Неџад Верлашевић

Неџад Верлашевић (Братунац, 8. октобар 1955Тузла, 21. јануар 2001) био је југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Неџад Верлашевић
Лични подаци
Надимак Смајо
Рођење (1955-10-08)8. октобар 1955.
Братунац, ФНР Југославија
Смрт 21. јануар 2001.(2001-01-21) (45 год.)
Тузла, Босна и Херцеговина
Позиција одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1973—1974
1975—1983
1983
1983—1985
1986—1987
1987—1990
Братство Братунац
Слобода Тузла
Голден беј ертквејкси
Слобода Тузла
Жељезничар
Слобода Тузла

215
5
60
16
75

(9)
(0)
(1)
(0)
(4)
Репрезентативна каријера
СФР Југославија (млади)
Тренерска каријера
1994—1996

1999
1999—2000
Слога Југомагнат
Слобода Тузла
Жељезничар
Јединство Бихаћ

БиографијаУреди

Фудбалску каријеру започео је у Братству из Братунца. Од 1974. године је наступао за тузланску Слободу, где је касније завршио играчку каријеру. Одиграо је највише првенствених утакмица у историји ФК Слобода (350),[1] где је оставио најдубљи траг у каријери. Кратко је играо за сарајевски Жељезничар током сезоне 1986/87.[2] Био је члан младе репрезентације Југославије која је 1978. освојила Европско првенство до 21. године победом против некадашње Источне Немачке.[3]

Након играчке каријере посветио се тренерском послу. До 1992. године радио је са млађим категоријама ФК Слобода Тузла. Од 1994. до 1996. године води екипу Слога Југомагнат са којом је 1996. године освојио Куп Македоније.[4][1] Након 1996. године тренирао је Слободу, Жељезничар и Јединство из Бихаћа.[1]

Преминуо је 21. јануара 2001. године у Тузли од последица срчаног удара.[1]

УспесиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г „FOTO retrovizor: Smajina djela i ono što je uradio za Slobodu vječno žive”. sportske.ba. 26. 11. 2016. Приступљено 01. 12. 2018. 
  2. ^ „Predstavnici Kluba odali počast Hukiću i Verlaševiću”. fkzeljeznicar.ba. 20. 09. 2014. Приступљено 01. 12. 2018. 
  3. ^ „FOTO retrovizor: Veležov stadion i Jugoslavija prvak Evrope”. sportske.ba. 11. 01. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  4. ^ „Macedonia winners Claudio Nicoletti”. claudionicoletti.eu. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 

Спољашње везеУреди