Невељски рејон
невељски рејон (рус. Невельский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем југу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
Неевљски рејон Невельский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Административни субјект | Псковска област |
Админ. центар | Невељ |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1. август 1927. |
Површина | 2.689,9 km2 |
Становништво | 2016. |
— број ст. | 24.363 |
— густина ст. | 9,06 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 60 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је град Невељ. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 24.363 становника, или у просеку око 10,0 ст/км².
Географија уреди
Невељски рејон смештен је на крајњем југу Псковске области. Обухвата територију површине 2.689,9 км², и по том параметру налази се на 9. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Себешког и Пустошког рејона на западу, на северу је Новосокољнички, а на истоку Великолушки и Усвјатски рејон. На југу је територија Витепске области Белорусије (Гарадочки, Полацки и Расонски рејон).
У рељефном погледу територијом Невељског рејона доминира благо заталасано Вјаземско побрђе које уједно представља развође између сливова Ловата на истоку и југу, те Западне Двине на западу. Најважнија притока Ловата на тлу Невељског рејона је река Јеменка, док су најважније притоке Западне Двине Ушча и Полота.
Површина је испресецана бројним језерима углавном ледничког порекла, а највећа међу њима су Невељ (14,9 км²), групација језера Иван са језерима Велики (15,4 км²) и Мали Иван (8 км²), Сеница (9,62 км²), Усвоја (6,32 км²) и Завережје (6,7 км²).
Историја уреди
Невељски рејон успостављен је 1. августа 1927. године на територији некадашњег Невељског округа Витепске губерније. У границама Псковске области је 1957. године.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 26.657 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 24.363 становника, или у просеку 10,0 ст/км².[2] По броју становника Невељски рејон се налази на 3. месту у области. У административном центру рејона граду Невељ у живи око 60% од укупне рејонске популације.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
---|---|---|---|---|---|---|
49.055 | 44.059 | 41.222 | 38.727[3] | 31.419[4] | 26.657[1] | 24.363* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровао је укупно 489 села (од којих је њих 90 било без становника, а у 153 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 6 нижестепених општина, 5 сеоских и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је град Невељ.
Саобраћај уреди
Преко територије Невељског рејона пролазе деоница железничких пруга Санкт Петербург—Кијев (Украјина) и Великије Луки—Полоцк (Белорусија). Најважнији друмски правац је аутопут М20 Санкт Петербург−Кијев.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди