Нела Ержишник

Нела Ержишник (Бања Лука, 18. јуна 1922Волоско код Опатије, 14. августа 2007) је хрватска и југословенска комичарка, рођена под именом Невенка Марас, а потом узела име Марија Блажевић.

Нела Ержишник
Nelaerzisnik.jpg
Датум рођења(1922-06-18)18. јун 1922.
Место рођењаБања Лука
Датум смрти14. август 2007.(2007-08-14) (85 год.)
Место смртиВолоско код Опатије

БиографијаУреди

Детињство и младостУреди

Родила се у породици Ивана и Матилде Мараса у Бањалуци.

Детињство је провела у Госпићу и Оточцу, где је завршила основну школу и три разреда гимназије. Са породицом се преселила у Загреб 1935. године, где је завршила горњоградску гимназију. Као млада девојка у доба НДХ радила је у главној пошти у Јуришићевој улици. После Другог светског рата завршила је 1948. године студије глуме на Земаљској глумачкој школи у Загребу.

Глумачка каријераУреди

Глумачку каријеру почела је у Хрватском народном казлишту, а 1953. године прелази у Загребачко драмско казалиште (касније Казалиште „Гавелла“). Прославила се посебно 1952. године насловном улогом у АристофановојЛисистрати.“ Позоришну каријеру завршила је напрасно главном улогом у НушићевојГоспођи министарки.“

Филмску каријеру почела је педесетих година као филмска глумица у филмовима „Сињи галеб (1953)“, „Јубилеј господина Икла (1955)“, „Не окрећи се сине“, „Свога тела господар (1957)“, „Само људи (1957)“, „Х-8“, „Сигнали над градом (1960)“, „Мартин у облацима (1961)“, „Бреза (1967)“.

ФилмографијаУреди

Телевизијске УлогеУреди

Филмске УлогеУреди

КомичаркаУреди

Улогом Марице Хрдало која је у емисијама тадашње Радиотелевизије Загреб као обична, једноставна жена коментарисала актуелности у земљи и у свету, стекла је велику популарност као комичарка. У том је својству обишла многе крајеве Југославије и имала велик број сусрета са публиком. Међу њеним поштоватељима био је и Јосип Броз Тито.

ЗанимљивостиУреди

За време Рата у Хрватској подржавала је ХДЗ и Туђмана.[1] Почетком 2000-их привукла је пажњу отвореним писмом које је послала Миодрагу Петровићу Чкаљи, српском комичару, кад је чула да овај њен колега и комичарска легенда некадашње Југославије трпи крајње сиромаштво као заборављени пензионер.

Године 2003. објављена је њена аутобиографска књига „Моја три живота“.

РеференцеУреди

  1. ^ „Otvoreno pismo Nele Eržišnik glumcu Miodragu Petroviću Čkalji”. Novi list, Rijeka. 2. 10. 2003. Приступљено 26. 5. 2010. 

Спољашње везеУреди