Небојша Илић (глумац)

глумац

Небојша Илић (Београд, 25. јун 1973) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.[2]

Небојша Илић
Лични подаци
Друга именаЦиле
Датум рођења(1973-06-25)25. јун 1973.(51 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
РелигијаПравославље
Занимањеглумац
Породица
Деца3[1]
Рад
Активни период1996 -данас
Битна улогаМонтевидео, Бог те видео!, Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија)Бошко Симоновић
Зборница
Последња аудијенцијаПера Тодоровић
Комшије - Иван Здравковић
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Небојша Илић је рођен у Београду 25. јуна 1973. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића. Стални је члан Позоришта „Атеље 212” од 1998. године. Игра и у Народном позоришту у Београду и Позоришту „Бошко Буха”. Запажене улоге је остварио у филмовима: Лајање на звезде, Зона Замфирова, Монтевидео, Бог те видео! и Монтевидео, видимо се!, као и у серијама Бела лађа, Монтевидео, Бог те видео!, На путу за Монтевидео, Монтевидео, видимо се! и Комшије.[3]

Награде

уреди

Добитник је две „Стеријине награде” , 2010. за улогу у представи „Чекаоница”[4] и 2015. за улогу у представи "Провиденца".[5]

Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
1990.-те
1996. Очеви и оци Џон
1996. Лепа села лепо горе Вељин брат
1996. Горе доле лажни болничар
1998. Купи ми Елиота Дики
1998. Лајање на звезде Богољуб Марић
1998. Досије 128 Добављач у затвору
1998. Џандрљиви муж Светозар
1998. Кнегиња из Фоли Бержера Березин
1999. Небеска удица Деки
2000.-те
2001. Она воли Звезду Власник кафића
2002. Зона Замфирова Манулаћ
2002. Лисице Срђан
2002. Кордон човек на портирници
2003. Казнени простор 2 Мика
2003. Сироти мали хрчки 2010 записничар
2003. Наша мала редакција Миланче
2003. Мали свет полицајац окренут леђима
2004. Црни Груја 2 Ага Аганлија
2004. Лифт Јецин бивши момак
2005. Пелине ђаконије
2006. Сутра ујутру Таксиста
2007. Црни Груја и камен мудрости Младен Миловановић
2007. Клопка службеник у банци
2007. Оно наше што некад бејаше Таса
2008. Краљевина Србија краљ Александар Обреновић
2009. Друг Црни у НОБ-у Кекец Кардељ
2009. Последња аудијенција Пера Тодоровић
2009. Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија) кувар
2010.-те
2010. Монтевидео, Бог те видео! Бошко Симоновић „Дунстер“
2006−2012. Бела лађа Мирослав Станковић
2012. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Бошко Симоновић „Дунстер“
2013. На путу за Монтевидео Бошко Симоновић „Дунстер“
2014. Монтевидео, видимо се! Бошко Симоновић „Дунстер“
2014. Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) Бошко Симоновић „Дунстер“
2014. Јагодићи Драгутин Фајфер
2015. Смрдљива бајка алкохоличар 2
2015. Три полицајца Марјан
2015−2018. Комшије (ТВ серија) Иван Здравковић
2016. Чорба од канаримца Меда
2016. Стадо (филм) судски извршитељ
2017. Мамурлуци (ТВ серија)
2017. Santa Maria della Salute др Милан Савић
2018. Стадо судски извршитељ
2019. Врата до врата Светозар
2019. Државни службеник (ТВ серија) Тихомир Тодоровић
2019. Реална прича Ћуфта
2020.-те
2020—2023. Мама и тата се играју рата Ћуфта
2020. Случај породице Бошковић Лазар
2020—2023. Камионџије д. о. о. Родољуб „Рођа” (нови власник аутобуске станице)
2021—2022. Клан Шеф кабинета
2021. Александар од Југославије Стјепан Радић
2021. Тома Предраг Гојковић
2021. Бранилац Милорад Сотировски
2021. Адвокадо Миле Чајна
2022. Зборница директор Божа
2022. Тома (ТВ серија) Предраг Гојковић

Синхронизацијске улоге

уреди
Година синх. Цртани филм Улога
2002 Упомоћ! Ја сам рибица Чак
2014 Ћурке на слободи Гувернер Бредфорд
2014 Пчелица Маја: Филм
2017 Лепотица и звер (филм из 2017) Лефу (дијалози)
2018 Гринч

Референце

уреди
  1. ^ Бањанин, Јелена (25. 6. 2022). „Поново ћемо се окупити у "Зборници": Небојша Циле Илић о ауторској серији, изазовима родитељства, невероватном Цунету Гојковићу ...”. Вечерње новости. Приступљено 12. 1. 2023. 
  2. ^ Lovrić, Ivan (26. 1. 2020). „Nebojša Ilić: Biram uloge u kojima imam da radim, ne sviram na jednoj žici”. Novosti. Приступљено 15. 1. 2021. 
  3. ^ M, Jovana. „Nebojša Ilić Cile - veoma talentovan i zanimljiv domaći glumac”. Sinemanija. Приступљено 15. 1. 2021. 
  4. ^ „НЕБОЈША ИЛИЋ”. Атеље 212. Приступљено 15. 1. 2021. 
  5. ^ „Nebojši Iliću Sterijina nagrada za donda Vojina”. Radio Tivat. Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 

Спољашње везе

уреди