Неоген
| ЕРА | ПЕРИОД |
| Кенозоик | Квартар |
| Неоген | |
| Палеоген | |
| Мезозоик | Креда |
| Јура | |
| Тријас | |
| Палеозоик | Перм |
| Карбон | |
| Девон | |
| Силур | |
| Ордовицијум | |
| Камбријум |
Неогенски период је јединица геолошког времена која се састоји од миоценске и плиоценске епохе. Након ње следи периода квартар која укључује плеистоценску и холоценску епоху, а претходи јој палеогенски период. Неоген и палеоген по старој класификацији имају заједнички назив терцијар. Иако терцијар више није признат као формални стратиграфски појам, употреба речи терцијар је и даље широко распрострањена у научној литератури и користи се у неформалној употреби.[1] У прошлости су се изрази неогенски систем и систем горњег терцијара користили како би описали данашњи неогенски период. Данас, међутим, постоји покрет међу геолозима (посебно морским геолозима специјализованим за неоген) да се садашњи геолошки период (квартар) укључи у неоген, док остали (посебно они специјализовани за геологију копна) инсистирају да квартар буде посебни период због другачијих налаза. Понешто збуњујућа терминологија и неслагање геолога о томе где треба повући хијерархијску међу је последица све финијег грануларитета, како се налази приближавају садашњости, и захваљујући томе што млађи седиментарни налази обично представљају далеко већи извор података од оних старијих, те указују на далеко већи број облика околине. Делећи кенозојску еру на три (или два) периода (палеоген, неоген, квартар) уместо 7 епоха, периоде је нешто лакше упоредити са трајањем периода у мезозојској и палеозојској ери.
Подела
уредиНеоген се дели на две епохе: миоцен и плиоцен. Епохе се даље деле на векове.
| Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Неоген | ||||
| Плиоцен | Желасиј | |||
| Пјачентиј | ||||
| Занклиј | ||||
| Миоцен | Понтиј | |||
| Панониј | ||||
| Сарматиј | ||||
| Бадениј | ||||
| Карпатиј | ||||
| Отнангиј | ||||
| Егенбургиј | ||||
| Егериј |
| Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Квартар | Плеистоцен | Желасиј | 2,58 | 1,8 |
| Неоген | Плиоцен | Пјачентиј | 3,6 | 2,58 |
| Занклиј | 5,333 | 3,6 | ||
| Миоцен | Месиниј | 7,246 | 5,333 | |
| Тортониј | 11,63 | 7,246 | ||
| Серавалиј | 13,82 | 11,63 | ||
| Лангиј | 15,97 | 13,82 | ||
| Бурдигалиј | 20,44 | 15,97 | ||
| Аквитаниј | 23,03 | 20,44 | ||
| Палеоген | Олигоцен | Хатиј | 27,82 | 23,03 |
Референце
уреди- ^ „GeoWhen Database – What Happened to the Tertiary?”. www.stratigraphy.org.
- ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 23. 3. 2021.
Спољашње везе
уреди
