Нацрт:Успон средњовековних монархија

У позном средњем веку који је трајао од дванаестог до петнаестог века, затворена натурална привреда постепено уступа место робноновчаној привреди. Развијају се средњовековни градови. Градском становништву основна занимања била су занатство и трговина, а сеоско становништво се и даље бавило пољопривредом. Током развијеног феудализма сеоско становништво остало је укмећено и подложно властели, док су грађани стекли личну слободу.

Однос државе и цркве

Наследници Карла Великог поделили су Франачко царство на три дела. У источној Француској, касније Немачкој, одржава се свест о царској титули. Иако су носили звучну титулу цара, владари нису успели да обједине државу која је била подељена на војводства. Војводствима су управљали обласни господари. Од феудалних области понекад су се образовале посебне државе. У таквим приликама, владари су једини излаз налазили у ослонцу на богато грађанство, а понекад и на цркву.

Међутим, управо је са црквом често долазило до неспоразума, међусобица и отворених сукоба. Спорили су се цареви и папе. Цареви су се мешали у црквене послове, а папе у надлежност и права владара. Користећи слабост цркве владари су постављали црквене старешине - бискупе (епископе) и опате. Поред тога, понекад су купована знања црквених великодостојника. Против ових појава, нереда и расула јавио се отпор у самој цркви. Истакнути борац за слободну цркву, ред и дисциплину био је папа Гргур седми (1073-1085). Он је истицао да су папе изнад владара. Владари су само вазали папа. Као вазали владари су дужни да папи љубе ноге.

Папа Гргур седми одлучно се супроставио цар Хајнрих четврти. Он је у Немачкој сазвао црквени сабор који је прогласио збацивање папе. Енергични папа је тада цара искључио из цркве, Папа је истовремено цареве поданике ослободио заклетве о вазалној верности. Непокорни вазали устали су против цара који је био приморан да крене на југ у Каносу и понизио се покори папи. Цар је три дана чекао да га папа прими. Од тада је утицај римског папе растао. Он се постепено наметао као поглавар у католичкој цркви.

Лагани успони Француске

Територија од које се постепено образовала Француска држава била је подељена на више војводства и грофовија. Те феудалне области понекад су биле пространије од земље којом је управљао краљ. Зато су крупни феудалци - војводе и грофови - водили самосталну политику иако су били краљеви вазали. Да би проширили своју територију и својој власти подвргли непокорну властели, француски краљеви су се ослањали на цркву и грађанство. Црква и грађанство тежили су ка јединственој државној територији. Њима је одговарала јака централна власт. У јединственој и пространој држави грађани су могли несметано да послују, а трговци нису морали да у свакој феудалној области плаћају царину. Зато су представници цркве и грађанства на скупштини државних сталежа, састављеној од представника племства, цркве и грађанства, подржавали краља у борби против непокорне и насилничке властеле. Међутим, ширење територије којом је управљао краљ и јачање централне власти текло је споро. Било је неопходно да прође више векова па да се из расцепканих феудалних области образује снажна француска држава.

Енглеска

За разлику од Француске, у Енглеској је централна власт до почетка тринаестог века била веома снажна. Зато је властела настојала да ограничи власт краља. Да би остварила своје циљеве, властела је користила смену на престолу и време владавине слабих краљева. Енглески краљ је морао да попусти пред захтевима властеле. Он је 1215. издао Велику повељу слобода. Том повељом крља је утврдио права цркве, крупне и ситне властеле и грађанства. Између осталог у повељи пише да "ниједан слободан човек неће бити ухапшен, затворен, стављен ван закона, или прогнан, нити ће му се учинити било каква штета, изузев на основу судске пресуде". Велика повеља слобода штитила је и имовину. Барони "ће између себе изабрати двадесет-петорицу да чувају и свим својим снагама осигурају поштовање мира и слободе које су им дате и овом повељом потврђене".

Касније енглески краљеви нису поштовали одредбе повеље, што је довело до сукоба са властелом. Као последица сукоба краља и властеле створен је Парламент.У Парламент су ушли представници цркве, крупног племства и грађанства. Према томе, Парламент су сачињавали представници енглеских сталежа. Парламент је ограничавао власт краља.

Непознате речи

Барони	крупни феудалци
Гроф	висока феудална титула
Грофовија	феудална област којом је управљао гроф
Монархија	облик владавине када власт доживотно држи један владар

Литература

• Михаљчић Раде, Историја за шести разред основне школе, Завод за уџбенике, 2015. година