Ненад Богдановић

Ненад Богдановић
Ненад Богдановић
Лични подаци
Датум рођења	12. мај 1954.
Место рођења	Бешка, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти	27. септембар 2007. (53 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Држављанство	Србија
Народност	Србин
Религија	православац
Универзитет	Универзитет у Београду
Професија	магистар електротехнике
Породица
Супружник	Драгана Богдановић
Политичка каријера
Политичка; странка	Демократска странка (1992—2007)
Избори
Мандати
Избори
71. градоначелник Београда
	3. октобар 2004 — 27. септембар 2007.
Избори	2004
Претходник	Радмила Хрустановић
Наследник	Зоран Алимпић (в. д.) ; Бранислав Белић (в. д.) ; Драган Ђилас

Ненад Богдановић (Бешка, 12. мај 1954 — Београд, 27. септембар 2007) био је градоначелник Београда од 2004. до смрти 2007. године.^[2]

Биографија

После завршетка Математичке гимназије уписао се на Електротехнички факултет (смер телекомуникације) и дипломирао 1978. године, да би три године касније на истом смеру и магистрирао.

Две деценије се бавио телекомуникацијама, на истраживачким и развојним, а потом и менаџерским пословима, најпре у Институту „Михајло Пупин“, а затим и у другим фирмама из ове области. Године 1989. именован је за директора заједничког улагања компаније GTE Telecomunications и ЕИ Пупин. Две године касније постао је комерцијални директор, да би од 1996. био и генерални менаџер мешовитог предузећа „Алкател Пупин Југославија“.

Ненад Богдановић је написао 15 стручних и научних радова. Године 2005, добио је награду „Најевропскији пројекат“ „Прве европске куће у Београду“ за пројекте обнове и улепшавања престонице Србије.

Политички живот

Од 1992. био је члан Демократске странке, која га је 1993. изабрала за председника земунског одбора, потом потпредседника Градског одбора и повереника за Београд. Био је и потпредседник тзв. експертске „Владе за Београд“ опозиционих ДС и ГСС у периоду након смењивања Зорана Ђинђића са положаја председника Скупштине града до септембра 2000, као и председник Градског одбора Демократске странке од 2001. до априла 2004. У фебруару 2004, на Скупштини ДС је изабран за потпредседника Демократске странке, а на тај положај је поново изабран у марту 2006.

На изборима 2000. године био је шеф изборног штаба Демократске опозиције Србије у Београду, а затим од 2000. до 2004. био је председник Извршног одбора Скупштине града Београда. За градоначелника је изабран у другом кругу локалних избора у Србији у октобру 2004. са 50,19% гласова испред Александра Вучића. За време Богдановићевог мандата, 2006. године, Београд је проглашен Градом будућности јужне Европе у избору часописа Фајненшал тајмс (Financial Times).

Био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, где је био председник Одбора за финансије, и поново изабран за посланика на изборима у јануару 2007.

Породични живот

Био је ожењен Драганом и отац двоје деце, кћерке Милице и сина Матије.

Смрт

Богдановићев гроб у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

Повукао се из јавности када му је, у априлу 2007. констатован рак лимфних чворова у одмаклом стадијуму. Преминуо је у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса“, 27. септембра исте године.

Ненад Богдановић сахрањен је уз присуство неколико хиљада Београђана, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу, 30. септембра 2007, а Скупштина града је тај дан прогласила за дан жалости у Београду.

Референце

^ „Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda”. eKapija. Приступљено 17. 1. 2019.
^ „Tadić i Đilas odali poštu gradonačelniku Bogdanoviću”. Blic. Приступљено 17. 1. 2019.

Спољашње везе

Радмила Хрустановић председница Скупштине града	градоначелник Београда 3. октобар 2004 — 27. септембар 2007. (преминуо)	Зоран Алимпић вршилац дужности градоначелника

[1] „Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda”. eKapija. Приступљено 17. 1. 2019.

[2] „Tadić i Đilas odali poštu gradonačelniku Bogdanoviću”. Blic. Приступљено 17. 1. 2019.

[2]

[1]