијерејским свештенством, одборницима и другим званицама и гостима. Поново је обновљено ношење Литије градским улицама Петровца. Док за дочек нових година (текуће и Православне) по први пут су организовани на Тргу ватромети и др. по угледу на веће градове. По први пут издаје налог да се у просторијама општине уведе и адаптира чајна кухиња (раднице су до тада кувале чај и кафу у у примитивним и нехигијенским условима а шоље прале у једној великој вангли), такође тада су и преуређени постојећи тоалети. У то време је по службеној дужности постао и Руководилац Штаба за одбрану од поплава, бујица и леда општине Петровац. Ту је од самог оснивања штаба, до данашњих дана (а од 2014. године само руководилац Стручно оперативних тимова). Доносио је судбоносне одлуке, где је спашавао свој градић и околину тј оно најважније у њему, људе и њихова материјална добра у многим елементарним непогодама које су захватале општину. Водио је и друге одговорне послове на водо-токовима а доста је и урађено, како на инфраструктури тако и на другим значајним инвестицијама. Од 2016. године прелази и ради у Општини као виши референт у штабу за Ванредне ситуације али и даље као руководилац СОТ-а (Стручно-оперативних тимова).

За време његовог првог мандата (2001 - 2004. године) асфалтирано је преко 50% улица у граду, што није учињено од 1945. до недавно.

Уме да у том контексту каже: „Сигурно да то не би било урађено без многих сарадника, пријатеља и грађана општине Петровац на Млави и других институција“. Фебруара месеца 2002. године на његов позив, Општину  је посетио престолонаследник Александар  Карађорђевић  и принцеза Катарина. Дочек је био у цркви „Вазнесења Господњег“ у Петровцу. Тада на градском тргу око позорнице било је преко 6.000 посетилаца пратећи програм. Од тада до данас, био је то највећи скуп у општини икад одржан. Пријем и размена здравица био је у Млавском салону. Да би после тога сви отишли заједно у  манастир  Горњак, у  повратку посетили су Болницу,  избегла лица у касарни и др. Испраћај је био након полагања венаца на споменик краљу Александру у селу Табановац.

 
Аца Животић Гера са Симом - будућим монахом и делегацијом у Ждрелу при изградњи манастира

Непосредно пред велику елементарну непогоду (прва у овом делу Србије) јуна 2002. године, формира један од првих Штабова за одбрану од поплава у Републици Србији. Непогода је предухитрила све, тако да се није стигло да се штаб неопходно едукује, обучи и усаврши све чиниоце штаба. Реаговао је из сличног искуства на сопствену самоиницијативу, без одобрења ресорног министра, тада наређује евакуацију дела града и спречава још већу катастрофу. Такође на његов позив, хеликоптером је долетео начелник Војске СЦГ генерал Небојша Павковић са војним врхом. Пружио је општини са војском и радним јединицама помоћ у санирању објеката и штете. Нешто касније Општину је посетио и такође пружио помоћ (по први пут дошао један председник државе у општину Петровац) др. Војислав Коштуница са другим високим званицам, укључујући амбасадоре и министре. У лето исте 2002. године нашу општину и специјалну установу у Великом Поповцу посећује принц Владимир и Бригита Карађорђевић.

У зиму 2003. године, отпочели су преговори са мештанима Добрња око подизања споменика војводи Петру Добрњцу. То је и свечано учињено током програма у част 200 године од подизања Првог Српског устанка. Било је то на Сретење 2004. године уз присуство многих званица и учешће Војске и Полиције и др. Освећење споменика је учинио владика Браничевски др. Игнатије Мидић са свештенством. Касније је организован (у некадашњем Дому ЈНА у сарадњи са КПЗ) и научни скуп о Првом српском устанку и нашим војводама Петру Добрњцу и Пауљу Матејићу. Издата је пригодна публикација о истом. Да би септембра месеца исте године (као председник СО-е) такође говорио о војводи и значају устанка и ослобођењу  од  Турака.  Открио је  споменик и војводи Пауљу Матејићу у Мелници, што многи то данас прећуткују да кажу, као и многе друге детаље из његовог рада и ангажовања.

Његовим инсистирањем код општинских надлежних служби, издају се прва документа за изградњу првих привремених објеката на изворишту геотермалне воде (тј. будуће бање Ждрело), где потом и креће убрзана изградња комплекса а после 20 године отицања и не искоришћености ове лековите воде.

Немогуће је сетити се свих инвестиција и пројеката за које се ангажовао и остварио у граду, селима општине Петровац на Млави, али неке треба истакнути како уме да каже: „Једно је сигурно, да је мој тим на челу са мном отворио велико градилиште у Општини Петровац на Млави и овом крају - заборављеном делу Србије“. Врше се преговори око гасификације, урађен је урбанистички план, доводи се оптички кабл, почиње легализација објеката. У Ждрелу поправљен је покидани (готово уништен у елементарној непогоди 2002. године) сеоски водовод. Поправљен пут, да би касније био просечен нови пут за манастир Решковицу. Такође просечен кроз поља и брда пут (започет још 1947. године омладинским радним акцијама) Вошановац – Бошњак, па затим тотално запуштени некад републички пут (по коме је изникла шума) Велики Поповац – Орљево, који је убрзо потом и асфалтиран и добио на великом значају. У Витовници направљен је нови кров на откривеном дому културе. У Рашанцу намирен дуг (откупљен дом културе од приватног лица) због дуговања око телефонизације. У Трновчу на Дому културе направљена нова столарија и све застакљено. У Великом Лаолу код игралишта пуштена у погон нова трафо - станица за високонапонску мрежу већег јачег капацитета и др.   За тај период каже: „После тога и други су урадили доста тога за развој општине Петровац  а ја опет са њима својим  радом доприносио томе“.

Изграђен је тада и нови асфалт на путу ка Добрњу (Крушевица) у Стамници, Орешковици, Бусуру, Ћовдину, Витовници, Дубочкој, путу преко Мелнице за Кучево и др. Отворена је нова школа у Рановцу, помогнута изградња цркве и црквених објеката у Ждрелу, Рашанцу, Ћовдину, Каменову и други послови које је немогуће набројити.

У свом родном Каменову такође је покренуо замрлу активност. Познато је како је ово село било много запостављено после успеха које је постизао стари учитељ Периша Јовановић педесетих година. Уведен је месни самодопринос после 20 година, асфалтирано је по први пут одбојкашко игралиште. Урађене су тада и две трафо станице и реконструисане мреже за високу и ниску напонску мрежу. Урађени пројекти и изведени радови на обали Млаве и нови мост за засеок Дробеж. А недуго после и пројектна документација за будући пут и заобилазницу око Петровца. Адаптирао је са својим тимом, Дом културе, (свештеници Миодраг Вукосављевић и Ненад Симоновић су исти освештали), школу, асфалтирали пут кроз центар села и др...

2017. године од садашњих општинских руководилаца поверено му је да води борце и општински СУБНОР. Тада прихвата и реорганизује не тако лако, ову такође стереотипну организацију. Организовано је неколико значајних скупова и промоција књига, филмова и трибина са историјском тематиком. Уз присуство познатих писаца и стручњака из Института за савремену историју из Београда и друге активности.

Пре неколико година у Каменову на споменик палим ратницима у ратовима за слободу Србије у центру села, враћен је крст. Нови свештеник прота Славиша Јовановић и прота намесник млавски Његослав Јовић лета Господњег 2021. године, освештали су крст и по први пут споменик који је направљен давне 1976. године, док је нова мермерна плоча са пригодним натписом остављена за следећи пут.

После сестрине смрти 2012 године престао је да се бави политичким радом. Напустио је политичку странку Нова Србија и радио свакодневни и редовни посао.

СпортУреди

 
Одбојкашка утакмица у Каменову - Аца Животић Гера у игри - смечује лево

У раној младости бавио се активно спортом, играо одбојку и водио клуб 7 година у републичком рангу (а у ЈНА чак био и репрезентативац Славоније и Барање на Армијском првенству 1979. године). За сеоски тим играо фудбал и стони тенис.

Године 1987. у селу са Савезом бораца, МЗ (Месном зајеgницом) организује свечану скупштину и утакмице у фудбалу и одбојци. Уједно и јубиларну прославу „40 година играња одбојке и 60 година фудбала у Каменову“. Све је протекло уз присуство, многих званица а и  одбојкаша: Младог Радника из Пожаревца (тим из Друге савезне лиге) и фудбалера „Вихора из Маљуревца, фудбалског савеза Пожаревац, као и званичника из савеза Смедерево, Пожаревац и Петровац. За ту прилику пише и издаје билтен бр 1. (први и последњи такве врсте) о историјату спорта и физичке културе у селу и околини  а  под   називом   „Сачували   смо   од  заборава“, „Млађима за сећање“. Била је то својеврсна брошура, формата А4 на 1б страница, текстуално а и обогаћена на једном листу првим спортским фотографијама, тиража од 150 примерака, а штампано је на гештетнеру у општинском суду у Петровцу.

У време политичког ангажовања у општини, бива и председник женског рукометног клуба „Слога“ Петровац, потом и мушког. Смирује узавреле страсти и уједињује два клуба „Раднички“ и „Слога“. Постижу се тада и веома добри резултате рукометног спорта у Србији. Кооптиран је као члан управе ФК  „Слога“  где  после силних  дуговања и недаћа нормализује стање у истом клубу.

Покреће заостале послове око изградње спортске хале, проширења водовода, асфалтирања многих путева и др.

2012. године, на наговор младих генерација и млађег сина Стевана прихватио се спорта поново са намером да опет оформи одбојкашки клуб „Јединство“ у Каменову. Тада постаје председник клуба, па директор истога клуба, где су баш они (Каменовци) били носиоци и играчи победничког тима, заједно са неколико играча са стране и где су освојили прво место Регионалне лиге. Самим тим наредне године стичу право уласка у Другу Савезну одбојкашку лигу. Давни сан многих каменовских одбојкаша и тимова сањали су и остварили баш они. Наравно без сарадника, Спортског савеза Петровац и спонзора то се не би могло учинити.

Културно уметнички радУреди

Бавио културно забавним животом, глумио у КУД-у „Гоша Ђорђевић“ Каменово а упоредо и стваралачким радом као новински сарадник.

На наговор деце, пријатеља и омладине села Каменова 1994. године прихвата и води тј наставља прекинути рад у Дому културе и КУД у „Гоша“, где за кратко време уређује запуштени Дом културе и окупља већи број омладине. По први пут у сарадњи са свештеником Миодрагом Вукосављевићем и директорком ОШ Живанком Плавшић даје приредбе и иницира наставак градње црквене сале тј. помоћног објекта.

1995. године на општинској завршној свечаности: „Такмичење Села Србије“ у Орешковици КУД Каменово осваја треће место. Требало је пуних 27 година да прође, на нивоу општине и КПЗ, па да опет стигне једно признање у Дом културе Каменово. Толико је било великог интересовања омладине у селу да је било три гарнитуре, поставе играча за фолклор, преко б0 њих плус учесници и других секција, певачи, глумци и др. Свиме тиме постиже запажене резултате у оквиру тадашње КПЗ-а.

Јануара 1998. обновљен је рад књижевног клуба „Орфеј са Млаве“, био је један од поновних иницијатора и покретача истог, да би доживео тужну судбину у истом клубу и бива скрајнут у страну, иако је први издао књигу у селу „Каменово на Млави“.

Бави се и снимањем и израдом уметничке фотографије још од 1976. године. Имао је касније три уметничке изложбе истих, две у граду и једну у селу. Неколицину другара је научио фотографском занату и вештини.

2002. године предлаже Ану Грујић за председника КУД-а и такође даје предлог на изборној скупштини да се замени досадашње име „Гоша Ђорђевић“ у КУД „Живорад Стаменковић-Жикица Шпигел“. Тада је донет и нови статут истог друштва - први у Општини и у оквиру КПЗ, јер је претходни застарео и потицао из бивше државе. То ће бити добар темељ и окосница за наредну активност у овој установи, када ће Каменовци постати у истом Прваци Србије. А он ће их 2011. године даривати за ту прилику књигом „Каменово Прво“ - монографијом о историјату, животу и раду ове сеоске културне институције.

2012. године марта месеца у Великом Поповцу уз присуство директора Вукове задужбине Београд, Миодрага Матицког и председника МЗ Живорада - Жикице Јанковића, свештенства и других формира огранак Вукове задужбине за браничевски округ. Тада постаје секретар истога. Више година ангажује се у организацији око песничке и стваралачке манифестације под именом „Ћирилица огледало српске душе“. Међутим тада су  почели неразумни и анонимни неаргументовани прогони и пријаве појединаца против њега и његовог рада како у селу тако и у граду, политичке природе, где је после многих стресова „заглавио“ и у болници.

 
Врањевац - крст 18.10.2015. године

У то време помаже Предрагу Дачи Мирковићу око изградње спомен комплекса на брду Врањевцу изнад манастира Брадача. Тада бива кооптиран у Организациони одбор за изградњу споменика. На промоцијама књига, „Ратни поменик“ у манастиру Рукумији, Малом Црнићу и Петровцу, учествује где говори о борбама и непознатим гробницама и стратиштима многих српских војника, изгинулим у борбама у овом крају а током Првог Светског рата. Такође иницира подизање споменика на Бубњу и учествује на постављању крста на истом, као и одржавању помена, програма на Бубњу и у Рановцу, тачније на „Белим водама“ код Карауле где су Бугари 1917. године побили 6б недужних цивила. Заједно са Дачом Мирковићем покреће иницијативу 2018. године да се обележе сва некадашња Црквишта и Манстиришта, археолошки остаци у некадашњем Млавском срезу. Пребрза смрт овог неуморног писца, истраживача нажалост све ово је прекинула.

ПисањеУреди

Са писањем почео је  још 1977. године за  „Реч народа“ и Радио Пожаревац. Своје прилоге објављивао је на Радио Београду „Првом програму“ затим у „Ловачким новинама“, „ЗОВ-у“ . Прве  легенде  у  „Млавским  новинама“,  „Браничеву“  и  „Илустрованој  политици“.  Фељтоне историјске садржине објављивао је у локалним новинама и другим листовима и часописима.

Написао је три књиге: Каменово на Млави (1998.), Век ловства млавског краја Монографија Ловачког удружења "Трест" (2000.) Допуњено издање (2018.) и Каменово прво (2011.)

Сада пише само за часопис „Орфеј са Млаве“ књижевног клуба Каменово. Све то му је донело доста публицитета и популарности али и онога другога, љубоморе, зависности и нетрпељивости, ничим изазване. Људе је увек делио на добре и зле тј. на поштене и непоштене, на радне и нерадне. Тако да су то основни принципи којих се још увек придржава.

Ратне годинеУреди

Октобра месеца 1991. године мобилисан је у активну службу ЈНА и отишао на ратиште. Отишао је као забринути партизан а вратио се као разочарани Србин и четник. Сагледао је тамо реалну политичку и војну ситуацију. Кориговао своје политичке ставове и определење и искорачио смело неколико корака напред.

Радно искуствоУреди

Непуних осам година (од 1978. до 1987. године) радио је као помоћник шефа у продавници „Фрушка Гора“  Рума – Пожаревац. Краћи период од по неколико месеци, радио је у оквиру исте фирме на заменама у Осијеку, Сарајеву и Краљеву. Осталих 14 година тј. од 1987. године као пословођа продавнице обућа „Леда“ – Књажевац у Петровцу све до јесени 2001. године.

Од 2007. године бива стално запослен у ЈП „Дирекција за изградњу“ општине Петровац на Млави на месту референта. Међутим, по престанку функције председника општине септембра 2004. године, као и целу наредну годину ради као референт у Савезном министарству за народну одбрану - одељак Петровац.

ЛовствоУреди

Већ пуних 34 година је члан ловачке организације. На дужности је био 4 године, тј од. 1998. од секретара ловачког удружења „Трест“ Петровац на Млави. Затим је 7 година био председник истог (од 2002 - 2009. године). Био је и једини кандидат у историји ловства овог дела Србије за избор председника ловачког савеза Србије 2009. године на ванредним изборима. Као оснивач „Бакарне лисице“ велике ловачке      манифестације,      организовао      је      и     друге манифестације и скупове, претечу  „Бачијаде“, прво јавно  окупљање,  мужу, мерење  и  друге обичаје на бачији, што је урадио са својим тимом у планини на салашу  „Код бунара и три врбе“, на потесу између Стамнице а према Бистрици, где је потом и снимљена и прва репортажа о истом. По неким манифестацијама овај крај бива познат и широј јавности.

Носилац је неколико ловачких ордења, као и других признања. 2000. године издаје књигу "Век ловства млавског краја" - монографију Ловачког удружења "Трест" из Петровца на Млави.

Пуних 5 година није ловио, требало је службама да провери његов рад и да се све пријаве одбаце као неосноване и докаже се супротно, што сигурно није било лако: „Што потврђује опет какви смо ми људи заправо. Не опраштамо никакав успех. Зашто политичко ангажовање прво подигне људе на један виши ниво па после сасече до блата? Или то чине појединци кријући се иза политике. То је цена која се скупо плаћа а сазнаје тек много касније. "Ево ја јавно питам:

Шта је то успех“? Које се цене плаћају за њега? Ово што сам радио сматрам, ничим посебним, сем дуга ка прецима и потомцима. Док су процеси трајали, нисам ловио, рекох, али сам ловцима у селу помагао“.

2015. године иницирао је адаптацију и усељавање у нове просторије тј. некадашњи Извиднички дом". Адаптацију је много помогао ловац и власник фирме „Еврометал“ Миленко Радосављевић. Тако да ловци имају свој дом а уједно да се тамо могу организовати разни други скупови.

ПчеларствоУреди

 
Кошнице Аце Животића Гере у зимском периоду у Каменову

Марта месеца 2005. године изабран је за председника Млавских пчелара. Био је једну годину председник општинског пчеларског друштва „Млава“ Петровац, у коме је дао оставку. И ово друштво водио је као и ловачко из велике љубави, а такође волонтерски. Због разних притисака и подметања, политичких смицалица, поднео је оставке на оба: „Мислим да нисам имао брљотина у свом руковођењу. Највише ме заболело то, што су ме неки од другара и назови „пријатеља“, када је требало да помогну и узврате окренули леђа. Они су поред других први бацали камење на мене, тужно и типично за садашње време - српска посла“. Тренутно на свом имању поседује око 100 кошница, које сваке године сели на додатну пашу у Војводину.

КњигеУреди

Објавио три књиге, са једном од њих 1998. године „Каменово на Млави“ први са ових простора улази у САНУ у едицију „Хронике села“. У едицији „Хронике села“ добија многе значајне похвале. Штампа 2000. године монографију „Век ловства Млавског краја“. Обе књиге су му доживеле касније поновна издања а штампане су са укупним тиражом од 6.000 примерака. Своје књиге није продавао, већ поклањао и има их у многим државама и континентима где има Срба. Како каже: "Тренутно немам ни један примерак за поклањање", тако да купује исте у антикварницама и поново поклања драгим пријатељима. Каже: „Нажалост касно сам схватио, књигу не треба сваком даривати или поклањати“.

Као хроничар Млавског краја, тренутно пише Равногорску историју некадашњег среза и по нешто друго.


Књиге Аце Животића Гере:

  • Каменово на Млави (1998.) ЦИП - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 908 (497.11 Каменово) ИД=61732364

Одбор САНУ за проучавање села ; Културно просветна заједница Републике Србије; (Библиотека "Хронике села"; 84)

COBISS.SR-ID - 61732364

  • Век ловства млавског краја Монографија Ловачког удружења "Трест" (2000.) Допуњено издање (2018.)

ISBN - 978-86-900434-0-8

COBISS.SR-ID - 263549452

(КПЦ) Такмичење села Србије

Награде и признањаУреди

Све награде признања и захвалнице Аце Животића - Гере:

  • Бронзана медаља - ЈНА – 32. Армијско првенство одбојка - Осијек 1979. године;
  • Бронзана медаља - ОСИС `80 - одбојка. Кладово;
  • Похвалница од ФК „Јединство“ за играње фудбала 1975/81 -1981. година;
  • Кристални пехар - одбојкашки турнир - Најбољи играч - Костолац 1983. године;
  • Пехар - Први одбојкашки турнир „Зоран Д.“ - Најбољи играч - Каменово 1983. године;
  • Диплома ФК „Јединство“. играчу одбојке и потпредседнику ФК Каменово 1983. године;
  • Захвалница - Одбојкашког савеза Смедерево - за организацију јубилеја „40. година одбојке и 60. година фудбала“, као и спортске фото изложбе у Каменову - 1987. године;
  • Диплома „Јабука“- КПЗ за 1995. годину - најбољи активиста на пољу културе у општини Петровац;
  • Повеља и уметничка слика графика - Пчелари каменова - Дани Млавско Хомољских Пчелара – Каменово 1998. године;
  • Архипастирска Похвалница - 1998. године - Владика Браничевски; Сребрни ловачки орден - 2001. - Ловачки Савез Србије;
  • Пчеларска диплома „Јован Живановић“ од СПОС-а као председник СО-е за помоћ око просторија друштву пчелара „Млава“ 5.08.2002. Београд;
  • Ловачки орден Југославије 2003. - Ловачки савез Југославије (СЦГ) - за организовање манифестација и издату брошуру „Бакарна лисица“;
  • Захвалница - Црквена општина Каменово - 2005. године; Архипастирска Похвалница - 2004. - Владика Браничевски; Сребрни орден Црвеног крста Србије - Петровац - 2005. године;
  • Плакета - Савезно министарство за Одбрану Београд - Петровац 2005. године;
  • Златни ловачки орден - 2008. ЛСС;
  • Орден ЛСС поводом 110 година организованог ловства Србије - 2008. Раброво;
  • Плакета- Повеља спорта - Спортски савез Петровац, заслужни спортски радник-2008 године;
  • Повеља спорта- Браничевски управни округ и удружење спортских ветерана – Пожаревац - 2008. године;
  • Диплома - Доживотни почасни председник ЛУ„Трест“- скупштина удружења 2009. године;
  • Златна плакета и златник удружења РВИ – Петровац - 2011. године;
  • Награда за животно дело - удружење културних стваралаца Србије „Завичај“-
  • „ФЕКУС“- Велика Плана - 2009. године;
  • Плакета- Повеља спорта - Спортски савез Петровац, заслужни спортски радник - 2010. године;
  • Пчела у бронзи „ Дани Млавско - хомољских пчелара“ - 2012. Каменово;
  • Признање 4. јун (са новчаном наградом) дан општине - СО-е – Петровац на Млави 2013. године;
  • Златна плакета - „ЗОВ - Новости“ Београд - „Бакарна лисица“- 2013. године;
  • Уметничка слика уље на платну - Одбојкашки Савез Србије - Свечана скупштина и поновно оснивање одбојкашког клуба „Јединство“ - Каменово 2012. године;
  • Више диплома, захвалница и признања: са ловачких манифестација и свечаности из секција и села: Мелница, Стамница, Рановац, Манастирица, Орешковица, Дубочка, Каменово; од клуба јамара Велики Поповац; од Кинолошког клуба „Млава“- Петровац; од пчеларског друштва „Млава“ - подружница Каменово и друштва Петровац; од ЛУ „Крилаш“ Ћовдин; од удружења ситних животиња „Млава“ и голубарског друштва ЈУ 350 Петровац; признање од КУД „Шпигел 2018“; Захвалницу Л. У. Срндаћ“ - Омарска (Република Српска); Захвалницу од удружење радио аматера Петровац и др.

РеференцеУреди

  1. ^ „Kamenovo - selo pčelara - Почетна”. www.kamenovo.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-20. 
  2. ^ „Општина Петровац на Млави”. Општина Петровац на Млави (на језику: српски). Приступљено 2022-02-20.