Небојша Гудељ

Небојша Гудељ (Требиње, 23. септембар 1968) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији левог бека. Његови синови Немања и Драгиша су такође фудбалери.[1]

Небојша Гудељ
Лични подаци
Пуно име Небојша Гудељ
Рођење (1968-09-23)23. септембар 1968.(53 год.)
Требиње, СФР Југославија
Висина 1,82 m
Позиција леви бек
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1988—1991 Леотар 87 (7)
1991—1994 Партизан 82 (8)
1994—1996 Логроњес 67 (4)
1996—1997 Леганес 17 (2)
1997—2005 НАК Бреда 246 (10)
2005—2006 Спарта Ротердам 31 (0)
Тренерска каријера
2012—2014 НАК Бреда

КаријераУреди

Гудељ је каријеру почео у Леотару из родног Требиња, а искуство у сениорском фудбалу стицао је другој лиги, где је за овај клуб стандардно наступао. У лето 1991. године је потписао за Партизан.[2] Дебитовао је на првој такмичарској утакмици у сезони (у купу, против Игмана са Илиџе) и статус стартера који је добио на том мечу, задржао је све три године колико је провео у клубу.[3] Са Партизаном је освојио две титуле првака Југославије (1993, 1994) као и два Купа (1992. и 1994). Гудељ је за Партизан укупно одиграо 212 утакмица (од тога 98 првенствених, 26 у Купу Југославије и 1 у УЕФА такмичењима) и постигао 14 голова (8 првенствених).[2]

Отишао је лета 1994. године у шпанског прволигаша Логроњес, код тренера Благоја Пауновића са којим је претходно сарађивао у Партизану.[4] Стандардно је наступао за Логроњес али је клуб те сезоне испао из Примере.[5] Остао је у клубу још годину дана играјући у Сегунди да би затим годину дана провео у још једном друголигашу Леганесу.[5] Године 1997. прешао је у НАК Бреду, где ће провести наредних осам сезона, накупивши за то време 246 првенствених наступа (једну сезону, додуше, играли су у другој лиги). Каријеру је завршио у Спарти из Ротердама, у сезони 2005/06, забележивши, у својој 38. години, чак 31 наступ.

Од новембра 2012. па до октобра 2014. године, био је тренер свог бившег клуба НАК Бреде.[6]

ТрофејиУреди

Партизан

РеференцеУреди

  1. ^ Н. Иљукић (24. 12. 2012). „Небојша Гудељ глава спортске породице: Сретнемо се тек у кући!”. Приступљено 24. 6. 2015. 
  2. ^ а б Dušan Mihajilović (1. 11. 2017). „Diskretni heroji: Nebojša Gudelj”. crnobelanostalgija.com. Приступљено 22. 4. 2021. 
  3. ^ „Nebojša Gudelj”. partizanopedia.rs. Приступљено 22. 4. 2021. 
  4. ^ Dejan Petković (2. 11. 2020). „Nebojša Gudelj za 24sedam otkriva tajnu svoje šampionske porodice”. 24sedam.rs. Приступљено 22. 4. 2021. 
  5. ^ а б „Nebojša Gudelj”. bdfutbol.com. Приступљено 21. 4. 2021. 
  6. ^ „Gudelj platio ceh lošim rezultatima”. vesti-online.com. 13. 10. 2014. Приступљено 22. 4. 2021. 

Спољашње везеУреди