Отворите главни мени

Невељски рејон

Општински рејон у Псковској области Русије

невељски рејон (рус. Невельский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем југу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Неевљски рејон
Невельский район
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Nevelsky District, Pskov Oblast, Russia - panoramio (4).jpg
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Админ. субјектПсковска област
Админ. центарНевељ
Статусопштински рејон
Оснивање1. август 1927.
Површина2.689,9 km2
Становништво2016.
 — број ст.24.363
 — густина ст.9,06 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Невељ. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 24.363 становника, или у просеку око 10,0 ст/км².

ГеографијаУреди

Невељски рејон смештен је на крајњем југу Псковске области. Обухвата територију површине 2.689,9 км², и по том параметру налази се на 9. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Себешког и Пустошког рејона на западу, на северу је Новосокољнички, а на истоку Великолушки и Усвјатски рејон. На југу је територија Витепске области Белорусије (Гарадочки, Полацки и Расонски рејон).

У рељефном погледу територијом Невељског рејона доминира благо заталасано Вјаземско побрђе које уједно представља развође између сливова Ловата на истоку и југу, те Западне Двине на западу. Најважнија притока Ловата на тлу Невељског рејона је река Јеменка, док су најважније притоке Западне Двине Ушча и Полота.

Површина је испресецана бројним језерима углавном ледничког порекла, а највећа међу њима су Невељ (14,9 км²), групација језера Иван са језерима Велики (15,4 км²) и Мали Иван (8 км²), Сеница (9,62 км²), Усвоја (6,32 км²) и Завережје (6,7 км²).

ИсторијаУреди

Невељски рејон успостављен је 1. августа 1927. године на територији некадашњег Невељског округа Витепске губерније. У границама Псковске области је 1957. године.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 26.657 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 24.363 становника, или у просеку 10,0 ст/км².[2] По броју становника Невељски рејон се налази на 3. месту у области. У административном центру рејона граду Невељ у живи око 60 % од укупне рејонске популације.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
49.055 44.059 41.222 38.727[3] 31.419[4] 26.657[1] 24.363*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровао је укупно 489 села (од којих је њих 90 било без становника, а у 153 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 6 нижестепених општина, 5 сеоских и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је град Невељ.

СаобраћајУреди

Преко територије Невељског рејона пролазе деоница железничких пруга Санкт ПетербургКијев (Украјина) и Великије ЛукиПолоцк (Белорусија). Најважнији друмски правац је аутопут М20 Санкт Петербург−Кијев.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Приступљено 14. 4. 2016. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди