Невер је град у средишњој Француској. Налази се 260 километара југоисточно од Париза. Град има 36.210 становника. Налази се на обали реке Лоаре. Ту се налази и катедрала Светога Сира из 13. века. Осим тога ту је и црква Светога Стефана из 11. века.

Невер
фр. Nevers
Војводска палата
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионБургоња
ДепартманНијевр
Становништво
Становништво
 — 2011..36.210 [1]
 — густина2.089,44 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 59′ 25″ С; 3° 09′ 43″ И / 46.99039° С; 3.161809° И / 46.99039; 3.161809
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина167 — 238 m
Површина17,33 km2
Невер на карти Француске
Невер
Невер
Невер на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникДени Турио
Поштански број58000
INSEE код58194
Веб-сајт
www.nevers.fr/

У римско доба Невер се називао Noviodunum или Nevirnum. У доба Хлодовеха ту се налазила бискупија. Гроф од Невера је 1100. учествовао у крсташком рату. Када је изумрла мушка лоза Пјер де Куртено је 1184. дошао у посед Невера. После тога Невером владају фландријски грофови, па бургундијске војводе, затим клевски грофови и војводе Гонзага. Краљ Француске Франсоа I је 1538. грофовију Невер унапредио у војводство Невер. Карл Гонзага је 1659. продао Невер кардиналу Мазарену. Мазарена наслеђује његов рођак, тако да Невери долазе у посед породице Манчини, чији потомци и данас носе титулу војвода од Невера.

Мост на Лоари, стари град и катедрала Св. Сира
Награда „Цветни град”
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Географија

уреди

Клима

уреди
Клима (Невер)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 6,2
(43,2)
8,2
(46,8)
11,8
(53,2)
14,9
(58,8)
18,9
(66)
22,2
(72)
25,0
(77)
24,5
(76,1)
21,4
(70,5)
16,3
(61,3)
10,1
(50,2)
7,0
(44,6)
15,5
(59,9)
Просек, °C (°F) 3,0
(37,4)
4,1
(39,4)
6,8
(44,2)
9,3
(48,7)
13,2
(55,8)
16,4
(61,5)
18,7
(65,7)
18,3
(64,9)
15,4
(59,7)
11,3
(52,3)
6,4
(43,5)
3,8
(38,8)
10,5
(50,9)
Средњи минимум, °C (°F) −0,2
(31,6)
0,0
(32)
1,7
(35,1)
3,7
(38,7)
7,4
(45,3)
10,5
(50,9)
12,3
(54,1)
12,0
(53,6)
9,3
(48,7)
6,2
(43,2)
2,6
(36,7)
0,5
(32,9)
5,5
(41,9)
Количина падавина, mm (in) 66,6
(26,22)
60,7
(23,9)
59,6
(23,46)
55,4
(21,81)
89,8
(35,35)
66,1
(26,02)
53,5
(21,06)
70,8
(27,87)
71,0
(27,95)
68,3
(26,89)
69,2
(27,24)
73,2
(28,82)
804,2
(316,61)
[тражи се извор]

Демографија

уреди
Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.2011.
39.08542.42245.48043.01341.96836.210

Међународна сарадња

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди