Википедија

Непомјерљиве љестве

Непомјерљиве љестве (хебр. סולם הסטטוס קוו, дословни превод "Статус кво љестве ") (арап. السُّلَّم الثَّابِت, дословни превод  "Фиксне љестве "[1][2]) су дрвене љестве које се налазе изнад улаза, под прозором Храма Васкрсења Христовог у Старом граду у Јерусалиму. Направљене су од кедрового дрвета, можда из Либана. Први пут се помиње  1757. године и остале су на истом мјесту до 18. века, ипак су  привремено помјерене у два случаја. Љестве се зову "непокретну" због споразума, да ни један свештеник од шест васељенских Хришћанских редова може да помјери, преуреди или било како измени имовину цркве, без сагласности осталих пет редова.[3]

Непомјерљиве љестве на Храму Васкрсења Христовог, су направљене од кедра сликане  2009. године, остале су на истом месту од 18. века.

После папског наређењу Папе Павла VI 1964. године, да љестве морају да остане на месту док католичка цркве и православне црква не постигну стање екуменизма. Љестве се од тада повезују са споразумом о статусу кво, који су дефинисали шест хришћанских редова, који полажу право на коришћење Храма Васкрсења Христовог. Главни сукоби, око непокретних љестви су због дугог сукоба између грчке православне цркве и јерменске апостолске цркве.[тражи се извор]

Храм Васкрсења Христовог,  гравура датира из 1728

Историја уреди

Према различитим изворима, љестве су некада припадале зидару, који је радио на рестаурацији  храма Васкрсења Христовог. Први извор који помиње љестве је повезан са фирманом (декрет) из 1757. године отоманског султана Абдул-Хамид I, који је пратио још један декрет султана Абдулмеџид I из 1852. године. Љестве, како се сматра, припадају јерменској апостолској цркви, заједно са испупченом ивицом .[4]

 
Храм Васкрсења Христовог 1885. године. Непомјерљиве љестве су видљиве испод горњег десног прозора. (Силуета других љестви се ослоња куполу.)

Различите литографија приказују да су се љестве налазиле ту већ касних 1830-их година. Можда најстарија гравирана слика Фрањевачки чувари Свете Земље датира из 1728. Док Фрањевци немају никакве везе са љествама, нешто у облику љестви се може видети у десном делу прозора изнад улаза. Најранија фотографија која показује љестве датира из 1850-их година.[5]

1981. године био је покушај да се уклоне љестве са њене локације, али је брзо спречен интервенцијом локалне израелске полиције, али починилац није ухваћен. 1997. године, љестве су уклоњене и појавиле су се тек послије неколико седмица. Мисли се да је ријеч о шали, али су враћене касније усред гласина о даљих сукоба између лидера јерменске апостолске цркве и грчке православне цркве .[6] 2009. године љестве су поново помјерене. Постављене су на лијеви прозор на кратако, вјероватно да би се могле уклонити скеле након завршетка обове звоника.[7]

Васељенска вриједност уреди

Објективно, љестве нису апсолутна мера екуменизма. Различите кључне разлике у ритуалима, литургија, догми и теологији деле две цркве, а не спор за поседовање и коришћење Храм Васкрсења Христовог. Међутим, током свог ходочашћа у Свету Земљу 1964. папа Павле VI је описао љестве као видљиви симбол хришћанске дивизије,[8] и то се третирана као културно значајан и видљиви симбол статуса кво споразума међу шест васељенских хришћанских редова.

У својој књизи Јерусалим: Биографија, Аутор Сајмон Себаг Монтефиоре тврди да је "туристичких водича тврде да [љестве] се никад не могу да се помјерити без других секти. Заправо, љестве води на балкон, гдје је прије јерменски вођа обично пио кафу са пријатељима, пазио на свој цвијетњак: ту се налази како би балкон могао да се очисти"[9]

Филм уреди

2009. године филм Паоло VI, il Papa Tempesta (Павле VI, Папа у Олуји), непомјерљиве љестве се кратко помињу у расправи Папе Павла VI и његовог личног секретара архиепископa Пасквале Маки, позивајући се на чињеницу да су љестве на истом мјесту већ 16 година (у филму је тада 1964. година). Међутим, опис да су љестве првобитно постављене 1948. години је нетачан.

Референце уреди

  1. ^ „هذا السلم ولا اي كائن بالعالم يستطيع ازاحته من مكانه”. www.youtube.com. Архивирано из оригинала 06. 04. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017. 
  2. ^ „ما سر السلم المنتصب منذ 300 عام على حائط كنيسة القيامة؟”. www.difa3iat.com. Архивирано из оригинала 08. 11. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2017. 
  3. ^ The six Christian religious orders are the Latins (Roman Catholics), Greek Orthodox, Armenian, Syriac Orthodox, Coptic Christians and Ethiopians.
  4. ^ Cust, L. G. A. (1929). The Status Quo in the Holy Places. H.M.S.O. for the High Commissioner of the Government of Palestine. стр. 17. „Above the doorway runs a classical cornice, a relic of the Byzantine buildings. This is reached from the windows of the Armenian Chapel of St. John, and this Community has the use thereof on the occasion of the festival ceremonies that take place in the Courtyard. The upper cornice is used in the same manner by the Orthodox. These two cornices are in a damaged condition and the whole facade is badly weather-beaten and requires expert attention.” 
  5. ^ Günther Simmermacher. The Holy Land Trek: A Pilgrim's Guide. Southern Cross Books, Cape Town. стр. 194—5. ISBN 978-0-9921817-0-3. Архивирано из оригинала 30. 07. 2014. г. Приступљено 13. 03. 2022. 
  6. ^ Lancaster, James E. „The Church and the Ladder: Frozen in Time”. Приступљено 31. 12. 2016. 
  7. ^ Who Moved thy Ladder?
  8. ^ Günther Simmermacher. The Holy Land Trek: A Pilgrim's Guide. Southern Cross Books, Cape Town. стр. 196. ISBN 978-0-9921817-0-3. Архивирано из оригинала 30. 07. 2014. г. Приступљено 13. 03. 2022. 
  9. ^ Simon Sebag Montefiore (2011). Jerusalem: The Biography. Weidenfeld & Nicolson. стр. 519n. ISBN 978-0-297-86692-3. Приступљено 30. 10. 2012. 
 
Непомјерљиве љестве на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Непомјерљиве_љестве&oldid=27219539”