Немањина улица (Савски венац)

улица у београдској општини Савски Венац
НЕМАЊИНА
улица
Општина Савски венац
Почетак Трг Славија
Крај Савски трг
Дужина 1000 m
Названа 1896. по Стефану Немањи
Немањина улица ноћу

Немањина улица једна је од београдских улица и важна саобраћајница у центру Београда. Након изградње железничке станице Београд 1884. године улица добија на значају, а именована је 1896. године по српском владару Стефану Немањи.

Локација

уреди

Улица се протеже на потезу од трга Славија, до Савског трга и Железничке станице Београд, дужине је 1000 m. Територијално припада градској општини Савски венац. Простире се кроз Западни Врачар, поред градских паркова Мањеж и Гаврила Принципа, као и великог броја зграда државне управе, укључујући зграду Владе Републике Србије, зграду Народне банке и многе друге.[1] Прелази преко неколико важних градских улица попут улице кнеза Милоша и Балканске улице.[2][3] У Немањиној улици налази се и Дом Радничке коморе, који је саграђен 1902. године, а проглашен спомеником културе Србије, у јануару 2019. године.[4] У Немањиној 30 налази се Зграда Социјалног осигурања у Београду, споменик културе.

Историјат

уреди

Пре настанка, на простору улице налазио се поток који је текао ка Савамали, а звао се Врачарски поток.[5][6] Гранд хотел "Београд" на углу са Балканском је освећен 1. децембра 1937.[7]

Реконструкција улице 2005—2006. године

уреди

Током зиме 2005. године започела је реконструкција Немањине улице, што је био један од најважнијих пројеката реконструкције града Београда у то време. Затварање Немањине улице изазвало је велике поремећаје у саобраћају, нарочито на линијама ГСП Београд. Након пет месеци, у пролеће 2006. године, када је пројекат завршен, постављене су нове трамвајске шине, реновиране стазе и тротоар, изграђен паркинг и модернизована дренажа испод улице.[8]

Референце

уреди
  1. ^ „Nеmanjina ulica”. turizam.bg-info.org. Архивирано из оригинала 17. 08. 2019. г. Приступљено 14. 8. 2019. 
  2. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 86-459-0006-8. 
  3. ^ Beograd - plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 86-83501-53-1. 
  4. ^ Daliborka Mučibabić (17. 3. 2018). „Spomen-obeležje Stefanu Nemanji radiće ruski vajar”. Politika. стр. 15. 
  5. ^ Dragana Jokić Stamenković (28. 5. 2011), „Beograd na dvesta sputanih voda”, Politika 
  6. ^ Dragoljub Acković (децембар 2008), „Šest vekova Roma u Beogradu – part XV, Veselje do kasno u noć”, Politika 
  7. ^ "Време", 2. дец. 1937
  8. ^ Dejan Aleksić (18. 9. 2017), „Gunđalo se i kada su sređivane Nemanjina, „Gazela”...”, Politika 

Спољашње везе

уреди