Нејпјидо

главни град Мјанмара

Нејпјидо (бур. , транскрипције Nay Pyi Taw, Naypyitaw) главни град Мјанмара, и његов трећи највећи град са 924.608 становника (2009). По уставу из 2008. град има статус савезне територије Мјанмара.[1] Овај град је необичан међу градовима Мјанмара, јер је он потпуно планиран град ван било које државе или региона. Град, тада познат само као Пјинмана дистрикт, званично је заменио Рангун као административну престоницу Мјанмара 6. новембра 2005; њетово званично име је откривено јавности на Дан оружаних снага, 27. марта 2006. године.[3]

Нејпјидо

Административни подаци
Држава Мјанмар
Савезна држава/регионсавезна територија Нејпјидо[1]
Основан2005.
Становништво
Становништво
 — 2009.924.608
 — густина131,07 ст./km2
Географске карактеристике
Координате19° 48′ С; 96° 10′ И / 19.80° С; 96.16° И / 19.80; 96.16
Апс. висина115 m
Површина7.054,37 km2
Нејпјидо на карти Мјанмар
Нејпјидо
Нејпјидо
Нејпјидо на карти Мјанмар
Остали подаци
ГрадоначелникМио Аунг[2]

Као седиште владе Мјанмара, Нејпјидо је место Парламента Уније, Врховног суда, Председничке палате, званичне резиденције Кабинета Мјанмара и седишта владиних министарстава и војске. Нејпјидо је познат по својој необичној комбинацији велике величине и веома ниске густине насељености.[4][5] Град је био домаћин 24. и 25. ASEAN самита, 3. BIMSTEC самита, Деветог самита источне Азије и Игара југоисточне Азије 2013.

Нејпјидо се налази 320 km северно од Рангуна, највећег града земље и престонице до 2005.

Изградња града је започела 2002. Постао је главни град земље 6. новембра 2005. Званично име града је објављено 27. марта 2006. У слободном преводу име значи „престоница краљева“ или „краљевски град сунца“, и коришћено је у прошлости као атрибут других градова. Град је још увек у изградњи и планира се да буде довршен око 2012. Подељен је на зоне: стамбену, војну, хотелску, дипломатску и зону министарстава. Путовање и становање у Нејпјидоу је под контролом војне хунте Мјанмара.

Географија уреди

Нејпјидо се налази између планинских ланаца Баго Јома и Шан Јома. Град покрива површину од 7,054 km2 (2,724 sq mi) и има 924.608 становника, према званичним подацима.[6]

Клима уреди

Клима Нејпјида
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 30
(86)
34
(93)
36
(97)
38
(100)
35
(95)
32
(90)
31
(88)
30
(86)
32
(90)
32
(90)
31
(88)
29
(84)
32,5
(90,5)
Минимум, °C (°F) 14
(57)
16
(61)
20
(68)
24
(75)
25
(77)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
23
(73)
20
(68)
16
(61)
21,2
(70,2)
Количина падавина, mm (in) 5
(0,2)
2
(0,08)
9
(0,35)
33
(1,3)
154
(6,06)
160
(6,3)
198
(7,8)
229
(9,02)
186
(7,32)
131
(5,16)
37
(1,46)
7
(0,28)
1,151
(45,33)
Дани са падавинама 1 0 1 3 14 21 23 24 19 12 4 1 123
Извор: Weather2Travel.com. Retrieved 26 March 2013

Историја уреди

Naypyidaw was founded on a greenfield site near Pyinmana, about 320 km (200 mi) north of the old capital, Yangon. Construction started in 2002 and was completed by 2012.[7] At least 25 construction companies were hired by the military government to build the city.[8]

On 6 November 2006, more than 12,000 troops marched in the new capital in its first public event: a massive military parade to mark Armed Forces Day, the anniversary of Burma's 1945 revolution against the Japanese occupation. Filming was restricted to the concrete parade ground which contains three enormous sculptures — depictions of King Anawrahta, Bayinnaung and Alaungpaya. The city was officially named Naypyidaw[9] during these ceremonies,[10] and the official, albeit mostly administrative, capital of the country was relocated from Yangon to Naypyidaw.

Становништво уреди

Демографија
2014.
375.189

Привреда уреди

Саобраћај уреди

Путеви уреди

Аутопут Рангун-Нејпјидо са четири траке дужине 323,2 km (200,8 mi) директно повезује Нејпјидо са Рангуном и део је аутопута Рангун-Нејпјидо-Мандалеј дугог 563 km (350 mi). Постоји булевар са 20 трака; као и већина путева у граду, углавном је празан.[11][12] Нејпјидо има путеве са четири траке и кружне токове на више нивоа, прекривене цвећем (саобраћајни кругови).[13][14]

Ваздух уреди

Међународни аеродром Нејпјидо, такође познат као аеродром Ајелар, отворен је у децембру 2011. и налази се 16 km (10 mi) југоисточно од града, између градова Ела и Лу. Услужују га све домаће авио-компаније — Ер Баган, Ер Мандалај, Мјанмарска национална авио компанија, ФМИ Ер и Рангун ервејз — са редовним летовима за Рангун и друге градове широм земље.[15] Према Министарству саобраћаја, аеродром има писту дугу 3,6 km (2,2 mi), контролни торањ висок 69 m (226 ft) и може обавити до 65.000 летова годишње.[16] Bangkok Airways, China Eastern Airlines, Qingdao Airlines, и Donghai Airlines опслужују аеродром међународним летовима за и из Бангкока, Куенминг, Kunming, Нанинга, Сијана, и Шенџена.

Аутобуси и таксији уреди

Услуге јавног превоза су ограничене између насеља.[17] Владина министарства оперишу шатл аутобусе ујутру и увече до својих зграда.[18]

Град има централну аутобуску станицу[19] и једну такси компанију којом управља војска.[17] Мотоцикли су забрањени на неким путевима у градским границама Нејпјида, укључујући делове пута Тав Вин Јадана, као резултат стотина смртних случајева у саобраћајним несрећама 2009. године.[20]

Железница уреди

Железничка станица у Нејпјиду је отворена на миљоказу бр. (233/0), између станице Вајватав и станице Кајитанган на прузи Рангун-Мандалеј са површином станице од 2.700 m × 1.200 m (9.000 ft × 4.000 ft) и покривеном површином од 334,5 ha (826,5 acres). Изградња је почела 8. децембра 2006, а железничка станица у Нејпјиду отворена је 5. јула 2009, иако надвожњак, зграда за локомотиве, бетонски пут који води до станице, паркинг, салон за путнике и перон нису били завршени.[21]

Пре отварања железничке станице у Нејпјиду, град су опслуживале станице Пјинмана и Лу, иако је само станица Пјинмана на главној железничкој линији (која се протеже на релацији Рангун-Баго-Нејпјидо-Тази-Мандалеј). Станица Лу је на путу од Пјинмане за Кјаукпаданг. Од Рангуна до Пјинмане потребно је девет сати вожње возом; возови полазе у 12:00 и стижу у 21:30 по локалном времену.[22]

У августу 2011. године, руски медији објавили су да ће руска фирма градити метро линију од 50 km (31 mi), која ће бити први подземни железнички систем у земљи, испод Нејпјида.[23][24] Међутим, Министарство железничког саобраћаја је накнадно саопштило да је план отказан због недостатка потражње и буџетских ограничења.[25]

Референце уреди

  1. ^ а б တိုင်းခုနစ်တိုင်းကို တိုင်းဒေသကြီးများအဖြစ် လည်းကောင်း၊ ကိုယ်ပိုင်အုပ်ချုပ်ခွင့်ရ တိုင်းနှင့် ကိုယ်ပိုင်အုပ်ချုပ်ခွင့်ရ ဒေသများ ရုံးစိုက်ရာ မြို့များကို လည်းကောင်း ပြည်ထောင်စုနယ်မြေတွင် ခရိုင်နှင့်မြို့နယ်များကို လည်းကောင်း သတ်မှတ်ကြေညာ. Weekly Eleven News (на језику: бурмански). 20. 8. 2010. Приступљено 23. 8. 2010. 
  2. ^ „News Briefs”. The Myanmar Times. Myanmar Consolidated Media. 20. 3. 2006. Архивирано из оригинала 27. 6. 2006. г. Приступљено 1. 4. 2006. 
  3. ^ Dulyapak Preecharushh. „Myanmar's New Capital City of Naypyidaw”. Engineering Earth. Academia.edu: 1021—1044. Приступљено 20. 10. 2020. 
  4. ^ „This 'empty' city is more than four times the size of London”. indy100 (на језику: енглески). 21. 6. 2017. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  5. ^ „Inside Burma’s ghost town capital city, which is 4 times the size of London with a fraction of the population”. The Independent (на језику: енглески). 2017-06-23. Приступљено 2021-10-01. 
  6. ^ „Construction of Myanmar new capital continues”. People's Daily. Xinhua News. 24. 12. 2009. 
  7. ^ Marshall Cavendish Corporation (2007). World and Its Peoples: Eastern and Southern Asia. Marshall Cavendish. p. 650.
  8. ^ „Buki Yuushuu”. YouTube. Архивирано из оригинала 24. 7. 2018. г. Приступљено 28. 6. 2017. 
  9. ^ „Naypyidaw: Burma”. Geographical Names. Приступљено 6. 12. 2011. 
  10. ^ „Burma's new capital stages parade”. BBC News. 27. 3. 2006. Приступљено 6. 4. 2006. 
  11. ^ Tun, Aung Hla (16. 1. 2010). „As poll looms, Myanmar still building parliament”. Reuters. 
  12. ^ „Surrounded by Poverty, a Lifeless Capital Stands Aloof”. The New York Times (на језику: енглески). 2011-12-13. ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-10-02. 
  13. ^ „Built to Order: Myanmar's New Capital Isolates and Insulates Junta”. The New York Times. 24. 6. 2008. 
  14. ^ „Myanmar unveils zoo in remote new capital | MACAU DAILY TIMES”. Macau Daily Times. 27. 3. 2008. Архивирано из оригинала 28. 09. 2018. г. Приступљено 27. 05. 2022. 
  15. ^ „News Briefs (New air destinations)”. The Myanmar Times. Myanmar Consolidated Media. 12. 6. 2006. Приступљено 29. 6. 2006. 
  16. ^ „Myanmar opens international airport in new capital”. Reuters (на језику: енглески). 19. 12. 2011. Приступљено 27. 5. 2018. 
  17. ^ а б Living in a ghost town. Bangkok Post. 18 October 2009.
  18. ^ Varadarajan, Siddharth (21 January 2007). In phantom capital, a city slowly takes shape. The Hindu.
  19. ^ Pedrosa, Veronica (20. 11. 2006). „Burma's 'seat of the kings'. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 23. 11. 2006. г. Приступљено 21. 11. 2006. 
  20. ^ Win Ko Ko Latt (21. 3. 2011). „Motorbike ban to be expanded in NPT”. Myanmar Times. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  21. ^ „New railway station reflects dignity of Naypyidaw” (PDF). The New Light of Myanmar. Ministry of Information. 24. 11. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 4. 2011. г. Приступљено 22. 7. 2010. 
  22. ^ „Import, export licensing moving to Naypyidaw”. The Myanmar Times. Myanmar Consolidated Media. 29. 5. 2006. Приступљено 29. 6. 2006. 
  23. ^ Nikishenkov, Oleg (5. 8. 2011). „Moscow exports the metro – to Myanmar”. Moscow Times. Russia & India Report. Приступљено 8. 8. 2011. 
  24. ^ Wade, Francis (2. 8. 2011). „Russia to build metro in Naypyidaw: reports”. Democratic Voice of Burma. Архивирано из оригинала 23. 2. 2015. г. Приступљено 8. 8. 2011. 
  25. ^ Sann Oo (5. 9. 2011). „Subway plan for Naypyidaw too expensive, says minister”. Myanmar Times. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 3. 3. 2012. 

Литература уреди

  • Dulyapak Preecharushh, Naypyidaw: New Capital of Burma, 2009, White Lotus. ISBN 978-9744801302

Спољашње везе уреди