Отворите главни мени

Ненад Чанак (кошаркаш)

Ненад Чанак (Загреб, 24. април 1976) је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно је тренер Лијеткабелиса.

Ненад Чанак
Личне информације
Датум рођења (1976-04-24)24. април 1976.(43 год.)
Место рођења Загреб, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,04 m
Позиција крило
Про каријера 1993—2012
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1993—1994
1994—1995
1995—1999
1999—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2007
2007—2008
2009
2009
2009
2010
2010—2011
2011—2012
Партизан
Кикинда
Спартак Суботица
Партизан
НИС Војводина
Македоникос
Алба Берлин
Лукојл академик
Химик
Грифони Симферопољ
Тамиш
ПВСК Пантерс
АЕК Ларнака
Железничар Инђија
Тренерска каријера
Године: Клубови:
2012—2015
2015
2015—2016
2016—2017
2017
2017—2018
2018—
Мега Лекс (помоћник)
Србија до 20 (помоћник)
Мега Лекс (јуниори)
Партизан (помоћник)
Спартак Суботица
Партизан
Лијеткабелис

Играчка каријераУреди

Чанак је рођен у Загребу у српској породици а његов отац Јован је из села Зрмања код Книна.[1] Кошарком је почео да се бави у Загребу где је играо у млађим категоријама загребачке Младости.[2] Почетком 90-их Чанак је због рата морао да напусти родни град и пресели се у Београд.[3] Играо је у млађим категоријама Партизана а за први тим је дебитовао код тренера Жељка Лукајића у сезони 1993/94. на утакмици против београдског Радничког у Шумицама.[4] Ипак као млад играч није добијао превише шансе па је отишао у Кикинду где је провео једну сезону играјући под тренером Велимиром Гашићем.[4] Праву афирмацију стиче као играч суботичког Спартака у чијем је дресу провео четири сезоне. У последњој сезони у дресу Спартака био је други стрелац ЈУБА лиге са просечно 20,1 поена по мечу.

Чанак је 1997. године са младом репрезентацијом СР Југославије освојио бронзане медаље на Светском првенству за играче до 22 године у Аустралији и на Медитеранским играма у Барију.[5]

Чанак се 1999. године враћа у Партизан. Са црно-белима је провео наредне четири сезоне и у том периоду је освојио две титуле државног првака и два купа. Након одласка из Партизана провео је по једну сезону у дресу НИС Војводине и грчког Македоникоса. Од 2005. до 2007. наступао је за Албу из Берлина. Са Албом је освојио Куп Немачке 2006. године. Након тога је играо у бугарском Лукојл академику са којим је освојио дуплу круну у сезони 2007/08.[6] Током 2009. играо је у украјинским тимовима Химику и Грифонима.

У децембру 2009. се вратио у Србију и потписао уговор са Тамишом,[7] али их је напустио након само пет утакмица и прешао у мађарску екипу ПВСК Пантерс из Печуја, где је завршио сезону. Наредну 2010/11. сезону је почео у кипарском АЕК-у из Ларнаке али их је напустио након само четири утакмице. У новембру 2011. се поново вратио у српску кошарку и одиграо своју последњу сезону за Железничар из Инђије.[8]

Тренерска каријераУреди

У лето 2012. године је почео да ради као помоћни тренер у Мега Визури.[9] Након што је успешно водио и јуниорски тим Мега Лекса, Чанак се на позив Александра Џикића у фебруару 2016. године вратио у свој матични клуб Партизан на место помоћног тренера у стручном штабу црно–белих.[10] По завршетку сезоне 2016/17. Чанак је преузео суботички Спартак што му је био први самосталан посао а 14. децембра 2017. године се вратио у Партизан али овај пута као шеф стручног штаба наследивши смењеног Мирослава Николића. Потписао је двоипогодишњи уговор са клубом из Хумске.[11][12]

Само два месеца након ступања на фунцкију тренера Партизана, Чанак је освојио Куп Радивоја Кораћа што је био први трофеј за црно-беле након четири године.[13] Сезону у АБА лиги Партизан је завршио на 5. месту, тако да се црно-бели, добрим делом због лошег старта под претходним тренером Николићем, нису пласирали у плеј-оф.[14] У Суперлиги Србије црно-бели су заузели друго место у својој групи, иза ФМП-a, па су већ у полуфиналу плеј-офа играли са Црвеном звездом која је била боља у два меча.[14] На почетку сезоне 2018/19. уследили су слабији резултати. Након што су црно-бели везали пет пораза (три у АБА лиги, два у Еврокупу), Чанак је одлучио да поднесе оставку 26. октобра 2018. године.[15]

Само пет дана након напуштања Партизана, Чанак је 1. новембра 2011. постављен за тренера литванског Лијеткабелиса.[16]

УспесиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Нек се и Ненад врати”. glas-javnosti.rs. 21. 10. 2003. Приступљено 15. 12. 2017. 
  2. ^ „ИНТЕРВЈУ - Ненад Чанак и пут којим се ређе иде”. mozzartsport.com. 3. 1. 2018. Приступљено 15. 12. 2017. 
  3. ^ „НЕНАД ЧАНАК: Кошарка ми је била светло на крају тунела! Од Партизанове стипендије сам хранио породицу! Џиле ми је дао слободу!”. espreso.rs. 12. 3. 2017. Приступљено 15. 12. 2017. 
  4. 4,0 4,1 „Ненад Чанак – интервју”. volimpartizan.rs. 7. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2017. 
  5. ^ „Медитеранске игре 1997.” (PDF). cijm.org.gr. Приступљено 15. 12. 2017. 
  6. ^ „Чанак раскинуо уговор са Лукоилом”. srbijasport.com. 24. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2017. Приступљено 15. 12. 2017. 
  7. ^ „Ненад Чанак пронашао клуб”. спортал.рс. Приступљено 22. 11. 2013. 
  8. ^ „Чанак се вратио у српску кошарку”. новости.рс. Приступљено 22. 11. 2013. 
  9. ^ „Ненад Чанак и Бранислав Вићентић у стручном штабу Мега Визуре”. беобаскет.нет. Приступљено 22. 11. 2013. 
  10. ^ „Џикић добио велико појачање у Партизану”. mozzartsport.com. Приступљено 18. 2. 2016. 
  11. ^ „Ненад Чанак је нови шеф стручног штаба КК Партизан НИС”. kkpartizan.rs. Приступљено 14. 12. 2017. 
  12. ^ „Чанку две и по године уговора”. mozzartsport.com. Приступљено 14. 12. 2017. 
  13. ^ „Чанак: Прекинули смо пост од четири године”. vesti-online.com. 19. 2. 2018. Приступљено 7. 7. 2019. 
  14. 14,0 14,1 „Партизан прихватио Чанкову оставку”. mondo.rs. 27. 10. 2018. Приступљено 7. 7. 2019. 
  15. ^ „Ненад Чанак поднео оставку!”. rts.rs. 26. 10. 2018. Приступљено 7. 7. 2019. 
  16. ^ „Чанак има нови клуб”. mondo.rs. 1. 11. 2018. Приступљено 7. 7. 2019. 

Спољашње везеУреди