Отворите главни мени

Недељко Неђо Шиповац (Мостар, 12. март 1938Београд, 20. новембар 2010) је био српски књижевник, романсијер, есејиста, књижевни критичар, пјесник и члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Не треба га мешати са политичарем Недељком Шиповцем, који је био председник Председништва Покрајинског комитета СК Војводине након рушења аутономашког руководства 1988. године.

Недељко Шиповац
Датум рођења(1938-03-12)12. март 1938.
Место рођењаМостар
Краљевина Југославија
Датум смрти20. новембар 2010.(2010-11-20) (72 год.)
Место смртиБеоград
Србија

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 1938. у Мостару. Дипломирао је у Сарајеву 1962. године. Од средине 1992. боравио је у избјегличком хотелу „Кикинда“ на Палама када је добио задатак да оснује Националну библиотеку Републике Српске.[1] Од 1992. је био уредник новинске агенције СРНА и директор Националне библиотеке Републике Српске у Српском Сарајеву. Био је члан Друштва библиотекара Републике Српске и Удружења књижевника Српске. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске је постао 27. јуна 1997, а редовни 2008. године.[2] Преминуо је у Београду 20. новембра 2010, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.[2]

Легат Неђе ШиповцаУреди

У Матичној библиотеци Источно Сарајево 26. јуна 2012. отворен је легат посвећен Неђи Шиповцу.[1] Први дио легата достављен је у Матичну библиотеку 2000. а други дио је уступила породица Шиповац 2011.[1] Легат садржи укупно 2.000 књижних јединица, 37 фасцикли документарне грађе, говора, позивница, биографија, као и грађе о стварању Републике Српске и њених институција културе у чему је Шиповац учествовао.[1]

ПризнањаУреди

Дјела (библиографија)Уреди

  • Поклоници вожда Карађорђа, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2005)
  • Јеврејка Бехара; сарајевска легенда, Трагови, (2010)
  • Рат 1992-96: Преиспитивања (+ 9 наслова)
  • Прољеће на југу 1941.
  • Љето на гори 1941.
  • Бискупов дневник 1941.
  • Херцеговина које има и нема
  • Несрећни писци Крајине и Херцеговине, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука
  • Знакови поред магистралног пута, Народна библиотека Србије, Београд, (2000)
  • Перо Зубац у завичају поезије
  • Христос у Херцеговини, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Србије, Београд, (2000)
  • Невесиње славно, Глас Српски, Бањалука (2003)
  • Тајне и страхови Иве Андрића, Нова Европа, Београд, (2007)
  • Протојереј-ставрофор Радислав Вукомановић 1908–2004, Гацко, (2002)
  • Молитвени архетип вјере у дубини пјесме
  • Зовем се загонетка: Све љубави Иве Андрића, постхумно објављено, Источно Сарајево 2012.[1]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Отворен легат Неђе Шиповца”. Радио-телевизија Републике Српске. 26. 6. 2012. Приступљено 27. 6. 2012. 
  2. 2,0 2,1 „Недељко Шиповац”. Академија наука и умјетности Републике Српске. 2012. Приступљено 27. 6. 2012. 

Спољашње везеУреди