Нађа Команечи
Нађа Елена Команечи (рум. Nadia Elena Comăneci[2][3][4] (рођена 12. новембар 1961. Онешти) је бивша румунска гимнастичарка, која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10.[5]
| Нађа Команечи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Нађа Команечи 1976. године | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 12. новембар 1961. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Онешти,  НР Румунија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство |  Румунија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Висина | 5 ft 4 in (1,63 m)[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Спортске информације | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Спорт | Гимнастика | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Команечи је једна од најпознатијих гимнастичарки на свету и заслужна је за популаризацију спорта широм света.[6] Године 2000, Лауреусова светска спортска академија прогласила ју је једним од атлета 20. века.[7] Она живи је у Сједињеним Државама од 1989. године, где је пребегла пре револуције у Румуније. Касније је сарађивала са и удала се за америчког гимнастичара Барта Конера који је исто тако освајач златних олимпијских медаља, и који је основао приватну гимнастичку школу. Године 2012, она је постала натурализовани држављанин Сједињених Држава и има двојно држављанство.
Биографија
уредиИме
уредиНађа Команечи је рођена у Румунији у градићу Онешти 12. новембра 1961. године као ћерка Георгија и Стефаније-Александрине. Име је добила по главној глумици у једном руском филму који је њена мајка гледала док је била трудна. Нађа има и млађег брата који се зове Адријан.
Почетак спортске каријере
уредиКоманечи је почела да тренира гимнастику у шестој години, код Беле Кароља, у гимнастичкој школи која је била у непосредној близини куће у којој је становала. Са девет година почела је да се такмичи а са десет је већ наступала на међународним такмичењима.
Први већи међународни успех остварила је на Европском првенству, када је победила у вишебоју и у свим појединачним дисциплинама, осим у партеру где је била друга. Те 1975. године је већ била проглашена гимнастичарком године. Титулу европске првакиње освојила је још два пута, 1977. и 1979, чиме је поставила рекорд.
Олимпијски успеси
уредиУ својој четрнаестој години Команечијева је постала звезда Олимпијских игара у Монтреалу 1976. Вежба на двовисинском разбоју прва је у историји Олимпијских игара оцењена највишом оценом - 10. На тим је Играма освојила укупно 5 медаља, од тога злато у вишебоју, двовисинском разбоју и греди, сребро у екипном такмичењу те бронзу у вежби у партеру. Тиме је постала једна од најмлађих освајачица олимпијског злата у историји.
На Играма у Москви 1980. поновно је бриљирала, освојивши злато на греди и у партеру (у партеру је поделила прво место с Нели Ким), те још два сребра: у екипном конкуренцији и у вишебоју.
Године после такмичења
уредиГодине 1981, за време егзибиционе турнеје по САД Нађин тренер Бела је са супругом пребегао и тражио азил. По повратку у Румунију Команечи је стављена под присмотру тадашњег Чаушескуовог режима због бојазни да би и она могла пребећи. Забрањена су јој путовања ван земље, па се посветила тренирању румунских гимнастичарки.
Нађа никад није хтела да потврди приче о тортурама које је трпела. Ипак је и сама побегла 1989. и данас живи у Америци. До тада ју је малтретирао и сексуално злостављао Чаушескуов син Нику.
Нови живот у Америци
уредиУ новембру 1989. године, неколико недеља пре револуције у Румунији, Команечијева је побегла из Румуније. Добила је дозволу за боравак у Америци. Премда ју је у САД очекивао њен тренер Бела Карољ, она му се није јављала. У заточеништву ју је држао човек који јој је омогућио бег из Румуније, узевши јој слободу за 5.000 долара. Константин Панаит, који јој је омогућио бег, брзо је схватио да би у Америци могао да заради на румунској гимнастичарки, па је почео да наплаћује њене интервјуе и гостовања у телевизијским емисијама. Претпоставља се да је тако зарадио 200.000 долара, али Нађа од тога није добила ништа. Нађа Команечи се уз помоћ једног пријатеља, годину дана касније, ослободила Пенаута и настанила у Монтреалу.
Бавила се промотивним активностима, рекламирала гимнастичке справе и тренинге и радила као фото-модел. Верила се 1994. године са америчким гимнастичким шампионом Бартом Конером, ког је први пут упознала још 1976. године. Свадба је била заказана за 26. април 1996. године у манастиру Кашин близу Букурешта. Пожелела је да јој венчани кум буде тадашњи председник Румуније Јон Илијеску. Политичар је био опрезан и рекао је да је Нађина жеља леп гест и према земљи и њеним родитељима, а да због свог званичног положаја није могао да преузме „кумовски статус“ али је био домаћин тог догађаја. На ту „свадбу века“ позвани су били Роберт де Ниро, Арнолд Шварценегер, Џими Конорс, Јон Циријак, Илие Настасе и Хилари Клинтон. Нађин супруг је због жеље супруге прешао у православље.
Нађа је добила америчко држављанство. Данас често путује и пропагира спорт и гимнастику у различитим деловима света. И даље је активна у разним спортским сферама. Са супругом је отворила приватну гимнастичку школу у Норману. Заједно се такмиче у ревијама и зарађени новац дају у добротворне сврхе.
Почасти и награде
уреди- 1975. и 1976.: Награда Јунајтед Преса за међународног спортисту године[8]
- 1976: Херој социјалистичког рада[9]
- 1976: Асошиејтед прес спортиста године[10]
- 1976: ББЦ-јева спортска личност године у иностранству[11]
- 1983: Олимпијски ред[12]
- 1990: Међународна женска спортска кућа славних[13]
- 1993: Међународна гимнастичка кућа славних[14]
- 1998: Марка Лејенда[15]
- 1998: Награда Фло Хајман[16]
- 2004: Олимпијски ред[17]
- 2016: Велики имигрантски добитник: Карнеги корпорација Њујорка[18]
- 2021: Орден звезде Румуније, велики официр[19]
Занимљивости
уреди- Током Игара у Монтреалу коришћен је семафор који уопште није могао да прикаже десетку. Када је Нађа добила 10,0 та оцена је на семафору била приказана као 1.0. Публика је негодовала, а млада четрнаестогодишњакиња је била збуњена, јер је у том тренутку помислила да је добила оцену 1, а не 10 и била је разочарана. Због ње је у Монтреалу било теже доћи до улазница за гимнастику него за кошаркашке утакмице.
- У њену част је један елемент на двовисинском разбоју добио њено име, Команечи. Тај елеменат је и данас резервисан само за врхунске гимнастичарке, због тежине извођења.
Референце
уреди- ^ „Nadia Comăneci”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г.
- ^ „Comaneci”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Comaneci”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ "Comaneci, Nadia"[мртва веза] (US) and „Comaneci, Nadia”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ Gymnast Nadia Comăneci Became the Queen of the 1976 Montreal Games when she was Awarded the First Perfect Score.
- ^ The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed. (2007). „Gymnastics”. infoplease.com. Приступљено 6. 9. 2007.
- ^ „Nadia Comăneci”. CNN. 7. 7. 2008.
- ^ Gerry, Brown; Morrison, Michael, ур. (2003). ESPN Information Please Sports Almanac. New York City: ESPN Books and Hyperion (joint). ISBN 0-7868-8715-X.
- ^ Laszlo, Erika (29. 11. 1989). „Comaneci, darling of '76 Olympics, defects”. United Press International (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Simone Biles chosen as AP's Female Athlete of the Year”. CBS News (на језику: енглески). 26. 12. 2016. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ Dodd, Marc (1. 8. 2008). „Top Five: Teenage Sensations”. Metro. Архивирано из оригинала 20. 09. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2009.
- ^ „Olympic Awards presented at the 87th IOC Session” (PDF), Olympic Review '84, International Olympic Committee, Приступљено 15. 5. 2015 — преко LA84 Foundation
- ^ „International Women's Sports Hall of Fame”. Women's Sports Foundation. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Inductees”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „MARCA Leyenda”. Marca. Архивирано из оригинала 17. 7. 2018. г. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ Leibowitz, Elissa (6. 2. 1998). „Comaneci Vaults Back Into the Spotlight; Olympic Gymnast Receives Women's Sports Foundation Award”. The Washington Post. стр. C2. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2011.(потребна претплата)
- ^ „A new trophy for Nadia Comaneci”. International Olympic Committee. 29. 3. 2004. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 19. 12. 2011.
- ^ 2016 Great Immigrants Honorees: The Pride of America
- ^ Romanian president decorates legendary gymnast Nadia Comaneci Retrieved 1 September 2022
Литература
уреди- Часопис „Стил“ из Београда од 1. септембра 2008.
- Comăneci, Nadia (2004). Letters to a Young Gymnast
. The Art of Mentoring. Basic Books. ISBN 0-465-01276-0. - Kerr, Roslyn. "The Impact of Nadia Comaneci on the Sport of Women's Artistic Gymnastics." Sporting Traditions, Australian Society for Sports History. November 2006:87–102.
- Dimitriu, Dumitru (1976). Nadia Comăneci și echipa de aur. Sport-Turism. OL 4679678M.
- Miklowitz, Gloria D. (1977). Nadia Comaneci. Grosset & Dunlap. ISBN 978-0-4481-2973-0.
- Temple, Cliff (1977). The Enchanting Story of Little Miss Perfect. Everest Books. ISBN 978-0-9050-1878-2.
- Comaneci, Nadia (1981). Nadia: The Autobiography of Nadia Comaneci. Proteus Books. ISBN 978-0-9060-7178-6.
- Woolum, Janet (1998). Outstanding Women Athletes: Who They Are and How They Influenced Sports In America (2nd изд.). Greenwood. ISBN 978-1-5735-6120-4.
- Weiniger, Peter (2001). Sporting Heroes. Thomson Learning. ISBN 978-1-8696-1476-8.
- Comaneci, Nadia (2011). Letters to a Young Gymnast (reprint изд.). Basic Books. ISBN 978-0-4650-2505-3.
- Meyers, Dvora (2016). The End of the Perfect 10: The Making and Breaking of Gymnastics' Top Score—from Nadia to Now. Atria Books. ISBN 978-1-5011-0136-6.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Нађа Команечи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Voices of Oklahoma interview with Bart Conner. First person interview conducted on February 28, 2013, with Bart Conner, husband of Nadia Comăneci.
- Нађа Команечи на сајту Sports-Reference.com (архивирано)
- Нађа Команечи на сајту Twitter
Видео снимци:
- Nadia Comăneci makes history at the Montreal 1976 Olympics – The Olympic Channel, 2010
- Nadia Comăneci – First Olympics Perfect 10 (Uneven Bars)- Montreal 1976 Olympics – The Olympic Channel, 2015
- Nadia Comăneci – Selections from all of her routines – Montreal 1976 Olympics (overview) – The Olympic Channel, 2012
- Where Are They Now | Oprah Winfrey Network – Oprah Winfrey Network (U.S. TV channel), 2016
- Take the Mic – The Olympic Channel, 2016
- Nadia Comaneci and Bart Conner, 11 Olympic Medals in this Olympic Family – The Olympic Channel, 2016
