Недељко Јешић
Недељко Јешић (Горобиље код Пожеге, 1. септембaр 1930 – Београд, 8. април 2019) био је српски и југословенски професор, новинар, књижевник, публициста и уредник емисија.
| Недељко Јешић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Недељко Јешић |
| Датум рођења | 1. септембар 1930. |
| Место рођења | Горобиље, Пожегa,, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 8. април 2019. (88 год.) |
| Место смрти | Београд,, Србија |
| Новинарски рад | |
| Новине | Вечерњe новости |
| Телевизија | Радио-телевизија Србије |
Биографија уреди
Родио се као син Јешић M. Љубомира Љубe и Милице.[1][2][3][4] Добио је име по свом стрицу, Јешић M. Недељку (1890–1914), који је као младић погинуо у Првом ветском рату.[5][2] Основну школу, завршио је у свом завичају, [6] гимназију у Пожеги, Ужицу и Чачку,[6] а филолошки факултет – одсек за југословенску књижевност, у Београду,[7][6] где је и магистрирао 1961. године, на тему „Критика о делу Милоша Црњанског“[6]
Радио је једно време као професор гимназије у Чачку,[6][4] а након тога одселио се у Београд и радио је у „Вечерњим новостима“[7][6] и у Републичком заводу за издавање уџбеника.[7][6] Од 1963. године, радио је као новинар у Радио Београду, а 1973. прелази у oбразовни програм Телевизију Београд, где остаје до краја радног века, до 1995. године.[7][6] Oстаће упамћен као уредник емисија: „Златне руке”, „Азбука занимања” (1975/76)[8][9], „Очеви и деца”[10][11], а његова емисија „Људи говорe”, коју је радио од 1979. до 1995. године, оставила је трајне записе о људимa нашег поднебља, у распону од читавог 20. века.[7][6]
Недељко Јешић бавио се и публицистичким и књижевним радом.[6] Објавио је већи број књига, прозе и књижевне критике, од којих су најпознатије „Млади Црњански“ (2004.), „Циркус Драинац“[12] и „Тин Ујевић и Београд“ (2008.),[12] али и монографије о селу Горобиљу, о историји шаха у Чачку и др.[6] У дневним листовима и часописима објављивао је приче, есеје и фељтоне, а у часописима и већи број чланака из историје пожешког краја.[6] Аутор је и неколико радио-драма, као и монодраме „Црњански 1918“ (извођена 1981. у Атељеу 212).[6] Од 2012. године у Народној библиотеци Пожега чува се његов легат, који садржи збирку од преко 1.200 књига из области књижевности и друштвених наука, као и збирку некњижне грађе и његових вредних рукописа који чекају своје издаваче.[6] Добитник је Гранд прикс награде Фестивала етнолошког филма за 1992., а 1995. године уручена му је и награда за животно дело „Светозар Марковић“, коју додељује Удружење новинара Србије.[6]
Био је ожењен, није имао деце. [3]
Умро је 8. априла 2019. године у Београду.[6] Кремација je извршена у четвртак 11. априла 2019. године, у 13 часова на Новом гробљу у Београду.[7][6]
Дела уреди
- „Хроника Горобиље“ (2002.).
- „Горобиљско звоно” (2003.).
- „Млади Црњански“ (2004.).
- „Тин Ујевић и Београд“ (2008.).
Референце уреди
- ^ „Хроника Горобиље“ (2002.), Недељко Љ. Јешић.
- ^ а б „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић.
- ^ а б „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић.
- ^ а б https://www.facebook.com/groups/39605935264/permalink/10161452992885265/?app=fbl
- ^ Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године. https://www.politika.rs/scc/clanak/308907/Na-bunaru-uklesao-spomenik-palim-sinovima
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Портал Пасаж, 11. 04. 2019. године. https://pasaz.rs/preminuo-novinar-publicista-i-knjizevnik-nedeljko-jesic/ Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2021)
- ^ а б в г д ђ Радио Телевизија Србије, 09. 04. 2019. године. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3484244/preminuo-nedeljko-jesic.html
- ^ https://m.imdb.com/title/tt0756178/
- ^ https://m.imdb.com/name/nm2149508/
- ^ https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/175661/trezor.html
- ^ https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2700/rts-trezor/4562644/ocevi-i-deca--trinaestoro-pavlica.html
- ^ а б https://klubglasnik.com/a/7bee1f2f-02da-49d1-891a-215159f45396/%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE-%D0%88%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B.aspx
Литература уреди
- „Хроника Горобиљa“ (2002.), Недељко Љ. Јешић.
- „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић.
- „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић.
- Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године.