Небеска Србија

Појам Небеска Србија користи се у црквеним, политичким и филозофским круговима. Настао је у круговима Српске православне цркве и често се помињао током беседа, а вуче корене од библијског појма Царство небеско. „Небеска Србија” би требало да буде нека врста идеалне Србије, утопијске и уједињене земље.

Свети Сава благосиља Српчад (1891), Ђорђе Крстић

Први који је употребио крилатицу „Срби су небески народ” је српски композитор Енрико Јосиф.[1]

Временом је овај појам прешао и на политичку сцену где се користи у осуђивању српског национализма.


Хрватско-амерички публициста и пропагандиста антисрпског становишта Бранимир Анзуловић, писац пропагандног дела Небеска Србија: од мита до геноцида, Небеску Србију омаловажава као један од наводних митова српске националне митологије.[3]



У делу Луча микрокозма Србија је смештена у Небеско царство и представља основ српске вечности, док отпаднике од Српства Господ кажњава као Сатану и његове поборнике.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Život koji dasku znači”. NIN. 20. 3. 2003. 
  2. ^ Vidovdan.org - Ава Јустин Поповић: КУДА ИДЕШ, СРБИЈО?! Архивирано на сајту Wayback Machine (11. мај 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ Branimir Anzulović, Heavenly Serbia: from myth to genocide, Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ Kosovski mit kamen o vratu Srbije, Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ Видовић, Жарко (2017). Његош и литургијске анагнозе. Београд - Подгорица: Матица српска - Црна Гора. стр. 46. ISBN 978-86-920861-0-6.