Некропола са стећцима Пискавац 1
Некропола са стећцима Пискавац 1 је национални споменик Босне и Херцеговине. Налази се на једној од падина брда Градина које припада општини Пале у Републици Српској. Заштићено историјско подручје чини 34 стећака,[а] из периода касног средњег века. Стећци су облика сандука и сљемењака са постољем, различитих димензија. На једном стећку је уочен украс у облику двоструког крста.[1]
Некропола са стећцима Пискавац 1 | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Горње Пале |
Ентитет | Република Српска |
Држава | Босна и Херцеговина |
Координате | 43° 47′ 54″ С; 18° 37′ 54″ И / 43.7984690° С; 18.6315961° И |
Врста споменика | Национални споменик |
Тип културног добра | Заштићено историјско подручје |
Положај уреди
Некропола са стећцима Пискавац 1 се налази на падини брда Градина, на локалитету Пискавац, који припада општини Пале.[1]
Значај уреди
На просторима на којима настају и развијају се некрополе са стећцима одраз су прожимања различитих културних утицаја које у времену 13. до 16. века налазимо на просторима Ррпублике Српске већином припадају латинском Западу али и византијском Истоку.
Већину њихових рељефа (који су упечатљиви аспект њихове појавности), ма колико били одмакнути од службених канона, ипак можемо читати посредством различитих саставница опште европске средњовековне културе (племићке, црквене и народне) односно романичке и посебно готичке уметности.
С друге стране, ова специфична култура дубоко је повезана са знатно ранијим, праисторијским, античким и раносредњовековним традицијама. Праисторијске[2] и античке традиције се највише сагледавају у одабиру места где су постављени као и у појави одређених врста симболичких рељефа.[3] Чињеница је да стећци већим делом означавају гробља на редове које у европској археологији пратимо од раног средњег века и периоде сеобе народа.
Опис локалитета уреди
На некрополи се налази група од 34 стећака (30 по Бешлагићу), од тога:
- 32 сандука,
- 2 сљеменика.[1]
Некрополу сеоски пут дели на два дела. Сами стећци су постављени у смеру североисток-југозапад.
Стећци су релативно већи димензија и лепо исклесани. Један од стећака је украшен мотивом двостругог крста.[1]
Делимично су утонули у околни терен.
Напомена уреди
- ^ Могуће да то није коначан број стећака.
Види још уреди
Извори уреди
Литература уреди
- Ковачевић-Којић, Десанка, Градска насеља средњовјековне Босанске државе, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
- Анђелић, Павао, Културна историја Босне и Херцеговине од најстаријих времена до почетка турске владавине, Сарајево, 1966.
- Бешлагић, Шефик, Стећци, Каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971.
- Група аутора, Просторни план Босне и Херцеговине, фаза б – валоризација, природне и културно-хисторијске вриједности, Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултета у Сарајеву и Урбанистички завод за Босну и Херцеговину Сарајево, Срајево 1980.