Отворите главни мени

Немачка конфедерација

Немачка конфедерација (18151866) је имала мирнији политички живот од Светог римског царства, мада је своје постојање окончала ратом. Настанак ове конфедерације везује се за Бечки конгрес на коме су донете одлуке да се не успоставља старо царство на тлу Немачке, већ да сваки од политичких субјеката добије пун суверенитет. Број држава и државица је из војних или политичких разлога спао на око тридесет. У конфедерацију улази Аустрија а из ње је издвојена осамостаљена Белгија. Конфедерација је успостављена као веза и спој ових немачких територија.[1]

Немачка конфедерација
Deutscher Bund
Немачка конфедерација
Немачка конфедерација
Географија
Континент Европа
Главни град Франкфурт
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1815.
 — Укидање 1866.
 — Статус бивша држава
Догађаји  
 — Оснивање 8. јун 1815.

Надлежности конфедерације су биле мале. Политички субјекти су се обавезали на заједничку одбрану и одржавали су известан број заједничких тврђава. Било је предвиђено и да се у случају рата формирају одређени заједнички војни контингенти. То се десило само једном током рата са Данском око Шлезвиг-Холштајна.

Заједнички орган је била Диета, која се састајала у Франкфурту под номиналним председништвом аустријског цара који је још носио царску титулу, изведену из статуса у старој Немачкој. Закони које је Диета доносила били су углавном везани за одбрану. Мешање у унутрашње послове држава-чланица нити је било остварљиво, нити се покушавало. Ову конфедерацију је донекле одржавала и царинска унија (Zollverein) која је настала 1834. године на иницијативу Пруске.

Најбурнији моменат овог одбрамбено-економског савеза била је револуција 1848. године када су делегати у Франкфурту, у националном заносу, планирали преображај конфедерације у ново, либерално-грађанско немачко царство. Тај покрет, током кога је иначе настала данашња немачка застава, угушен је од стране пруског краља који је имао другачије планове за уједињење Немачке.[2]

Управо остваривање тих планова довешће до краја конфедерације. Борећи се за превласт у немачком свету Пруска и Аустрија ће 1866. године заратити, што ће означити и крај конфедерације. После пруске победе, настаће Севернонемачки савез, под пруском доминацијом, који ће послужити као непосредни увод за коначно уједињење Немачке пет година касније.

Показало се да циљ ове конфедерације није ни био постизање неког чвршћег јединства преко усаглашавања интереса. Желело се да се продужи нека традиција заједничке немачке државе, а да се притом не мења фактичко стање које је карактерисала независност конституенса. Разлози су били историјски и привредни јер је несметана трговина између земаља-чланица била је од великог значаја, посебно за грађанску класу у успону.[3]

Немачка конфедерација 1820. Аустријско царство и Пруска су делом и у саставу Немачке конфедерације

РеференцеУреди

  1. ^ „German Confederation”. Encyclopædia Britannica. 
  2. ^ Deutsche Geschichte 1848/49, Meyers Konversationslexikon 1885–1892
  3. ^ Lee, Loyd E. (1985). „The German Confederation and the Consolidation of State Power in the South German States, 1815–1848”. Consortium on Revolutionary Europe, 1750–1850: Proceedings. 15: 332—346. ISSN 0093-2574. 

ЛитератураУреди

  • Westermann, Großer Atlas zur Weltgeschichte (in German, detailed maps)
  • WorldStatesmen- here Germany; also links to a map on rootsweb.com
  • Barrington Moore, Jr. 1993 [1966]. Social Origins of Dictatorship and Democracy. Boston: Beacon Press.
  • Blackbourn, David. The Long Nineteenth Century: A History of Germany, 1780–1918 (1998) excerpt and text search
  • Blackbourn, David, and Geoff Eley. The Peculiarities of German History: Bourgeois Society and Politics in Nineteenth-Century Germany (1984) online edition
  • Brose, Eric Dorn. German History, 1789–1871: From the Holy Roman Empire to the Bismarckian Reich. (1997) online edition
  • Evans, Richard J., and W. R. Lee, eds. The German Peasantry: Conflict and Community from the Eighteenth to the Twentieth Centuries (1986)
  • Nipperdey, Thomas. Germany from Napoleon to Bismarck (1996), very dense coverage of every aspect of German society, economy and government
  • Pflanze, Otto. Bismarck and the Development of Germany, Vol. 1: The Period of Unification, 1815-1871 (1971)
  • Ramm, Agatha. Germany, 1789–1919 (1967)
  • Sagarra, Eda (1977). A Social History of Germany: 1648–1914. New York: Holmes & Meier. стр. 37—55, 183—202. ISBN 0841903328. 
  • Sagarra, Eda. Introduction to Nineteenth Century Germany (1980)
  • Sheehan, James J. German History, 1770–1866 (1993), 969pp; the major survey in English
  • Werner, George S. (1977). Bavaria in the German Confederation 1820–1848. 
  • Wolf D. Gruner (2010). Der Deutsche Bund: 1815–1866. C.H. Beck. München. ISBN 978-3-406-58795-5. 
  • Werner Frotscher; Bodo Pieroth (2013). Verfassungsgeschichte. 12., überarbeitete Auflage, C.H. Beck. München. ISBN 978-3-406-65302-5. 
  • Jürgen Müller (2001). Deutscher Bund und deutsche Nation 1848–1866. Vandenhoeck & Ruprecht, Göttingen 2005. (zugl. Habilitationsschrift Johann Wolfgang Goethe-Universität. Frankfurt am Mai. ISBN 3-525-36064-9. 
  • Jürgen Angelow (2003). Der Deutsche Bund. Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Darmstadt. ISBN 3-534-15152-6. 
  • Jochen Lengemann (2000). Das Deutsche Parlament (Erfurter Unionsparlament) von 1850. Ein Handbuch: Mitglieder, Amtsträger, Lebensdaten, Fraktionen. Urban & Fischer. München. ISBN 3-437-31128-X. 
  • Harm-Hinrich Brandt (1999). Deutsche Geschichte 1850–1870 – Entscheidung über die Nation. Kohlhammer. Stuttgart. ISBN 3-17-009412-2. 
  • Thomas Nipperdey (1998). Deutsche Geschichte 1800–1866. Bürgerwelt und starker Staat. C.H. Beck. München. ISBN 3-406-44038-X. 
  • Jürgen Angelow (1996). Von Wien nach Königgrätz – Die Sicherheitspolitik des Deutschen Bundes im europäischen Gleichgewicht 1815–1866. Oldenbourg. München. ISBN 3-486-56143-X. 
  • Wolfram Siemann (1995). Vom Staatenbund zum Nationalstaat. Deutschland 1807–1871. C.H. Beck. München. ISBN 3-406-30819-8. 
  • Toni Pierenkemper. Gewerbe und Industrie im 19. und 20. Jahrhundert. Oldenbourg, München 1994. ISBN 3-486-55015-2. 
  • Peter Burg (1993). Der Wiener Kongress: der Deutsche Bund im europäischen Staatensystem. 3. Auflage, dtv. München. ISBN 3-423-04501-9. 
  • Wolfram Siemann (1990). Gesellschaft im Aufbruch. Deutschland 1849–1871. Suhrkamp. Frankfurt am Main. ISBN 3-518-11537-5. 

Спољашње везеУреди