Ненад Кецмановић

Ненад Кецмановић (Сарајево, 9. септембар 1947) је српски политиколог, политички аналитичар, социолог, доктор и професор политичких наука, ректор сарајевског универзитета (1988—1992), публициста, те члан Сената Републике Српске. Коаутор је прве обимне монографије „Историја Републике Српске”, објављене у Београду и Бања Луци 2016. године.

Ненад Кецмановић
Nenad Kecmanovic-mc.rs.jpg
Биографија
Датум рођења(1947-09-09)9. септембар 1947.(72 год.)
Место рођењаСарајево
 ФНР Југославија
ДецаВладимир Кецмановић Тијана Кецмановић
Политичка
партија
Савез реформских снага Југославије (1990—1991)

БиографијаУреди

Рођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао 1971. као студент генерације, а политикологију 1973. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему Конвергенција политичких система 1975. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран 1976, за ванредног професора 1979. и за редовног професора 1984. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у Београд. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од 1988. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана Председништва Југославије, а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“. Од стране муслиманског политичког руководства на челу са Раифом Диздаревићем је оптужен да је „енглески шпијун“.

У вријеме политичког плурализма у Југославији 1990. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину Савеза реформских снага Југославије чији је био председник до 1992; политичку партију чији оснивач је био Анте Марковић. Године 1991. добија почасни докторат Универзитета у Мичигену. У време расада Југославије и увођења санкција СРЈ, краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у јуну и почетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у СРЈ у Београд.[1]

У Београду је радио као професор на Факултету за менаџмент „Браћа Карић”, и на Учитељском факултету. Касније постаје редовни професор и шеф Одељења за политикологију Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Као редовни професор ради на Универзитету у Источном Сарајеву, а као редовни професор и декан на Универзитету у Бањалуци. Члан је Сената Републике Српске од 1. септембра 1996, а 2009. је поново изабран на позицију сенатора Републике Српске. На позицију експерта Европског центра за мир и развој Уједињених нација у Паризу је изабран 1998, а 2006. постаје члан Руске академије политичких наука у Москви. Од 2001. до 2004. је члан Главног одбора и Политичког савета Демократског центра у Београду. Једно вријеме је радио као уредник Радио телевизије Републике Српске. Радио је и као уредник часописа за друштвену теорију „Идеје“, „Опредјељења“, „Дијалог“ и „Лица“, те као дописник политичког недељника НИН.

У опсежној монографији Историја Републике Српске у коауторству са историчарем Чедомиром Антићем описао је Историју Републике Српске структурисану кроз петнаест главних поглавља: „Држава Српска”, „Антика и средњовјековље”, „У Османском царству”, „Устанци и препород”, „Под аустроугарском влашћу”, „Сарајевски атентат”, „Први свјетски рат”, „Врбаска бановина”, „Окупација, отпори, грађански рат”, „Геноцид у НДХ”, „Социјалистичка република”, „Вишестраначка СР БиХ”, „Стварање државе”, „Прве године треће декаде”.[2]

Поред тога, та књига нуди и низ корисних експланаторних и документарних додатака, географских карата, индекс најзначајних имена везаних за историју Републике Српске од 1992. до 2016. године. Књига је урађена по принципима академске историографије и има велику информативну вредност.[3]

Кецмановић живи у Београду. Ожењен је и има двоје дјеце, сина Владимира и кћерку Тијану. Његов син Владимир Кецмановић је српски књижевник. Његов брат је др Душан Кецмановић познати психијатар.


БиблиографијаУреди

  • Немогућа држава, издавач: Глас Српске, Бањалука (2007)
  • Идеологија и истина,
  • Политика у критичком огледалу,
  • Демократија и централизам,
  • Енциклопедијски рјечник политиколошких појмова,
  • Социологија образовања,
  • Домети демократије,
  • Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2015). Историја Републике Српске (1 изд.). Београд: SAS Intelligence, Српска књижевна задруга. 
    • Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (The History of the Republic of Srpska) (2 изд.). Београд: Двије круне. 
      • Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (3 изд.). Београд: Недељник. 

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Логос 2019, стр. 161 у напомени 627.
  2. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 12-13.
  3. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 13.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди