Никити
Никити (грч. Νικήτη [Nikíti]) је градић (летовалиште) у Грчкој у општини Ситонија, периферија Средишња Македонија. Административни центар је општине Ситонија. Према попису из 2011. било је 2.446 становника.
Никити | |
---|---|
![]() Куће у Никити | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Халкидики |
Општина | Ситонија |
Становништво | |
— 2011. | 2.446[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 07′ 56″ С; 23° 47′ 00″ И / 40.1322° С; 23.783333° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 843 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 63088 |
ГеографијаУреди
Никити се налази на 98 км од Солуна, на јужној обали полуострва Халкидики, између Касандре и Ситоније. Град је сачувао свој стари део који као и многа друга приморска села у овим местима се налази на самој обали, ушушкан између два брда.
Новији део града је смештен на плажи, где су рибарски бродови и нове марине.[2]
ТуризамУреди
Халкидики је популарна летња туристичка дестинација од касних 1950-их када су људи из Солуна почели да проводе летњи одмор у приморским селима као што је Никити. На почетку се туристима изнајмљују собе у кућама сељана. До 1970-их туристи из Аустрије и Немачке су почели да чешће посећују Никити. Од 1980-их почео је велики туристички бум.[3]
Насеље има малу луку и већи број ресторана и таберни као и неколико хотела.
СтановништвоУреди
Преглед становништва у свим пописним годинама од 2001. до данас:
Година | 2001 | 2011 |
---|---|---|
Становништво | 2769 | 2446 |
ГалеријаУреди
Галерија "Стари град"Уреди
Градић се дели незванично на стари и нови део. Стари део градића налази се изнад пута и ту се раније налаило сво становништво. "Нови део" се налази испод пута, магистрале, уз обалу и то је туристички део насеља.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Попис становништва Грчке од 2011 г.“. Државни завод за статистику Грчке.
- ^ „Halkidiki Nikiti”. Maestro. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ Deltsou, Eleftheria (2007). „Second homes and tourism in a Greek village”. Ethnologia Europaea: Journal of European Ethnology. 37 (1–2): 124.
Спољашње везеУреди