Ненад Кецмановић
Ненад Кецмановић (Сарајево, 9. септембар 1947) српски је политиколог, политички аналитичар, публициста, социолог и професор универзитета у пензији. Кецмановић је био ректор сарајевског универзитета (1988—1992). Он је члан Сената Републике Српске. Коаутор је прве обимне монографије „Историја Републике Српске”, објављене у Београду и Бања Луци 2016. године.
| Ненад Кецмановић | |
|---|---|
 Ненад Кецмановић, 2017. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. септембар 1947. |
| Место рођења | Сарајево, ФНР Југославија |
| Породица | |
| Деца | Владимир Кецмановић, Тијана Кецмановић |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Савез реформских снага Југославије (1990—1991) |
Биографија
уредиРођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао 1971. као студент генерације, а политикологију 1973. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему Конвергенција политичких система 1975. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран 1976, за ванредног професора 1979. и за редовног професора 1984. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у Београд. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од 1988. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана Председништва Југославије, а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“. Од стране муслиманског политичког руководства на челу са Раифом Диздаревићем је оптужен да је „енглески шпијун“.
У вријеме политичког плурализма у Југославији 1990. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину Савеза реформских снага Југославије чији је био председник до 1992; политичку партију чији оснивач је био Анте Марковић. Године 1991. добија почасни докторат Универзитета у Мичигену. У време расада Југославије и увођења санкција СРЈ, краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у јуну и почетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у СРЈ у Београд.[1]
У Београду је радио као професор на Факултету за менаџмент „Браћа Карић”, и на Учитељском факултету. Касније постаје редовни професор и шеф Одељења за политикологију Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Као редовни професор ради на Универзитету у Источном Сарајеву, а као редовни професор и декан на Универзитету у Бањалуци. Члан је Сената Републике Српске од 1. септембра 1996, а 2009. је поново изабран на позицију сенатора Републике Српске. На позицију експерта Европског центра за мир и развој Уједињених нација у Паризу је изабран 1998, а 2006. постаје члан Руске академије политичких наука у Москви. Од 2001. до 2004. је члан Главног одбора и Политичког савета Демократског центра у Београду. Једно вријеме је радио као уредник Радио телевизије Републике Српске. Радио је и као уредник часописа за друштвену теорију „Идеје“, „Опредјељења“, „Дијалог“ и „Лица“, те као дописник политичког недељника НИН.
У опсежној монографији Историја Републике Српске у коауторству са историчарем Чедомиром Антићем описао је Историју Републике Српске структурисану кроз петнаест главних поглавља: „Држава Српска”, „Антика и средњовјековље”, „У Османском царству”, „Устанци и препород”, „Под аустроугарском влашћу”, „Сарајевски атентат”, „Први свјетски рат”, „Врбаска бановина”, „Окупација, отпори, грађански рат”, „Геноцид у НДХ”, „Социјалистичка република”, „Вишестраначка СР БиХ”, „Стварање државе”, „Прве године треће декаде”.[2]
Поред тога, та књига нуди и низ корисних експланаторних и документарних додатака, географских карата, индекс најзначајнијих имена везаних за историју Републике Српске од 1992. до 2016. године. Књига је урађена по принципима академске историографије и има велику информативну вредност.[3]
На свечаној академији поводом Дана Републике Српске 2023. године додијељен му је Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем.[4]
| „ | Ту синтагму, „међународна заједница“, не волим, јер то не постоји као реалност. Постоје напросто неке велике и моћне силе које ту чињеницу прикривају том флоскулом „међународна заједница“, То ја и својим студентима говорим, да треба да уоче тај парадокс, да се међународном заједницом назива нешто што је став свега неколико јаких играча на свјетској сцени. | ” |
Лични живот
уредиКецмановић живи у Београду. Ожењен је и има двоје дјеце, сина Владимира и кћерку Тијану. Његов син Владимир Кецмановић је српски књижевник. Његов брат је психијатар др Душан Кецмановић.
Одабрана дела
уреди- Немогућа држава, издавач: Глас Српске, Бањалука (2007)
- Идеологија и истина,
- Политика у критичком огледалу,
- Демократија и централизам,
- Енциклопедијски рјечник политиколошких појмова,
- Социологија образовања,
- Домети демократије,
- Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2015). Историја Републике Српске (1 изд.). Београд: SAS Intelligence, Српска књижевна задруга.
- Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (The History of the Republic of Srpska) (2 изд.). Београд: Двије круне.
- Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (3 изд.). Београд: Недељник.
- Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (The History of the Republic of Srpska) (2 изд.). Београд: Двије круне.
- Успон једне идеје - слобода и самосталност Републике Српске и улога Милорада Додика, коаутор са Александром Врањешом и Жељком Будимиром[5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Логос 2019, стр. 161 у напомени 627.
- ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 12-13 harv грешка: више циљева (3×): CITEREFАнтићКецмановић2016 (help).
- ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 13 harv грешка: више циљева (3×): CITEREFАнтићКецмановић2016 (help).
- ^ „Od Danice Grujičić do Baje Malog Knindže: Koga je sve Dodik odlikovao za Dan Republike Srpske? - Region - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-01-09. Приступљено 2024-01-09.
- ^ Срна (2021-09-14). „Представљање књиге "Успон једне идеје" на сајму 16. септембра”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2021-09-14.
Литература
уреди- Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (3 изд.). Београд: Недељник. ISBN 978-86-919749-1-6.
- Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Спољашње везе
уреди- Радио телевизија Републике Српске: Сенатори Поплашен, Радишић и Миловановић 20. 4. 2009. (језик: српски)
- Антић. орг: Интервју: Проф. др Ненад Кецмановић, политички аналитичар 28. 8. 2007. (језик: српски)
- Факултет политичких наука Универзитета у Београду: Редовни професори (језик: српски)
- Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву: Редовни професори[мртва веза] (језик: српски)
- САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА: О ДРЖАВНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ-деветнаести део (језик: српски)
- РТР Српске: Кецмановић: Циљ Бошњака није јединствена БиХ, 22. 2. 2011. (језик: српски)
