Невен (буњевачки лист)

Невен је био буњевачки лист за културу и политику, који је излазио с прекидима од 1884. до 1941. године[1], мењајући притом место излажења, уреднике, власнике, политички правац. Прво је излазио у Баји, затим у Сомбору, а на концу у Суботици.[2]

Историјат уреди

„Невен“ је покренуо велики буњевачки родољуб, учитељ у културни прегалник Мијо Мандић [1](1857-1945). Први број је изашао у Баји 15. јануара 1884. године. Уређивао га је у некада етнички доминантном буњевачком бачком селу Каћмару и издавао у оближњој Баји. „Невен“ је био штампан икавицом и латиничким писмом. Био је то лист који се првенствено намењен бачким Буњевцима. Окупљао је буњевачку интелигенцију и радио на буђењу националне свести бачких Буњеваца. У прво време излазио је месечно да би касније постао недељник.

Кад је Мандић 30. октобра 1892. учитељским послом прешао у Суботицу, са њим је прешао и „Невен“. Међутим, по наредби просветних власти морао је се одрекне уређивања свога „Невена“. Од тада „Невен“ формално уређује Перо Скендеровић[1], али заправо и надаље га уређује Мијо Мандић.

За време Првог светског рата Мандићев „Невен“ није излазио.[1] После распада Аустроугарске Буњевачко-српски народни одбор у Суботици покренуло је „Невен“ 17. новембра 1918. као дневник. Као дневник „Невен“ излази до 21. децембра 1921. Међутим, у међувремену је пао у руке буњевачких снага, које су основале Буњевачко-шокачку странку, па је претворен у гласило исте. Од 18. јануара 1922. излази као недељник. Током 1923. није излази. Поново је покренут крајем 1924. као недељник и као такав излазио је до 1930, када је услед финансијских разлога почео нередовно излазити. Престао је излазити почетком 1932. Поново је покренут 15. фебруара 1935. као месечник у издању и власништву прорежимски расположеног новинара Јосе Шокчића, који га је уређивао све до почетка 1940. године. Крајем 1940. Шокчић је предао право на издавање Невена суботичком жупнику Блашку Рајићу.

Референце уреди

  1. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 564. 
  2. ^ „ПЕРИОДИКА НА БУЊЕВАЧКОМ ЈЕЗИКУ У СОМБОРУ 1882–1944” (PDF). bds.rs. Приступљено 16. 1. 2023. 

Литература уреди

  • Мијо Мандић мл.: О животу и раду свога деде Мије Мандића (1857-1945) (Буњевачке новине, бр. 19-22, Суботица)
  • Јосо Шокчић, Сто година штампе у Суботици 1848-1948, Суботица 1950, стр. 40-41. (Градска библиотека Суботица)