Неготино
Неготино (мкд. Неготино), такође архаично срп. Неготин на Вардару, је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Неготино |
| Становништво | |
| — (2002) | 13.284 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 29′ 04″ С; 22° 05′ 27″ И / 41.484405° С; 22.090749° ИКоординате: 41° 29′ 04″ С; 22° 05′ 27″ И / 41.484405° С; 22.090749° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 155 м |
  Неготино Неготино на мапи Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1440 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | NE |
Порекло називаУреди
Име Неготино је словенизовано име античког насеља Антигонеа. Старији назив насеља је Неготин (на Вардару).
ГеографијаУреди
Неготино је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 10 km североисточно.
Насеље Неготино се налази у историјској области Тиквеш. Град је смештен у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 m надморске висине, у равничарском подручју.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета). Оваква клима је веома погодна за узгој грожђа и за винарску индустрију.
Положај града је изузетно повољан пошто је на путу, који преко Београда моравском и вардарском долином повезује Панонску низију са источним Средоземљем, односно Солуном.
ИсторијаУреди
Данашње насеље води порекло од античког насеља Антигонеа, које је настало у 3 веку п. н. е.. Данас на подручју општине Неготино постоји велики број археолошких локалитета.
Данашњи град Неготино је образован у касном средњем веку како занатско насеље.
Дан општине је 8. новембар, дан ослобођења Неготина од фашистичких окупатора 1944. године.
СтановништвоУреди
Неготино је према последњем попису из 2002. године имало 13.284 становника, следећег националног састава:
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Знаменитости градаУреди
Земљорадња, а посебно виноградарство, представља главну економску делатност у општини Неготино. Општина Неготино има годишњу производњу од 20—25 милиона килограма грожђа.
Значајније манифестације које се одржавају у општини Неготино су „Фестивалот на виното“ (Фестивал вина) који се одржава на Светог Трифуна, 14. фебруара, „Манастирска вечер“ и „Неготински панађур“ који се одржавају на Малу Госпојину, 20—23. септембра.
