Википедија

Ники Минаж

америчка певачица и глумица

Оника Танја Мараж Пети (енгл. Onika Tanya Maraj-Petty; Порт ов Спејн, 8. децембар 1982), професионално позната као Ники Минаж (енгл. Nicki Minaj), тринидадска[а] је реперка и кантауторка. Позната је по својој уметничкој свестраности, анимираном току и лиризму у реповању, као и употреби алтер ега и акцената. Признање стиче по објављивању три микстејпа између 2007. и 2009. године. Прославила се својим деби албумом Pink Friday (2010), који се нашао на врху америчке листе Billboard 200 и добио је троструко платинасти сертификат АУДК. Пети сингл „Super Bass” достигао је треће место на америчкој листи Billboard Hot 100 и постао соло песма једне реперке са највишим местом од 2002. године. Такође је постала друга соло песма реперке која је добила дијамантски сертификат.

Ники Минаж
Минаж (2018)
Име по рођењуОника Танја Мараж
Датум рођења(1982-12-08)8. децембар 1982. (42 год.)
Место рођењаПорт ов Спејн, Тринидад и Тобаго
ОбразовањеСредња школа Фиорело ла Гвардија
Занимање
  • реперка
  • певачица
  • текстописац
  • глумица
Активни период2004—данас
СупружникКенет Пети (в. 2019)
Деца1
Музичка каријера
ОснивањеЊујорк
Жанр
Инструментивокал
Издавачке куће
Веб-сајтnickiminajofficial.com
Потпис

Следећи албум Pink Friday: Roman Reloaded (2012) истражује денс поп и поп реп звук, а достигао је прво место у неколико земаља широм света. Њен трећи и четврти студијски албум The Pinkprint (2014) и Queen (2018) истраживали су више личних тема и означили њен повратак хип хопу. „Anaconda”, сингл с албума The Pinkprint, постао је први соло спот једне реперке који је достигао милијарду прегледа на YouTube-у. Године 2019. сарађује са Karol G на песми „Tusa”, која је постала сингл с најдужим периодом на првом месту у Аргентини. Године 2020. Минажева је објавила свој први и други сингл на првом месту у САД: ремикс песме „Say So” реперке Doja Cat и сарадњу са 6ix9ine-ом на песми „Trollz”. Са песмом „Trollz” је постала прва реперка од 1998. која је дебитовала на првом месту листе. Постала је прва извођачица која је имала стотину песама на листи Billboard Hot 100. Има деветнаест најбољих 10 синглова, највише за било коју реперку, а четири од њих су соло песме. Њено реиздање микстејпа Beam Me Up Scotty (2009) остварило је највиши деби за микстејп једне реперке у САД, достигавши друго место.

Неколико медија је често назива „краљицом репа” и „краљицом хип хопа”, једна је од најпродаванијих извођача свих времена са 100 милиона продатих плоча широм света. Њена признања чине осам Америчких музичких награда, пет MTV Video Music Awards, шест MTV Europe Music Awards, дванаест BET Awards, четири Billboard Music Awards, награда Брит и три Гинисова рекорда. Billboard ју је прогласио најбољом реперком 2010-их и седмом међу најбољим извођачицама.[5][6] Године 2016. Time је уврстио Минажеву на своју годишњу листу 100 најутицајнијих људи на свету. Осим музике, филмска каријера Минажеве чине гласовне улоге у анимираним филмовима, Ледено доба 4: Померање континената (2012) и Angry Birds филм 2 (2019), као и споредне улоге у хумористичким филмовима, Освета на женски начин (2014) и Берберница 3 (2016).

Детињство, младост и образовање

уреди

Оника Танја Мараж рођена је 8. децембра 1982. у Порт ов Спејну.[7][8] Њен отац је Роберт Мараж (1956—2021),[9] финансијски директор и хонорарни певач госпел групе, дагласког порекла (афротринидадска мајка и индотринидадски отац).[10] Њена мајка Карол Мараж такође је певачица госпела, афротринидадског порекла.[11] Карол је радила у платним и рачуноводственим одељењима током младости Минажеве.[12][13] Отац Минажеве је био зависник од алкохола и крек-кокаина[14] и био је насилан, запаливши њихову кућу у децембру 1987. године.[15] Минажева има старијег брата по имену Џелани, млађег брата по имену Микаја и млађу сестру по имену Минг.

Као дете, Минажева и њен старији брат Џелани, одрасли су са бабом у Сент Џејмсу у домаћинству са 11 рођака.[15] Њена мајка Карол радила је бројне послове у Сент Џејмсу пре него што је добила зелену карту са 24 године. Затим се преселила у Бронкс да похађа колеџ Монро, остављајући и Минажеву и Џеланија на Тринидаду са њиховом бабом. На крају, када је Минажева имала пет година, Карол је купила своју прву кућу у Квинсу и преселила Минажеву и Џеланија како би живели са њом и њиховим оцем.[15] Минажева је изјавила: „Мислим да нисам била добро васпитана у свом домаћинству. Мама ме је мотивисала, али то није било строго домаћинство. Некако сам желела строго домаћинство.”[16] Минажева је прошла аудицију за пријем у Средњу школу за музику, ликовне и сценске уметности Фиорело ла Гвардија, која се фокусира на ликовне и сценске уметности. Након дипломирања, Минажева је желела да постане глумица, а 2001. добила је улогу у ванбродвејској представи, У случају да заборавиш.[17]

Са 19 година, док се борила са својом глумачком каријером, радила је као конобарица у Red Lobster-у у Бронксу, али је отпуштена због нељубазности према муштеријама.[18] Изјавила је да је из сличних разлога отпуштена са „најмање 15 послова”.[19] Такође је радила као представница корисничке службе и управљала је канцеларијом на Вол стриту. Минажева је изјавила да је купила BMW као 19-годишњакиња од новаца који је зарадила као конобарица.[20]

Каријера

уреди

2004—2010: Почетак каријере

уреди

Минажева је потписала уговор са бруклинском групом Full Force, у којој је реповала у квартету под називом The Hoodstars који су чинили Lou$tar, Сафари Самјуелс (Scaff Beezy) и 7even Up.[21][22] Године 2004. група је снимила песму „Don't Mess With” за улазак WWE-ове Диве Викторије, која је део компилацијског албума, ThemeAddict: WWE The Music, Vol.6. Минажева је касније напустила Full Force и објавила песме на свој профил на Myspace-у, док је такође послала неколико својих песама људима из музичке индустрије. Касније је Фенди, извршни директор бруклинске куће Dirty Money Entertainment, потписао Минажеву 2007. под уговором од 180 дана.[23] Иако је првобитно усвојила уметничко име Ники Мараж, она га је променила у Ники Минаж наводећи да је „моје право презиме је Мараж. Фенди га је променио када ме је срео јер сам имала тако опасан флоу!”[24]

Дана 5. јула 2007. Минажева је објавила свој први микстејп, Playtime Is Over,[25] а 12. априла 2008. други, Sucka Free.[26] Свој трећи микстејп Beam Me Up Scotty објавила је 18. априла 2009. године;[27] микстејп је имао добру покривеност на BET-у и MTV-ју.[28][29] У то време њена менаџерка је била Дебра Ентни. Једна од песама микстејпа, „I Get Crazy”, достигла је 20. место на америчкој листи Billboard Hot Rap Songs и 37. место на листи Hot R&B/Hip-Hop Songs.[30] Након што је Минажеву открио репер Lil Wayne,[31] потписала је уговор са његовом кућом, Young Money Entertainment.[32] Тог новембра наступала је са Gucci Mane-ом и Трином на ремиксу песме Yo Gotti-ја, „5 Star Bitch”.[33]

Почетком фебруара 2010. Минажева се двапут појавила на листи Billboard Hot 100, као део песме „Knockout” са Lil Wayne-ом и „Up Out My Face” са Марајом Кери.[34][35] Минажева такође наступа на песмама „BedRock” и „Roger That”[36] на компилацијском албуму, We Are Young Money (2009).[37] Синглови су достигли врхунац на другом и 56. месту америчке листе Billboard Hot 100;[38] њихов матични албум достигао је девето место на америчкој листи Billboard 200, а добио је златни сертификат Америчког удружења дискографских кућа (АУДК).[38] На Jay-Z-јев предлог, Робин Тик је представио Минажеву на свом синглу, „Shakin' It 4 Daddy”.[39] Алисон Стјуарт из The Washington Post-а је изјавила да је Минажева за то време „постала омиљена девојка извођача који су хтели да својим песмама додају мало прљавштине, а да се притом не запрљају”.[40] Минажева је постала прва соло извођачица која је имала седам синглова истовремено на листи Billboard Hot 100.[41]

2010—2011: Пробој с албумом Pink Friday

уреди
 
Минажева током наступа 2010. године

Дана 29. марта 2010. Минажева је објавила „Massive Attack”.[42] Замишљена као водећи сингл са њеног предстојећег дебитантског албума Pink Friday,[43] песма је избачена са албума због слабе продаје,[44] а следећи сингл „Your Love”, објављен 1. јуна, постао је водећи сингл албума,[45] достигавши врхунац на 14. месту листе Billboard Hot 100 и првом месту листе Billboard Rap Songs.[30] У септембру је Минажева објавила „Check It Out” и „Right Thru Me” као наредне синглове.[46][47] Такође је 2010. постала прва реперка која је икада наступила на стадиону Јенки.[48]

У октобру Минажева је наступила у песми „Monster” Канјеа Веста, а њен део је добио позитивне критике, док су га многи критичари сматрали најбољим делом песме; Шон Фенеси из The Village Voice-а изјавио је да је „Monster” нумера која је већини људи најавила „бриљантност” Минажеве.[49] Complex је њен део у песми прогласио најбољим реп делом број један у последњих пет година.[50] Лорен Ностро из Complex-а је написала: „Када ритам падне, упознајемо многа лица Ники Минаж. [...] Њена изведба има моћ, годинама након објављивања, због које морате да застанете. Мењајући свој вокални стил током песме, игру речи преузима од Ђузепеа Занотија до песме „Dutty Wine” Тонија Матерхорна и улази у менаж а троа са Кањеом и његовом тадашњом девојком, Амбер Роуз [...] Било је јасно, урадила је своје заједно са најбољима у игри — она је украла шоу, у ствари, надмашила их је све.” У новембру 2010. Минажева је добила своју прву номинацију за награду Греми као гостујући извођач на Лудакрисовој песми, „My Chick Bad”.[51]

Pink Friday је објављен 19. новембра 2010, дебитујући на другом месту и касније достигавши прво место на листи Billboard 200, са продајом у првој седмици од 375.000 примерака.[52][53] Остварио је најпродаванију седмицу за албум било које реперке реперке у овом веку и другу најпродаванију седмицу после албума Лорин Хил, The Miseducation of Lauryn Hill (1998). По објављивању, албум је добио углавном позитивне критике критичара. Сем Вулфсон из NME-ја похвалио је њен „поп сензибилитет” и сматра је „променљивом и необичном... подсећа на врхунац Lil Wayne-а”.[54] Бред Вет из Entertainment Weekly-ја похвалио је њену „вештину за мелодију” и „разметљиве текстове”.[55] Алисон Стјуарт из The Washington Post-а написала је да албум „грицка ивице онога што је реперкама дозвољено да раде, иако доприноси поп хитовима”.[56] Албум је у децембру добио платинасти сертификат, а у фебруару 2011. је касније достигао број један у САД.[57] Pink Friday је постао први соло албум једне реперке који је добио платинасти сертификат у последњих седам година.[58]

„Moment 4 Life” је објављен као четврти сингл убрзо по објављивању албума.[59] Песма представља трећи сингл са албума, док је објављена као сингл 7. децембра 2010. године. Дана 29. јануара 2011. Минажева је извела „Right Thru Me” и „Moment 4 Life” као музички гост у епизоди емисије, Уживо суботом увече.[60] „Super Bass”, пети сингл албума, објављен је у априлу 2011. године.[61] Песма је постала хит и остварује комерцијални успех; касније је достигла треће место на листи Billboard Hot 100 и осам платинастих сертификата у САД.[30] У то време, „Super Bass” је био соло сингл са највишим местом једне реперке од „Work It” Миси Елиот. До августа 2021. музички спот има више од 900 милиона прегледа на YouTube-у.[62][63]

Минажева је била једна од предгрупа на турнеји Бритни Спирс из 2011. године, Femme Fatale Tour.[64] Она и Кеша наступиле су на ремиксу Спирсине песме „Till the World Ends”, која је заузела треће место на листи Billboard Hot 100.[65] Дана 7. августа 2011. Минажева је доживела „пех” током наступа уживо у емисији, Good Morning America. Минажева је критикована јер је носила деколтирану кошуљу током свог наступа, што је довело до кратког излагања груди у телевизијском преносу. ABC се извинио за инцидент.[66] Минажева се, током интервјуа у емисији Nightline, извинила за инцидент и негирала да је намерно покушала да се скине на телевизији уживо као рекламни трик.[67] Инцидент је изазвао протест Родитељског савета телевизије.[68] Упркос томе, Минажева је наставила да наступа на догађајима високог профила током 2011; Донатела Версаче ју је позвала да наступи са Принсом на представљању колекције Versace-а за H&M, а 2011. извела је „Super Bass” на Victoria's Secret Fashion Show-у.[69] У децембру 2011. Минажева је номинована за три награде Греми, као што су за најбољег новог извођача и најбољи реп албум за Pink Friday.[70] Исте године освојила је MTV Video Music Award за најбољи хип хоп спот за „Super Bass”, чиме је обележила своју прву победу на VMA-у.[71]

2012—2013: Pink Friday: Roman Reloaded и The Re-Up

уреди
 
Минажева током наступа у Лондону на турнеји Pink Friday Tour 2012. године

„Starships” је објављен у фебруару 2012. као водећи сингл са њеног предстојећег другог албума, Pink Friday: Roman Reloaded.[72] Песма је достигла пето место на листи Billboard Hot 100,[30] а затим је постала пети најпродаванији сингл 2012. и један од најпродаванијих дигиталних синглова свих времена.[73] Неки су критиковали њен прелазак на поп музику, упркос комерцијалном успеху сингла.[74] Минажеву је тужио уметник из Чикага Клајв Танака у септембру 2013. због наводне повреде ауторских права.[75] Следећи синглови „Beez in the Trap” и „Right by My Side” су објављени убрзо након тога.[76][77] Pink Friday: Roman Reloaded је објављен 2. априла 2012. године, два месеца касније него што је планирано.[78] Албуму су претходили промотивни синглови, „Roman in Moscow” и „Stupid Hoe”.[79][80] Албум је дебитовао на првом месту на листи Billboard 200,[53] са продајом од 253.000 примерака прве седмице, а АУДК му је у јуну 2012. доделио платинасти сертификат. Међутим, његова мешавина хип хоп песама и мејнстрим поп материјала добила је помешане критике музичких критичара.[81]

„Pound the Alarm” и „Va Va Voom” су касније објављени као последњи синглови са албума. Дана 6. јануара 2012. Минажева и реперка M.I.A. придружиле се Мадони како би извела сингл „Give Me All Your Luvin'” током полувремена Супербоула XLVI.[82] Дана 12. фебруара Минажева је била прва соло реперка која је наступила на додели награда Греми, премијерно изводећи „Roman Holiday” током церемоније 2012. године.[83] Њен наступ на тему егзорцизма био је контроверзан, а Америчка католичка лига је критиковала Минажеву јер је довела лажног „папу” да је прати на црвеном тепиху. Критикована је и сцене „егзорцизма” која је изведена током њеног наступа.[84][85] Председник Католичке лиге Бил Донохју назвао је Минажин наступ „вулгарним”.[85][86]

Дана 16. маја 2012. Минажева је започела своју турнеју Pink Friday Tour,[87] након чега је уследила турнеја Pink Friday: Reloaded Tour која је почела 14. октобра 2012. године.[88] Иако је 3. јуна била планирана да предводи Summer Jam Hot 97-а на стадиону Метлајф у Њу Џерзију, на захтев Лил Вејна, отказала је наступ на дан наступа након што је Питер Розенберг са станице назвао њен сингл „Starships” „лажним хип хопом”.[89]

Следећег месеца Минажева је позајмила глас Стефи у анимираном филму, Ледено доба 4: Померање континената (2012).[90] Освојила је награде за најбољи спот женског извођача (за „Starships”) на додели MTV Europe Music Awards 2012. и најбољег хип хоп извођача на додели MTV Europe Music Awards 2012. године.[91] Њена сарадња са Pearl Future-ом на песми „Looking At Me” доспела је до првих 20 на радио-станици, BBC Radio 1.[92] Проширено издање албума Pink Friday: Roman Reloaded, поднасловљено The Re-Up, објављено је 19. новембра 2012. године.[93] Тог месеца Минажева је била тема троделног документарца E!-ја, Ники Минаж: Моја истина.[94] Најавила је планове за сопствену дискографску кућу након што је потписала уговоре са неколико извођача.[95]

У септембру Минажева се придружила жирију за дванаесту сезону серије American Idol са Марајом Кери, Китом Урбаном и Рендијем Џексоном.[96] Током целе емисије било је несугласица између Керијеве и Минажеве.[97][98][99] Минажева је напустила серију на крају сезоне.[100]

2014—2017: The Pinkprint и други подухвати

уреди
 
Минажева током наступа са Аријаном Гранде 2016. године

Први биоскопски играни филм Минажеве Освета на женски начин снимљен је у пролеће 2013. и премијерно приказан 25. априла 2014. године.[101] Глумила је Лидију, Карлину помоћницу (коју глуми Камерон Дијаз).[102][103] Године 2013. Минажева је описала свој тада предстојећи трећи албум The Pinkprint као „наставак албума The Re-Up са више свега” и рекла да ће се усредсредити на своје „хип хоп корене”.[104][105] Током интервјуа за MTV, рекла је да ће њен трећи албум бити „следећи ниво” и да има „много тога да каже”.[106]

У мају је „Pills n Potions” објављен као водећи сингл с албума The Pinkprint.[107] „Anaconda” је објављена у августу као други сингл, достигавши врхунац на другом месту листе Billboard Hot 100, поставши њен сингл са највишом позицијом у САД.[108][109] Музички спот за песму изазвао је значајне контроверзе конзервативних медија и постао виралан по објављивању на интернет; оборио је рекорд за најгледанији спот Vevo-а, сакупивши 19,6 милиона прегледа првог дана објављивања, оборивши рекорд који је раније држала Мајли Сајрус за песмом „Wrecking Ball”.[110] У децембру исте године Минажева је добила две номинације за награду Греми, за најбољу реп песму („Anaconda”) и најбољи поп дуо или групу („Bang Bang” са Џеси Џеј и Аријаном Гранде).[111]

 
Минажева (лево) током наступа са Аријаном Гранде у Ти-Мобајл арени 2016. године

The Pinkprint је званично објављен 15. децембра 2014. и дебитовао је на другом месту америчке листе Billboard 200, са продајом прве седмице од 244.000 еквивалентних јединица (198.000 примерака албума и 46.000 комбинованих јединица и стримова еквивалентних албуму).[112][113] По објављивању, албум је добио позитивне критике критичара који су похвалили продукцију и личне текстове.[114] На 58. додели награда Греми Минажева је добила још три номинације за награду Греми, као и другу номинацију за најбољи реп албум за The Pinkprint.[115]

Дана 9. новембра 2014. Минажева је била водитељка доделе MTV Europe Music Awards 2014. у Глазгову.[116] Такође је по други пут освојила награду за најбољег хип хоп извођача.[116] У марту 2015. Минажева је кренула на своју трећу светску турнеју под називом The Pinkprint Tour и такође је постала прва извођачица која је истовремено имала четири песме у првих 10 Billboard-ове листе Mainstream R&B/Hip-Hop.[117] На додели награда BET Awards 2015. Минажева је освојила своју шесту узастопну награду за најбољу хип хоп извођачицу, поставши реперка са највише победа у тој категорији.[118]

У августу 2015. музеј Мадам Тисо је открио воштану фигуру Минажеве, која ју је приказивала савијену на рукама и коленима — позу из музичког спота за песму „Anaconda”.[119][120] Атракција је добила негативне критике, а своје незадовољство су изразили и реперка Азилија Бенкс и The Independent, који су је назвали „сексистичком” и „расистичком”.[121][122] Међутим Минажева је изразила своје задовољство поводом воштане фигуре на друштвеним медијима.[123] Након што су бројни посетиоци почели да снимају сексуално сугестивне фотографије са статуом Минажеве,[124] музеј је увео додатно обезбеђење.[123][125] У септембру 2015. објављено је да ће Минажева бити извршна продуценткиња и наступити у хумористичној серији за ABC Family (сада Freeform), која се темељи на њеном животу и одрастању у Квинсу.[126] Серија је названа Ники, а пилот епизода је снимљена у Минажином родном граду у јануару 2016. године.[126] У октобру 2016. Минажева је изјавила да је снимање одложено из непознатих разлога.[127]

У мају 2015. објављено је да ће Минажева наступити у трећем делу филмске серије Берберница, поред Ајса Кјуба, Cedric the Entertainer-а, Ив и других оригиналних чланова глумачке екипе.[128] Под називом Берберница 3, филм је објављен 15. априла 2016. и добио је позитивне критике, са просечном оценом од 93% на Rotten Tomatoes-у.[129] Минажева глуми „дрску” фризерку, Драју.[128] За свој наступ била је номинована за Награду по избору тинејџера за омиљену глумицу у комедији.[130]

У фебруару 2017. Минажева је наступила на синглу Џејсона Дерула „Swalla”,[131] који се нашао на првих десет места у неколико земаља, укључујући и шесто место на листи синглова у Уједињеном Краљевству.[132] Следећег месеца Минажева је потписала уговор са главном агенцијом за моделе, Wilhelmina Models.[133] Дана 20. марта 2017. године, када су њени синглови „No Frauds”, „Changed It” и „Regret in Your Tears” истовремено објављени, Минажева је оборила рекорд листе Billboard Hot 100 по броју истовремених синглова на листи за извођачицу, који је претходно држала Арета Френклин.[134] Рекорд је касније надмашила Тејлор Свифт у децембру 2020. године.[135] У мају је Минажева отворила доделу Billboard Music Awards 2017. медли наступом коју је Елијас Лајт из Rolling Stone-а описао као „раскошно продуциран” и „спретан” наступ.[136]

Током остатка 2017. Минажева је била део неколико синглова, као што су „MotorSport” групе Migos и Yo Gotti-јев „Rake It Up”, који су достигли врхунац међу првих десет на листи Billboard Hot 100.[137] Такође је наступила у песми Кејти Пери „Swish Swish”, која је достигла 46. место на листи и добила платинасти сертификат у САД и Канади.[138]

2018—2019: Queen

уреди
 
Минажева на додели MTV Video Music Awards 2018. године

Минажева је најавила свој четврти албум Queen на црвеном тепиху на фестивалу Met Gala 2018; албум је требало да буде објављен 15. јуна 2018,[139] али је више пута одлаган пре него што је објављен 10. августа 2018. године.[140][141][142] Његов водећи сингл „Chun-Li” објављен је 12. априла 2018. и достигао је врхунац на 10. месту листе Billboard Hot 100.[143] Песму је извела у емисији Уживо суботом увече и додели BET Awards 2018. године.[144][145] Сингл под називом „Barbie Tingz” објављен је заједно са претходним, али није део албума. Међутим укључен је у Target-ово издање албума.[146] „Bed”, други сингл с албума и дует са Аријаном Гранде, објављен је 14. јуна 2018, заједно са пуштањем албума у претпродају, а достигао је 42. место на листи Hot 100.[147][148][149] Дана 22. јула 2018, сингл 6ix9ine-а под називом „Fefe”, чији је део Минажева, објављен је и дебитовао на четвртом месту листе Billboard Hot 100.[150] „Fefe” представља Минажин сингл са највишим местом у то време, надмашивши „Bang Bang” који је заузео шесто место 2014. године.[151] Касније је достигао врхунац на трећем месту листе Hot 100,[150] а посао је део албума Queen средином прве седмице по објављивању.[152]

Дан пре објављивања албума, Минажева је покренула сопствену радио-емисију на станици Beats 1, Queen Radio.[153][154] Queen је дебитовао на другом месту америчке листе Billboard 200 са 185.000 јединица еквивалентних албуму, од којих је 78.000 дошло од чисте продаје албума.[155] Такође је дебитовао на броју пет у Уједињеном Краљевству и на броју четири у Аустралији, означавајући највећи деби у Минажиној каријери у овој земљи.[156][157] Након што је дебитовао на другом месту на листи Billboard 200, Минажева је изразила фрустрацију и критиковала неколико људи у низу твитова, укључујући Трависа Скота, чији је албум Astroworld другу недељу заредом заузимао прво место, блокирајући њеном албуму прво место. Минажева је тврдила да је Травис Скот продавао кошуље, робу и карте за ненајављену турнеју да би повећао продају свог албума.[158] Објављивање албума Queen и контроверзу која је уследила документовало је неколико новинских кућа и коментатора.[159][160][161] Queen је добио углавном позитивне критике,[162] иако су неки критичари критиковали трајање албума и садржај текста. Моси Ривс из Rolling Stone-а је написао да Queen „доноси нови лик Ники Минаж: краљевског, охолог монарха, жену која инсистира на рими наоштрену мачем као прерогативу изврсности”, али је критиковао „млитав, вијугав средњи део” албума. Крис Ричардс је за The Washington Post изјавио да сматра да су „песме предугачке, а има их превише”. Такође је написао да је Минажин „осећај за мелодију устајао и без укуса”.[163] Албум је добио платинасти сертификат АУДК у јануару 2019, за више од 1 милион еквивалентних јединица.[164]

 
Минажева (у средини) током наступа са групом Little Mix на додели MTV Europe Music Awards 2019. године

Дана 20. августа Минажева је освојила свој четврти MTV Video Music Award за музички спот „Chun-Li” на 35. церемонији.[165] Касније тог месеца објављен је сингл „Idol” групе BTS, на коме такође наступа Минажева; сингл је дебитовао и достигао 11. место на листи Billboard Hot 100, што је чини другом песмом групе са највишим пласманом.[166] Дана 12. октобра 2018. британска девојачка група Little Mix објавила је свој сингл са Минажевом, „Woman Like Me”.[167] Музички спот, у којем Минажева носи „елизабетански оковратник и ништа више”, објављен је истог месеца.[168][169] Новинар BBC-ја је приметио да се спот „бави родним стереотипима”.[170] Минажева наступа у Tyga-иној песми „Dip”, која је достигла 63. место на листи Hot 100, чиме је постала прва извођачица која је имала 100 песама на листи.[171] Касније је присуствовала догађају Billboard Women in Music, где је освојила награду.[172]

Минажева је такође учествовала на низу музичких фестивала. Дана 2. септембра 2018. Минажева је била део фестивала Made in America Festival и десила јој се незгода с гардеробом.[173][174] У новембру 2018. Минажева је позвана на музички фестивал DWP у Кини, али није наступила због проблема са предузећем које је организовало догађај.[175] У априлу 2019. Минажева је гостовала на фестивалу Коачела током наступа Аријане Гранде и заједно су извеле песме „Side to Side” и „Bang Bang”. Међутим, имала је техничке потешкоће са својом слушалицом.[176] Касније тог месеца Минажева се разишла са својим дугогодишњим менаџерским тимом након заједничког договора.[177]

У јуну 2019. Минажева је објавила своју прву соло песму у 2019, под називом „Megatron”. У јулу је дала информације о свом предстојећем петом студијском албуму, наступивши у серији Вече са Џимијем Фалоном, где је рекла: „Ти си први који ћеш сазнати... наравно да се прави нови албум”.[178] У августу 2019. наступила је у песми „Hot Girl Summer” заједно са Megan Thee Stallion, која је дебитовала и достигла 11. место на листи Billboard Hot 100.[179] Минажева је имала гласовну улогу у филму Angry Birds филм 2, објављеном истог месеца.[180] Дана 1. новембра 2019. Минажева је наступила на песми „Bad To You”, заједно са Аријаном Гранде и Нормани, која је део саундтрека, Charlie's Angels: Original Motion Picture Soundtrack. Следеће недеље, „Tusa”, ​​сарадња Минажеве са колумбијском певачицом Karol G, објављена је на платформама за стриминг. Песма је достигла врхунац на 42. месту листе Billboard Hot 100 и доспела на врх многих других топ-листа,[181] укључујући топ-листу „Hot Latin Songs”, што ју је учинило првом песмом са две извођачице која је дебитовала на том месту.[182]

2020—2021: Реиздање микстејпа Beam Me Up Scotty

уреди
 
Минажева у серији Руполова дрег трка 2020. године

Након паузе на друштвеним медијима, 30. јануара 2020. Минажева се вратила на Twitter и Instagram како би најавила своје гостовање у премијерној епизоди дванаесте сезоне америчке ријалити-такмичарске серије, Руполова дрег трка.[183] Следећег дана је објављена њена сарадња са америчком певачицом Меган Трејнор под називом „Nice to Meet Ya” уз пратњу музичког спота.[184] Убрзо након што је објавила исечак нове, неименоване песме, Минажева је најавила да ће се вратити музици са својом првом соло песмом у 2020, под називом „Yikes” која је објављена 7. фебруара 2020. године.[185][186]

Дана 1. маја 2020. америчка реперка Doja Cat је представила Минажеву на два ремикса своје песме, „Say So”. Те седмице ремикс је заузео прво место на листи Billboard Hot 100, поставши први Минажин сингл који је достигао прво место на листи.[187] Прва је женска сарадња у шест година откако је песма „Fancy” (2014) Иги Азејлије и Charli XCX достигла врхунац,[188] као и прва песма две реперке која је доспела на врх, док је Меган Гарви из Billboard-а рекла да је ова песма „прочистила пут за ’WAP’ Карди Би и Megan Thee Stallion.”[189][190] Минажева је такође оборила рекорд по времену чекања до врха листе Hot 100. Минажева је две седмице била врху топ-листе.[188][191] Дана 12. јуна 2020. 6ix9ine и Минажева су објавили „Trollz”, који је постао њихова трећа сарадња. Дебитовао је на врху листе Hot 100, поставши Минажин други сингл број један.[192] Ово је учинило Минажеву другом реперком која је дебитовала на врху листе Hot 100 откако је то урадила Лорин Хил 1998. са песмом „Doo Wop (That Thing)”.[193] Како је пао на 34, „Trollz” је постао први сингл који је пао преко 30 места у својој другој седмици након што је дебитовао на првом месту, оборивши рекорд за највећи пад са првог места у земљи у то време;[194][195][196] рекорд је касније оборила песма „Willow” Тејлор Свифт која је пала на 38. место након што је дебитовала на врху листе.[197]

Дана 30. јула 2020. објављена је сарадња Минажеве са ASAP Ferg-ом и MadeinTYO-ом на песми „Move Ya Hips”.[198][199] Скоро месец дана касније Минажева је наступила на песми „Expensive” Ty Dolla Sign-а, као и у споту за песму.[200][201] Наступила је на још неколико песама до краја 2020,[202][203] а 6. новембра објавила је „What That Speed Bout!?” са Mike Will Made It-ом и YoungBoy Never Broke Again-ом.[204] Касније тог месеца Минажева је најавила шестоделну документарну серију који приказује њен живот, као и њену премијеру на HBO Max-у.[205]

Дана 14. маја 2021. Минажева је објавила реиздање свог микстејпа Beam Me Up Scotty из 2009. године.[206] Дебитовао је на другом месту листе Billboard 200, поставши највиши деби за реп микстејп жене на листи.[207][208][209] Песма са реиздања под називом „Seeing Green” на којој наступају и Дрејк и Lil Wayne (који су део куће Young Money) достигла је дванаесто место на листи Billboard Hot 100 и појавила се на листи најбољих хип хоп песама 2021. HipHopDX-а.[210][211] Минажин део на песми „Fractions” с микстејпа Beam Me Up Scotty се појавио на листи најбољих реп делова песама Complex-а.[212] Дана 9. јула 2021. Минажева је открила да се налази на ремиксу песме „Whole Lotta Money” америчке реперке, Bia-је. Ремикс се појавио на неколико листа најбољих песама публикација као што су Rolling Stone и NPR.[213][214]

У септембру 2021. Минажева је открила наступ на предстојећем албуму енглеског кантаутора Елтона Џона, The Lockdown Sessions. Наступила је на песми „Always Love You” са Џоном и Young Thug-ом.[215] Дана 14. септембра 2021. Минажева се разишла са својим претходним менаџером Ирвингом Азофом,[б] док је такође најавила да је њен нови менаџер SALXCO, који је менаџер извођачима попут The Weeknd-а и Doja Cat.[216][217] Дана 28. септембра 2021. Џеси Нелсон је објавила сарадњу са Минажевом као свој соло деби под називом „Boyz”.[218] Дебитовао је на четвртом месту у Уједињеном Краљевству и на шеснаестом месту у Ирској.[219][220] У октобру 2021. Минажева је објавила свој посао водитељке на специјалу окупљања шесте сезоне емисије Домаћице из Потомака.[221] У новембру 2021. њен сингл „Super Bass” из 2011. с албума Pink Friday добио је дијамантски сертификат АУДК, чиме је постала друга реперка која је добила дијамантски сертификат за песму.[222] Минажева је шести пут освојила награду за најбољег хип хоп извођача на додели MTV Europe Music Awards 2021. године.[223] Минажева је такође освојила награду „народног шампиона” на додели награда хип хоп часописа, XXL. Према XXL-у, прва је награда за коју су гласали обожаваоци часописа.[224]

2022—данас: Pink Friday 2

уреди

Дана 27. јануара 2022. Минажева је најавила нову песму под називом „Do We Have a Problem?” са америчким репером Lil Baby-јем.[225] Објављена је 4. фебруара, заједно са музичким спотом који је режирао Бени Бум, а у њему су гостовали глумци Џозеф Сикора и Кори Хардрикт. Улога Минажеве у споту инспирисана је наступом Анџелине Џоли у филму Солт из 2010. године.[226] Спот такође садржи најаву песме „Bussin”,[227] такође у сарадњи са Lil Baby-јем, која је објављена недељу дана касније, 11. фебруара.[228]

У промотивном интервјуу за Apple Music са Зејном Лоу, Минажева је рекла да њен пети студијски албум „долази ускоро”.[229] Такође је наступила у серији Вече са Џејмсом Корденом, где је открила своје планове да објави албум пре лета 2022. године.[230]

Стваралаштво

уреди

Музички стил

уреди

Када сам почела да репујем, људи су покушавали да ме учине типичном њујоршком реперком, али ја то нисам хтела. Без непоштовања према њујоршким реперима, не желим да ме људи чују и знају одакле сам.

— Минажева о свом стилу реповања у интервјуу за Billboard[19]

 
Минажева током наступа на турнеји Femme Fatale Tour 2011. године

Минажева је позната по свом анимираном стилу реповања и „јединственом” флоуу.[231] Њено реповање се одликује брзином и употребом алтер ега и акцента, пре свега британског кокнија.[232][233] Често и пева и репује у својим песмама, а користи и метафоре, поенте и игру речи. Алтер его је уклопљен у текстове са британским акцентима (Роман Золански) или тихим говором (Хараџуку Барби). Ice-T је о њеном стилу реповања изјавио: „[Минажева] ради своју ствар. Она има свој начин на који то ради. Има болесно добар вокал. Некако ме подсећа на женско издање Баста Рајмса, на пример како користи свој глас у различитим правцима.”[234]

Џон Караманика из The New York Times-а назвао је Минажеву „блиставом реперком са даром за комичне акценте и занимљиве игре речи. Она је ходајући преображај, моћни звук, личност и изглед. Она се брзо развија, одбацује стару моду и једнако лако усваја нову.”[233] Иако многи критичари називају њену технику баблгам репом, Минажева је рекла: „Оно што људи не знају је да пре него што сам направила ту лудост, ја сам радила своју ствар, само обичан реп који је свако могао да чује и да се поистовети са њим. Али сам одједном почела са тим чудним срањима — нисам љута због тога јер је оно свима привукло пажњу.”[235] Роби Сибрук III из XXL-а уврстио је Минажеву на листу „најуникатнијих репера у последњих пет година”, рекавши да је Минажева „учврстила своје место лидера групе својим анимираним флоууом, инспиришући многе друге жене у хип хопу да се играју са својим вокалом. Она прелази од таборне до ратоборне, узбудљиве до ексцентричне, често све у једној песми.”[236]

Позната као реп извођачица, такође се повремено бави жанровима електронске музике (посебно електропопом).[237] Pink Friday обележио је њено истраживање жанрова, изнедривши електро песме, као и поп песму „Super Bass”.[238][239] Комбинујући реп са синтисајзерском музиком, други албум Минажеве Pink Friday Roman Reloaded чини низ електрохоп и електропоп песама: „HOV Lane”, „Whip It”, „Automatic”, „Come on a Cone”, „Young Forever”, „Fire Burns”,[240] „Roman Holiday”,[241] „The Boys” и „Beez in the Trap”;[242] док је „Starships” евроденс песма.[243]

Њен део на песми „Monster” Канјеа Веста добио је похвале критичара и умногоме је допринео њеној популарности; многи критичари су рекли да је управо то најбољи део песме.[244][245] Вест је тврдио да је у једном тренутку размишљао да избрише њен део са песме, јер се бринуо да ће засенити његов рад:

Био је то као онај тренутак када сам размишљао да уклоним Никин део са песме јер сам знао да ће људи рећи да је то најбољи део на најбољем хип хоп албуму свих времена или вероватно најбољих десет албума свих времена. Урадио сам сав посао, као и осам месеци рада на песми „Dark Fantasy” и људи би ми до дана данашњег говорили ’Мој најдражи део је онај који изводи Ники Минаж.’ Дакле, ако допустим свом егу извуче најбоље из мене уместо да дозволим тој девојци да добије прилику да та платформа буде све што може да буде, скинуо бих га или је маргинализовао, покушао да је спречим да доживи тај тренутак славе…[246]

Тара Коли из The Conversation-а назвала је Минажеву „изванредном реперком” и рекла да је „доследно изигравала различите личности гангста шефа и секси поп сирене без да се истински посветила једном или другом”, као и да се „њена камелеонска способност” поклапа са „неким од најречитијих, најдуховитијих, прљавих и поп-пријатељских” реп звезда као што су Еминем и Lil Wayne.[247] Зои Џонсон из XXL-а изјавила је да се последњих година „бит селекција [Минажеве] померила на рафинирану продукцију пуну ритма и хип хопа”.[248]

Алтер его

уреди

Пошто су се њени родитељи често свађали током њеног детињства, Минажева је живела кроз ликове које је стварала као средство за бекство. Присетила се да је „фантазија била моја стварност” и да је њен први алтер его био Куки, која је постала Хараџуку Барби и (касније) Ники Минаж.[249] У новембру 2010. Минажева је представила алтер его Ники Терезу, носећи шарени шал за главу и називајући се „исцелитељком својих обожавалаца” током посете фондацији Garden of Dreams Foundation у Њујорку.[250] Представила је и Розу у знак сећања на свој наступ у децембру 2010. године.[251]

Један од њених најпознатијих алтер ега је „демон у њој” по имену Роман Золански (назван по филмском редитељу Роману Поланском са измењеним презименом), Минажин „брат близанац”, чији лик преузима када је љута.[252] Роман је упоређиван са Еминемовим алтер егом Слимом Шејдијем, а на песми „Roman's Revenge” Минажева и Еминем сарађују у улогама својих алтер ега.[253] На свом следећем албуму је рекла да ће бити много Романа: „А ако се нисте упознали са Романом, ускоро хоћете. Он је дечак који живи у мени. Он је лудак и геј и биће га много.”[254] Роман има мајку Марту Золански,[255] која се први пут појавила у песми „Roman's Revenge” са британским акцентом,[256] а пева у песми „Roman Holiday”.[257][258] Марта наступа у музичком споту за песму „Moment 4 Life” као Минажина привидна вилинска кума.[252]

Узори

уреди
 
 
 
Према Минажевој, репери Jay-Z (лево), Фокси Браун (у средини) и Lil Wayne (десно) су њена три главна узора.

Минажева наводи Lil Wayne-а, Фокси Браун и Jay-Z-ја као своје главне узоре: „Не могу ни да замислим своју каријеру, овај, свој креативни дух без Wayne-а. Приписујем му много тога што радим. [...] Осећам се као да сам и даље креативно испреплетена с њим.” Минажева је назвала Lil Wayne-а својим ментором и приписала му заслуге да ју је открио.[259][260] За Фокси Браун и Jay-Z-ја је рекла: „Стварно сам волела [Фокси] као реперку. Заиста су ме занимали њен ум и њена аура [и] била сам стварно, стварно заинтересована за Jay-Z-ја. Моји пријатељи и ја смо знали све текстове његових песама у средњој школи. Његови текстови су све време били наше речи у разговорима.”[261] Наставила је: „Никада нисам рекла Фокси колико је утицала на мене и колико је променила мој живот, а то мораш да кажеш људима док су живи да би могли да прихвате комплимент, уместо да им одајеш част када их више нема”, додајући да је Фокси Браун за њу била „најутицајнија реперка”.[262] Године 2017. Минажева је у интервјуу за T Magazine рекла: „Jay-Z, Lil Wayne, Фокси Браун... [...] То су људи о којима мислим док пишем песме јер су толико утицали на мене, [...] Осећам се као да сам део њих.”[263]

Џејда Пинкет Смит је један од узора Минажеве у њеној глумачкој каријери.[264] Минажева је била инспирисана R&B певачицом Моником, певајући „Why I Love You So Much” на сваком талент-шоуу у ком је учествовала. Док је наступала у Атланти у оквиру своје турнеје Pink Friday Tour, Монику је назвала једним од својих највећих музичких узора свих времена. Лорин Хил је такође један од главних узора Минажеве, чије текстове наводи у средњошколском годишњаку.[265][266] Минажева такође наводи Мадону, Енју, Еминема, Бијонсе, Канјеа Веста, Трину, Дрејка, Remy Ma и Lil' Kim као узоре.[267][268][269][270][271]

Бетси Џонсон назива својом модном инспирацијом: „[Бетси] је слободног духа. Када сам је срела пре неки дан, осећала сам се као да је познајем цео живот. Толико је топла, пажљива и брижна. Она је невероватно талентована, а ја сам одувек носила њену одећу, тако да је упознавање са њом било као, ’То!’ Клањала сам јој се; она је супер!”[272] Минажева је такође изразила захвалност за стил Синди Лопер и како су је њени музички спотови инспирисали док је била тинејџерка: „Када сам први пут отишла да фарбам косу, имала сам око 14 година и желела сам плаву косу. Фризерка је рекла: ’Не, дај ми своју мајку на телефон’, а ја сам плакала и молила. Одувек сам волела да експериментишем. Музички спотови Синди Лопер — то је оно што ме је заинтригирало.”[273]

Имиџ у јавности

уреди
 
На почетку своје каријере, Минажева је често носила шарене костиме, шминку и перике

У марту 2011. Billboard је прогласио Минажеву четвртим најактивнијим музичаром на друштвеним медијима на својој листи Social 50.[274] Минажева је такође најпраћенији репер на Instagram-у са 155 милиона пратилаца.[275] На Twitter-у је једна од најпраћенијих репера, са 22 милиона пратилаца до 2021. године.[276] Године 2013. постала је члан жирија серије American Idol.[277] BET је прогласио Минажеву „геј иконом”.[278] Она је била гласни заговорник тога да се стримови рачунају за сертификате АУДК. Организација је 2016. објавила да ће модернизовати процес сертификације за албуме, укључујући аудио и видео-стримове на захтев, како је известио Yahoo! News.[279][280]

Минажеву су Allure, Time и XXL назвали „модном иконом”, а Refinery29 је назвао „иконом камп-стила”.[281][282][283][284] Као своје омиљене дизајнере навела је Алексендра Маквина, Ђанија Версачеа и Кристијана Лобутина.[285] The Huffington Post назвао је њен стил „преузимањем ризика” и „далеким”, са „храбрим избором гардеробе”;[286] Минажева је неколико пута уврштена на годишњу листу Maxim Hot 100.[287][288] Године 2014. Минажева је извршила реинвенцију свог имиџа са „природним” и „блажим” изгледом, носећи мање перика и шарених костима.[289] Изјавила је да „идем толико далеко на другу страну да одатле постоји само једно место. Можете или да наставите да правите костиме или да кажете: ’Хеј, погоди шта? Ово ће их још више шокирати. Ако ништа не радим, шокираћу их још више.”"[289][290]

Њена грађа, посебно њена задњица, привукла је значајну пажњу медија.[291][292] На почетку своје каријере, учинила је да аутограм груди буде део покрета за оснаживање жена.[293] Године 2010. рекла је да је, иако је првобитно осећала обавезу да опонаша провокативно понашање „реперки [њених] дана”, намеравала да покори своју сексуалност јер „[желим] да људи — посебно младе девојке — знају да у животу ништа неће бити темељено на сексепилу. Мораш имати нешто друго.”[294][295]

Године 2015. Минажева је говорила о феминизму у интервјуу за Vogue, рекавши: „Постоје ствари које радим које феминисткиње не воле, а постоје ствари које радим и које воле. Не етикетирам себе. Само говорим истину о томе шта осећам. Осећам да жене могу да ураде све што им падне на памет.”[296] Године 2018. добија критике због интервјуа за Elle, у којем је говорила о сексуалним радницима, сопственом сексепилу и сексуалности у музици и на друштвеним медијима.[297][298] Музичка критичарка Ванеса Григоријадис из The New York Times Magazine-а рекла је да је Минажева „постала стручњак за моделирање начина на које жене могу да имају моћ у индустрији. Али је такође скренула пажњу на начине на које моћ може бити оличена тако што жена стоји сама за себе и говори своје мишљење.”

Омот и музички спот за њен сингл „Anaconda” привукао је значајну пажњу медија након објављивања.[299] Музички спот је прегледан 19,6 милиона пута у прва 24 сата од објављивања.[300] The Guardian је спот назвао „раскошним”, али је навео да се она „не стиди се да разбаруши перје своје публике”,[301] док су други хвалили Минажеву што „поседује сопствену сексуалност”,[302] испитујући њен рад кроз феминистичку перспективу.[299][303][304][305] Други аутор за The Guardian је рекао да је Минажева за спот за песму „Anaconda” претворила „класичну песму у разговор и [одбија] да дозволи камери да објективизује њен плес у крилу држећи је зумираном, на удаљености”.[306]

Филантропија

уреди
 
Кејти Пери (лево) и Минажева током концерта VH1-а, Divas Salute the Troops, 2010. године

Године 2010. Минажева је извела обраду песме „Girls Just Want to Have Fun”, заједно са певачицом Кејти Пери, за чланове сервиса током концерта VH1-а, Divas Salute the Troops.[307][308] Године 2017. њих две су сарађивале на песми „Swish Swish”. Године 2011. Mattel је креирао барбику са ликом Минажеве на аукцији за Project Angel Food, добротворну организацију која обезбеђује храну за људе оболеле од ХИВ и сиде.[309] Године 2012, након урагана Сенди, Минажева је донирала 15.000 долара Банци хране за Њујорк и одржала поделу ћуретине у својој алма матер, PS 45.[310]

У мају 2017. Минажева је преко Twitter-а понудила да плати школарину за колеџ и студентске кредите за 30 својих обожавалаца. Такође је платила трошкове њихових намирница, у распону од 500 долара за школски прибор до 6.000 долара за школарину, обећавајући да ће одговорити на више захтева за месец или два.[311] Такође је најавила да ће у блиској будућности покренути званичну добротворну организацију за студентске кредите и плаћање школарине.[312] Истог месеца Минажева је на Instagram-у открила да је претходних неколико година донирала новац једном селу у Индији преко свог пастора, Лидије Слоли. Ове донације помогле су селу да добије рачунарски центар, кројачки институт, програм за читање и два бунара. „Ово је оно због чега се осећам најпоносније”, рекла је она о новим досељењима у селу.[313]

У августу 2017, након што је ураган Харви погодио град Хјустон, Минажева је одговорила на изазов са друштвених медија који јој је упутио комичар и глумац Кевина Харта и донирала 25.000 долара Црвеном крсту, рекавши да се „моли за погођене”.[314][315] Дана 4. септембра 2018. Минажева је била гост и извела неколико песама у серији Шоу Елен Деџенерес.[316] Током целе епизоде, Минажева и Деџенерес, уз учешће Walmart-а, дале су више од 150.000 долара донација обожаваоцима.[317][158] Године 2019. Минажева је отказала предводећи концерт у Саудијској Арабији након онлајн реакције активиста, када је активисткиња за права жена Луџејн ал-Хатхлул приведена и ухапшена због говора против саудијског режима. Минажева је похвалила Тора Халворсена из Фондације за људска права, који је у писму критиковао њен првобитни план за наступ, док је објавила изјаву у којој каже: „Након пажљивог размишљања [...] Верујем да је важно да јасно изразим своју подршку правима жена, ЛГБТ+ заједници и слободи изражавања”.[318][319]

Године 2020. Минажева је донирала 25.000 долара школи „Дом за девојчице Сент Џуд” након што је посетила школу у својој родној земљи, Тринидад. У свом говору, Минажева је охрабрила девојке да превазиђу тешке препреке, чак је помињала и сопствено искуство са насиљем у породици: „Доживела насиље у породици док сам била тинејџерка. И понекад као тинејџер, када се ствари догоде, осећаш се као да одатле нема излаза.”[320] Исте године, након објављивања песме „Trollz” са 6ix9ine-ом, Минажева је најавила да ће део прихода од песме, заједно са зарадом од целокупне робе, ићи за пројекат кауције усред протеста Black Lives Matter који су покренути убиством Џорџа Флојда.[321]

Заоставштина

уреди

Више медија, као што су Billboard, Time, NME, NBC News и GQ, називали су Минажеву „краљицом репа”, а The New York Times, The Washington Post, NPR и LA Times назвали су је „краљицом хип хопа”.[322][323]

Године 2012. Џон Караманика из The New York Times-а назвао је Минажеву „најутицајнијом реперком свих времена”, а 2015. Ванеса Григоријадис из свог часописа назвала ју је „највећом светском женском реп суперзвездом”.[233][324] У Evening Standard-у, Јохан Ембли ју је назвао једном од најутицајнијих реп извођача свих времена, рекавши да „све што ради је смело, неустрашиво и јасно — било да је то њена сценска одећа која боде за очи или њени стручно изведени текстови који мртви хладни гледају на родове и трке.”[325] Зои Џонсон из XXL-а назвала ју је „једном од најсвестранијих MC-јева” и да је „зарадила милионе на оптимистичним поп хитовима и традиционалним хип хоп звуцима који задовољавају и њену женственост и њену асертивну страну”.[248]

За NPR Music, Совмја Кришнамарти је напоменула да Минажева тумачи „необичну барбику у природној величини, гламурозну лисицу и девојку из комшилука”, тврдећи да је „променила пејзаж за извођаче хип хопа у протеклој деценији”.[326] Године 2017. Патрик Сендберг из Dazed-а је тврдио да је Минажева „надмашила сваку другу женску хип хоп извођачицу како би постала најуспешнија у историји”.[327] Године 2020. Ник Соулсби из PopMatters-а назвао ју је „најбољом реперком и најбољим репером на свету током последњих десет година — за шта није потребно посебно нагласити род”.[328] Glamour је уврстио Минажеву на своју листу 104 жене које су дефинисале поп културу 2010-их.[329]

Мадлин Рот из XXL-а прокоментарисала је да је Минажева „помогла рођењу нове генерације репера који опонашају њен стил”.[248] Минажева је утицала на више извођача, као што су Тинаше,[330] Шер Лојд,[331] Cupcakke,[332] Били Ајлиш,[333] Lil Nas X,[334] Ms Banks,[335] Asian Doll,[336] Doja Cat,[337] Megan Thee Stallion,[338] Latto,[339] Shenseea,[340] Bia,[341] Lakeyah,[342] Лујза Сонза,[343] Coi Leray,[344] Maliibu Miitch,[345] City Girls,[346] Baby Tate,[347] Rico Nasty,[348] Princess Vitarah,[349] Ерика Бенкс,[350] Flo Milli,[351] Ivorian Doll,[352] Angel Haze,[353] Руби Роуз, Lady Leshurr и Saweetie.[354] Billboard јој је приписао заслуге што је вратила женски реп у мејнстрим у САД.[355] Са преко 140 прилога, часопис је Минажеву назвао „иконом репа и попа” додајући да је „она била један од најпоузданијих гостујућих извођача популарне музике, бележећи десетине хитова са топ-листа као пратећи вокал на сингловима других извођача”.[356] Complex је похвалио Минажеву јер је успела да „узме једноставну песму и претвори је у велики хит само зато што је она део ње.”[357] Године 2012. Караманика за The New York Times рекао је да:

Минажева је „постала окретна, евокативна реперка. Постала је добар текстописац. Постала је промишљена певачица. Постала је ризична извођачица. Измислила је нове личности. Више од било ког другог репера у мејнстриму, снажно се супротстављала очекивањима [...] без никога у близини да се упореди, или да је други упореде, постала је сопствени водени жиг.”[358]

Године 2014. Ерик Нилсон из NPR-а рекао је да је „успех [Минажеве] током последње деценије био изузетак од неписаног правила да за реперке нема места међу елитним извођачима”.[359] Демиша Инман из Nylon-а такође је говорила о утицају Минажеве док је назива „једаном од најуспешнијих репера миленијума”, такође говорећи да се Минажева „борила против мизогиније и предрасуда у индустрији према црнкињи како би створила свој идентитет и звук” што је утицало на њену каријеру.[360] Complex је такође прокоментарисао да „од њених смелих одевних комбинација до њених разнобојних перика, Минажева је одисала самопоуздањем које је инспирисало друге који су пажљиво посматрали... [њој] не треба ништа осим своје уметности која говори за себе”.[361] Године 2014. Complex ју је прогласио „најбољим репером”, што ју је учинило једином женом која је добила то именовање.[362]

Достигнућа

уреди

Минажева је добитница бројних признања, као што је осам Америчких музичких награда, дванаест BET Awards, седам BET Hip Hop Awards, четири Billboard Music Awards, пет MTV Video Music Awards, шест MTV Europe Music Awards, две Награде по избору публике, једну Soul Train Music Award и четири Награде по избору тинејџера. Минажева је добила укупно 10 номинација за награде Греми. Прву номинацију за Греми добила је 2010. за најбољу реп изведбу дуета или групе („My Chick Bad” са Ludacris-ом). Године 2012. Минажева је добио три номинације, као што су за најбољег новог извођача и најбољи реп албум (Pink Friday). Године 2014. добила је и другу номинацију за најбољи реп албум (The Pinkprint). Три пута је освојила је MTV Video Music Award за најбољи хип хоп спот („Super Bass”, „Anaconda” и „Chun-Li”) и једанпут је освојила награду за најбољи спот женског извођача („Starships”). Минажева је прва жена која се појавила на Forbes-овој листи „Hip Hop Cash Kings” од њеног оснивања 2007. године, након четири узастопна наступа између 2011. и 2014. године.[363][364][365][366]

Године 2010. Минажева је постала прва соло извођачица која је имала седам песама истовремено на листи Billboard Hot 100, као и прва жена која се појавила на листи MTV's Hottest MCs in the Game од њеног оснивања 2007. године.[367][368] Године 2011. Минажева је била шеста на ранг-листи Rolling Stone-а „Kings of Hip Hop”, која се темељи на рекордној продаји и истраживања на друштвеним медијима.[369] Једина је реперка која је седам пута узастопно освојила BET Award за најбољег хип хоп женског извођача.[370][371] Године 2013. Минажева је постала реперка са највише појављивања на листи Billboard Hot 100, са 44 песме, заједно са Марајом Кери на седмом месту међу женама свих жанрова.[372] Минажева има 19 најбољих 10 синглова на листи, највише за било коју реперку, а четири од њих су соло песме.[373][374] Године 2017. Минажева је оборила рекорд за највише песама на листи Hot 100 било које извођачице, надмашивши Арету Френклин, а 2018. постала је прва извођачица која је акумулирала 100 песама на листи Hot 100. Држала је рекорд до децембра 2020, када ју је надмашила кантауторка, Тејлор Свифт.[375][376][377][378] Извођачица је на другом месту са највише песама на листи Hot 100, иза Свифтове.[379][380] Године 2019. Billboard Women in Music јој је доделио награду.[381][382]

Године 2019, њена сарадња са Karol G, под називом „Tusa”, добила је две номинације на додели награда Латино Греми.[383] Песма је постала најдуговечнији сингл број један на листи Argentina Hot 100, након што је провела 25 недеља на тој позицији.[384][193] Године 2020. Минажева је постала друга реперка која је више пута била на првом месту листе Hot 100 са својом сарадњом са 6ix9ine-ом, „Trollz”.[193] Такође је постала друга жена која је дебитовала на врху листе од Лорин Хил 1998. године.[193] Исте године такође је била и реперка са највећим бројем стримова на Spotify-у.[385] Године 2021. музички спот за песму „Anaconda” постао је прва реп соло песма жене која је достигла милијарду прегледа на YouTube-у.[386][387] Минажева има укупно шест музичких спотова са више од милијарду прегледа на YouTube-у, чиме је постала прва реперка којој је то пошло за руком, а само је једна од три извиђачице, укључујући Ријану и Кејти Пери, које имају шест музичких спотова са више од милијарду прегледа.[388][389] Године 2016. Минажева је уврштена на листу Time 100 на којој су најутицајнији људи на свету; такође је била представљена на једној од физичких насловница издања.[390][391] Complex ју је сврстао на осмо место на њиховој листи најбољих репера 2010-их, будући да је једина реперка на листи.[392]

Други подухвати

уреди

Парфеми

уреди
 
Минажева током промоције њеног првог парфема „Pink Friday” 2012. године

Минажева има линију парфема која је објављена у септембру 2012. године. Удружила се са предузећем Give Back Brands како би представила свој први парфем „Pink Friday”,[393] који је био номинован за три FiFi Awards 2013: за парфем године, најбоље паковање и медијску кампању године.[394] „Pink Friday: Special Edition” је објављен у априлу 2013. године, а делукс издање мириса под називом „Pink Friday: Deluxe Edition” такође је објављено у децембру 2013. године.[395][396] Њена четврта и пета линија парфема „Minajesty” је објављена у септембру 2013.[397] праћена парфемом „Minajesty: Exotic Edition”, који је ексклузивно пуштен у продају за Home Shopping Network у јуну 2014. године. Након тога је уследило објављивање њене шесте линије парфема „Onika” у септембру 2014. године.[398] Годину дана касније, 2015, Минажева је објавила „The Pinkprint”, свој седми парфем као подршку свом истоименом трећем студијском албуму.[399] Године 2016. Минажева објавила свој осми парфем, „Trini Girl”.[400] Године 2018, као подршку свом четвртом студијском албуму, објавила је свој девети парфем, „Queen”.[401]

Производи и одобрења

уреди

Минажева је била повезана са неколико производних предузећа и током своје каријере подржавала је низ производа. Такође је изјавила да је научила све детаље пословања како би сама могла да обавља тај посао.[402] У новембру 2010. остварује своју прву сарадњу предузећем MAC Cosmetics које је четири узастопна петка продавала руж за усне „Pink 4 Friday” као промоцију њеног албума, Pink Friday.[403] Године 2011. Минажева је била део промоције Casio TRYX-а на Тајмс скверу и креирала је шестоделну колекцију лакова за нокте за OPI Products са бојама названим по њеним песмама.[404][405] У априлу 2012. Минажева је била део промоције телефона Nokia Lumia 900 на Тајмс скверу.[406] Следећег месеца Минажева се појавила у телевизијским и интернет рекламама за Пепсијеву кампању „LiveForNow”, која је садржала ремикс њеног сингла, „Moment 4 Life”.[407][408] Године 2012. подржала је кампању Viva Glam-а са Рикијем Мартином, која је прикупила 270 милиона долара за Mac AIDS Fund.[409][410] Са дизајнером Џеремијем Скотом, Минажева је потписала уговор о подршци Adidas-ове кампање за јесен и зиму 2012, као и за појављивање у рекламама за Adidas Originals. Њен сегмент рекламе је снимљен у Бруклину, а рекламу такође чине и Big Sean, Дерик Роуз, Скај Фереира и 2NE1 на другим локацијама широм света.[411][412]

Године 2011. Mattel је направио барбику са ликом Минажеве за добротворне сврхе, што је Минажева описала као „битан тренутак” своје каријере.[413] Портпаролка Mattel-а је изјавила да је „Барбика очигледно икона поп културе [...] и Ники је велики део поп културе, а такође битна особа у модној индустрији, као и велики обожаватељ барбика.”[413] Метју Перпетуа из Rolling Stone-а је изјавио да је „барбика Минажеве значајна по томе што је реперка од барбике направила кључни део своје естетике.”[414]

Почетком 2013. Минажева је сама предводила кампању Viva Glam-а, која је укључивала увођење „Никина два кармина и сјаја за усне”. Такође је представила линију одеће „Nicki Minaj Collection” за Kmart, коју чине одећа, аксесоари и кућни прибор.[415][416] У фебруару 2013. Bluewater Comics је најавио да ће Минажева глумити у биографској стрип-серији, Fame: Nicki Minaj.[417] У априлу 2013. удружила се са Beats Electronics-ом како би представила своје звучнике „Pink Pill”, појавивши се у реклами за звучнике са Дирејом Дејвисом.[418][419] У јуну 2013. Минажева је водила рекламну кампању за Myx Fusions, воћни напитак од муската.[420][421] Дана 30. марта 2015. објављено је да је Минажева сувласница сервиса за стриминг музике, Tidal. Услуга је специјализована за компресију без губитка и музичке спотове високе резолуције. Поред Минажеве и власника предузећа Jay-Z-ја, удео од 3% имају и Бијонсе, Мадона, Ријана и Канје Вест.[422]

Године 2017. глумила је у H&M-овој празничној кампањи заједно са Аном Иверс, Маријакарлом Босконом, Џесијем Вилијамсом, Чарли Фрејзер и Елибејди Дани.[423] Године 2018. Минажева је глумила у трејлеру за Madden NFL 19 заједно са Lil Dicky-јем, Quavo-ом и другима.[424] Године 2019. Минажева је започела партнерство са предузећем за луксузну одећу Fendi која је изјавила да је сарадња „имала смисла... она ће нас представити изузетно добро.”[425] Колекција Минажеве „Fendi Prints On” покренута је 14. октобра 2019. године.[426]

Контроверза о вакцини против ковида 19

уреди

У септембру 2021. Минажева је најавила да неће присуствовати догађају Met Gala 2021. због услова да гости буду вакцинисани против ковида 19. Изјавила да је избегавала јавна појављивања и путовања након што се заразила вирусом и због чега је морала да оде у карантин.[427][428][429] Минажева је поделила неколико твитова о свом невакцинисаном статусу и тврдила да жели да уради више истраживања и да буде задовољна својом одлуком.[430] У твиту је навела да је пријатељ њеног рођака на Тринидаду задобио отечене тестисе и постао импотентан након што се вакцинисао.[431] Ова прича је наишла на негативне реакције, а њен твит је постао предмет шала и мимова[432]. Министар здравља Тринидада и Тобага Теренс Дејалсинг изјавио је да су тврдње Минажеве лажне и да такав извештај не постоји.[433]

Убрзо након тога Минажева је препоручио другим људима да се вакцинишу и поставила анкету на Twitter-у о брендовима вакцине против ковида 19. На Twitter-у је написала да је сигурна да ће се и сама вакцинисати због турнеје.[434][435] Бела кућа је понудила Минажевој телефонски позив са доктором да одговори на питања о безбедности вакцине.[436] Два дана касније је одговорила путем уживо укључења на Instagram-у, рекавши да је „само постављала питања” и да није „пружила никакве чињенице” о вакцини.[437] Новинари су наводно узнемиравали породицу Минажеве због приче, а Минажева је поделила неке текстуалне поруке за које је тврдила да су узнемиравање на друштвеним мрежама.[438]

Приватни живот

уреди

У својој песми „All Things Go”, Минажева је открила да је абортирала док је била тинејџерка.[439] Рекла је да, иако ју је то „прогонило”, остаје при својој одлуци.[440] У јулу 2011. њен рођак Николас Телемак убијен је у близини своје куће у Бруклину, инцидент који она спомиње у својим песмама „All Things Go” и „Champion”.[441][442] У фебруару 2021. отац Минажеве Роберт Мараж погинуо је док је ходао путем на Лонг Ајленду у несрећи у којој је возач побегао.[9] Чарлс Полевич, 70-годишњи мушкарац, оптужен је за убиство Маража. Оптужен је и за друга два кривична дела: напуштање места инцидента у којој је погинула особа и неовлашћено коришћење или прикривање физичких доказа.[443][444] Минажева се огласила поводом очеве смрти у писму, рекавши: „[..] то је најразорнији губитак у мом животу. Све време желим да га позовем, а више га нема. [...] Нека му душа почива у рају. Био је много вољен и много ће ми недостајати.”[445]

На почетку своје каријере, Минажева се идентификовала као бисексуалка и неколико пута је то спомињала у својим песмама. Међутим, 2010. изјавила је у интервјуу за Rolling Stone: „Мислим да су девојке секси, али нећу да лажем и кажем да излазим са девојкама.”[446] Године 2010. још једном се осврнула на своју сексуалност на ремиксу песме „Say So”: „Некада сам била би, али сада сам само хетеро.” Текст је наишао на негативне коментаре и поделио чланове ЛГБТ заједнице, при чему су је неки оптужили за „окултацију бисексуалности”, док су други рекли да „нема ништа лоше у томе да се првобитно идентификује као бисексуалка, а затим да се као стрејт.”[447][448]

Крајем 2014. Минажева је раскинула са својим дугогодишњим дечком Сафаријем Самјуелсом, са којим је излазила од 2003. године.[в] Према Минажевој, он ју је запросио, али је она одбила.[449] Верује се да је неколико песама на The Pinkprint инспирисано крајем њихове везе.[450] Минажева је почела да излази са репером Мик Милом почетком 2015. године.[451] У јануару 2017. објавила је да су раскинули.[452][453][454] Године 2017. накратко се забављала са репером, Насом.[455]

У децембру 2018. Минажева је почела да се забавља са својим пријатељем из детињства Кенетом „Зоо” Петијем и поднела је захтев за издавање дозволе за брак у августу 2019. године.[456] Објавила је да су се званично венчали 21. октобра.[457] Након удаје, његово презиме је додала свом.[458] У јулу 2020. Минажева је путем Instagram-а објавила да очекује своје прво дете са Петијем.[459] Дана 30. септембра 2020. родила је сина. Минажева га у јавности назива „Тата Медвед”.[460][461][462][463]

Проблеми са законом

уреди

Након што се суочио са оптужбама да се није регистровао као сексуални преступник у Калифорнији, њен супруг Кенет Пети уписан је у базу података калифорнијског Закона Меган 2020. године, након што је осуђен за покушај силовања 1995. у Њујорку.[464] За поменуто кривично дело је претходно одлежао близу четири године затвора.[465][466] У августу 2021. наводна жртва њеног супруга, по имену Џенифер Хаф, поднела је тужбу против пара због наводног узнемиравања и застрашивања, као и наводног наношења емоционалног стреса, а дала је интервју о поменутој тужби у ток-шоуу, The Real.[467][468][469]

Иако Минаж није јавно коментарисала случај, осврнула се на оптужбе у поднеску у децембру. Према TMZ-ју, Минажева је тврдила: „Никада нисам тражила од [Хафове] да промени своју причу; никада јој нисам понудила новац у замену за изјаву и нисам јој претила ако одлучи да не да изјаву. [...] Одлучно сам јој рекла да не желим да лаже ни о чему и да каже истину о ономе што ми је открила само ако јој то одговара.”[470]

Адвокат Минажеве је такође навео да је прича Хафове у судским документима недоследна и да има вишеструка одступања од њеног интервјуа за ток-шоу.[471][472] Хафова је касније добровољно одустала од случаја против Минажеве, а TMZ је известио да није било финансијског извештаја који је укључен у одустајање.[473][474] У разговору са савезним судијом, адвокат Хафове је најавио да ће тужба бити поново поднета у Калифорнији.[475]

Дискографија

уреди
За више информација погледајте: Дискографија Ники Минаж

Студијски албуми

Филмографија

уреди
За више информација погледајте: Видеографија Ники Минаж

Турнеје

уреди

Предводеће турнеје

уреди

Предгрупне турнеје

уреди

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Минажева тврди да је емигрирала у САД „нелегално”, чиме је нејасно који је њен статус америчког држављанства.[4]
  2. ^ Минажева је преко уживо укључења на Instagram-у у септембру 2021. изјавила да је њен нови менаџер SALXCO.
  3. ^ Минажева наводи у документарцу „My Time Again”, објављеном 2014. године, да је била у 11-годишњој вези.

Референце

уреди
  1. ^ Haramis, Nick (3. 8. 2011). „In the pink: First lady of hip-hop Nicki Minaj is a bewigged global phenomenon”. The Independent. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  2. ^ „Nicki Minaj, Doja Cat Makes Guinness World Record With 'Say So'”. urbanislandz.com. 15. 12. 2021. Архивирано из оригинала 9. 1. 2022. г. Приступљено 12. 1. 2022. „Nicki Minaj is quickly cementing herself as one of the greatest rappers of the decade as she continues to rake in accolades over her illustrious career.” 
  3. ^ „Pop is Not a Dirty Word: Nicki Minaj is an ex-pop star. Good for her”. NME. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2021. 
  4. ^ Penrose, Nerisha (21. 6. 2018). „Nicki Minaj Weighs In on Children Border Crisis: 'I Came to This Country as an Illegal Immigrant'”. Billboard. 
  5. ^ „Top R&B/Hip-Hop Artists - Decade-End”. Billboard. Приступљено 26. 4. 2021. 
  6. ^ „Top Artists - Decade-End”. 
  7. ^ „Nicki Minaj Biography: Rapper (1982–)”. Biography.com (FYI / A&E Networks). Приступљено 22. 4. 2013. 
  8. ^ Jeffries, David. „Nicki Minaj Biography”. AllMusic.com. Приступљено 23. 7. 2015. 
  9. ^ а б „Nicki Minaj's father, Robert Maraj, killed in hit-and-run accident”. The Guardian. 14. 2. 2021. Приступљено 14. 2. 2021. 
  10. ^ „Birthday girl Nicki Minaj has a very interesting Indian connection you didn't know about!”. IndiaToday. 30. 8. 2017. 
  11. ^ „New Music: Carol Maraj – 'God's Been Good'”. Rap-Up. Приступљено 27. 3. 2016. 
  12. ^ „Carol Maraj Exclusive: Nicki Minaj's Mom Says Tithing Helped Rapper, Shares Gospel Music, Abuse”. Christian Post. Приступљено 14. 3. 2016. 
  13. ^ „Nicki Minaj's Mom, Carol Maraj, Hopes To Inspire Abused Women With Her Music”. MTV News. Архивирано из оригинала 29. 05. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2016. 
  14. ^ Nicki Minaj, My Time Again, 2014 MTV Documentary
  15. ^ а б в „Carol Maraj, Mother of Hip Hop Star Nicki Minaj”. Daily Express. Trinidad: Caribbean Communications Network. Архивирано из оригинала 29. 9. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2013. 
  16. ^ Minaj on The View as quoted by Scott, Tracy. „Nicki Minaj advises parents to parent”. S2SMagazine.com (Interactive One). Архивирано из оригинала 12. 11. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2013. 
  17. ^ „Nicki Minaj Tells All in Her New E! Special”. Desihits. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  18. ^ Hope, Clover (15. 7. 2012). „Nicki Minaj Does Jay Leno Performance, Discusses Red Lobster Job”. Vibe. New York City: Eldridge Industries. Приступљено 2. 8. 2012. 
  19. ^ а б „Nicki Minaj: The Billboard Cover Story”. Billboard. Приступљено 2. 8. 2012. 
  20. ^ RuPaul Charles & Michelle Visage (4. 3. 2020). „Episode 245: Nicki Minaj & Leslie Jones”. What's The Tee (Подкест). Корисна информација се налази на: 5:47. Приступљено 12. 4. 2021. 
  21. ^ „LOU$TAR- H.O.O.D.S.T.A.R.S Feat. Nicki Minaj & 7even-up | LISTEN”. Def Pen. 12. 9. 2010. Приступљено 2. 8. 2012. 
  22. ^ „Nicki Minaj As A 'Hoodstar' Before The Glitz, The T*ts, The Glam, And The Cakes!”. Bossip. Molguldom Media Group. 19. 7. 2010. Приступљено 20. 11. 2013. 
  23. ^ „Big Fendi Calls Nicki Minaj 'a Groupie'”. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 18. 3. 2015. 
  24. ^ „Nicki Minaj: On The Rise”. Архивирано из оригинала 18. 7. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  25. ^ Rose, Lilah (10. 7. 2007). „Nicki Minaj – Playtime Is Over”. HotNewHipHop. Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  26. ^ „Nicki Minaj- Sucka Free (Hosted By Lil Wayne) – Young Money Ent”. LiveMixtapes. 12. 4. 2008. Приступљено 13. 8. 2014. 
  27. ^ „Nicki Minaj – Beam Me Up Scotty Hosted by DJ Holiday & The Trapaholics”. DatPiff. 18. 4. 2009. Архивирано из оригинала 26. 09. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  28. ^ „SoundOff TV: One On One With LowKey & Nicki Minaj”. BET. Viacom. 1. 5. 2009. Архивирано из оригинала 03. 02. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  29. ^ Reid, Shaheem (1. 5. 2009). „Lil Wayne Introduces Nicki Minaj”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 24. 05. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  30. ^ а б в г „Nicki Minaj: Awards”. AllMusic. Rovi Corporation. Приступљено 13. 8. 2014. 
  31. ^ Concepcion, Mariel (15. 1. 2010). „Nicki Minaj: Artists To Watch 2010”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 13. 8. 2014. 
  32. ^ „Nicki Minaj Signs With Young Money/Universal”. XXL. Harris Publications. 31. 8. 2009. Приступљено 13. 8. 2014. 
  33. ^ „iTunes – Music – 5 Star (Remix) [feat. Gucci Mane, Trina & Nicki Minaj] – Single”. iTunes Store (US). Apple Inc. 9. 11. 2009. Приступљено 13. 8. 2014. 
  34. ^ „Nicki Minaj Makes History as First Woman With 100 Appearances on Billboard Hot 100”. Billboard. Приступљено 26. 5. 2021. 
  35. ^ „Mariah Carey Hot 100 Chart History”. Billboard. 3. 5. 2008. Приступљено 27. 9. 2015. 
  36. ^ O'Keeffe, Kevin; Reid, Joe (1. 8. 2014). „A Definitive Ranking of Nicki Minaj Guest Verses”. The Wire. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  37. ^ „iTunes – Music – We Are Young Money by Young Money”. iTunes Store (US). Apple Inc. 21. 12. 2009. Приступљено 13. 8. 2014. 
  38. ^ а б „Young Money: Awards”. AllMusic. Rovi Corporation. Приступљено 13. 8. 2014. 
  39. ^ Reid, Shaheem (5. 2. 2010). „Nicki Minaj Gets 'Stamp Of Approval' From Jay-Z”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 28. 05. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  40. ^ Stewart, Allison (12. 1. 2010). „Reviews of singles from Justin Vernon, Mariah Carey, Maino, Quasi and Tony Yayo”. The Washington Post. Приступљено 27. 9. 2015. 
  41. ^ MTV News Staff. „Nicki Minaj Makes History With Seven Billboard Hot 100 Songs”. MTV News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-25. 
  42. ^ „New Music: Nicki Minaj f/ Sean Garrett – 'Massive Attack'”. Rap-Up. Rap-Up, LLC. 29. 3. 2010. Приступљено 13. 8. 2014. 
  43. ^ „Nicki Minaj Announces Album Title”. Rap-Up. Rap-Up, LLC. 3. 8. 2010. Приступљено 13. 8. 2014. 
  44. ^ Concepcion, Mariel (20. 10. 2010). „Sean Garrett: Nicki Minaj's Failed Single Was 'Out Of My Control'”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 13. 8. 2014. 
  45. ^ „Single Cover: Nicki Minaj – 'Your Love'”. Rap-Up. Rap-Up, LLC. 20. 5. 2010. Приступљено 13. 8. 2014. 
  46. ^ „iTunes – Music – Check It Out – Single by will.i.am & Nicki Minaj”. iTunes Store (US). Apple Inc. 3. 9. 2010. Приступљено 13. 8. 2014. 
  47. ^ Brooks Adickman, Erika (22. 9. 2010). „Nicki Minaj's 'Right Thru Me' Asks, 'How Do You Do That Sh*t?'”. Idolator. Spin Media. Архивирано из оригинала 05. 03. 2024. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  48. ^ „Nicki Minaj Says Kanye West's 'Monster' Almost Didn't Make His 'MBDTF' Album”. Billboard. Приступљено 30. 4. 2019. 
  49. ^ Fennessey, Sean (2010-11-17). Review: My Beautiful Dark Twisted Fantasy Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. октобар 2012). The Village Voice. Retrieved on August 10, 2020.
  50. ^ „The 25 Best Rap Verses of the Last 5 Years”. Complex (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 09. 2021. г. Приступљено 2021-08-19. 
  51. ^ „Nicki Minaj”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 28. 11. 2017. Приступљено 22. 2. 2018. 
  52. ^ „Pink Friday”. Amazon Germany. 19. 11. 2010. Приступљено 13. 8. 2014. 
  53. ^ а б Caulfield, Keith (11. 4. 2012). „Nicki Minaj's 'Roman Reloaded' Debuts at No. 1 on Billboard 200”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 13. 8. 2014. 
  54. ^ Wolfson, Sam (29. 11. 2010). „Nicki Minaj – Album Review: Nicki Minaj, 'Pink Friday' (Island)”. NME. IPC Media. Приступљено 29. 11. 2010. 
  55. ^ Wete, Brad (22. 11. 2010). „Nicki Minaj's 'Pink Friday': Read EW's review”. Music Mix. Entertainment Weekly. Приступљено 24. 11. 2010. 
  56. ^ Stewart, Allison (22. 11. 2010). „Nicki Minaj: 'Pink Friday'”. The Washington Post. Приступљено 27. 11. 2010. 
  57. ^ „Nicki Minaj's 'Pink Friday' Certified Platinum”. Rap-Up. Rap-Up, LLC. 5. 1. 2011. Приступљено 13. 8. 2014. 
  58. ^ Conteh, Mankaprr (2021-05-19). „Nicki Minaj Revisits a Distant Golden Age With 'Beam Me Up Scotty'”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  59. ^ „FMQB: Radio Industry News, Music Industry Updates, Nielsen Ratings, Music News and more!”. FMQB. Архивирано из оригинала 5. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  60. ^ O'Donnell, Kevin (30. 1. 2011). „Nicki Minaj Dominates 'Saturday Night Live'”. Spin. Spin Media. Приступљено 13. 8. 2014. 
  61. ^ „iTunes – Music – Super Bass – Single by Nicki Minaj”. iTunes Store (AU). Apple Inc. 13. 5. 2011. Приступљено 13. 8. 2014. 
  62. ^ Nicki Minaj - Super Bass (на језику: енглески), Приступљено 2021-08-13 
  63. ^ „New 102.7”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-13. 
  64. ^ Vena, Jocelyn (12. 4. 2011). „Britney Spears To Tour With Nicki Minaj”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 27. 05. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  65. ^ „Britney Spears: Awards”. AllMusic. Rovi Corporation. Приступљено 14. 8. 2014. 
  66. ^ "The 10 Most Controversial Moments of Nicki Minaj's Career, Pg. 8." Vibe. June 5, 2012.
  67. ^ Johnson, Zach. "Nicki Minaj addresses Good Morning America nip slip, 'it wasn't a stunt.'" US Magazine. April 10, 2012.
  68. ^ "Nicki Minaj Nip Slip: ABC Apologized, PTC protests." Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. септембар 2017) EurWeb.com. Accessed November 23, 2014.
  69. ^ Nika, Colleen. „Nicki Minaj Wows Fashion World With Versace for H&M and Victoria's Secret Gigs”. Rolling Stone. Jann Wenner. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2012. 
  70. ^ „Nicki Minaj, J. Cole Nominated For Best New Artist Grammy”. MTV News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  71. ^ „Nicki Minaj Wins Best Hip-Hop Video VMA”. MTV News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 05. 2014. г. Приступљено 23. 8. 2018. 
  72. ^ Murray, Michael (14. 2. 2014). „World Premiere: Listen To Nicki Minaj's New Single 'Starships'”. On Air with Ryan Seacrest. Архивирано из оригинала 16. 2. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  73. ^ „Gotye has best-selling single of 2012”. The Nation. Katrina vanden Heuvel. 3. 12. 2012. Приступљено 14. 8. 2014. 
  74. ^ Kaufman, Gil (5. 4. 2012). „Nicki Minaj Looking For Ultimate Hip-Hop/Pop Crossover”. MTV. Архивирано из оригинала 24. 05. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2015. 
  75. ^ Blum, Haley (12. 9. 2013). „Nicki Minaj sued by musician over 'Starships'”. USA Today. Gannett Company. Приступљено 14. 8. 2014. 
  76. ^ „Nicki Minaj f. 2 Chainz – Beez In The Trap”. HipHopDX. 21. 3. 2012. Приступљено 14. 8. 2014. 
  77. ^ „New Music: Nicki Minaj f/ Chris Brown – 'Right By My Side'”. Rap-Up. Rap-Up, LLC. 20. 3. 2012. Архивирано из оригинала 31. 07. 2023. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  78. ^ Daniels, Colin (21. 1. 2012). „Nicki Minaj delays new album 'Roman Reloaded' release”. Digital Spy. Hearst Corporation. Приступљено 14. 8. 2014. 
  79. ^ „iTunes – Music – Roman In Moscow – Single by Nicki Minaj”. iTunes Store (US). Apple Inc. 2. 12. 2011. Приступљено 14. 8. 2014. 
  80. ^ „iTunes – Music – Stupid Hoe – Single by Nicki Minaj”. iTunes Store (US). Apple Inc. 20. 12. 2011. Приступљено 14. 8. 2014. 
  81. ^ Bell, Crystal (2. 4. 2012). „'Pink Friday: Roman Reloaded' Reviews: Nicki Minaj's New Album Gets Mixed Reviews”. The Huffington Post. Приступљено 12. 7. 2013. 
  82. ^ „Super Bowl: Madonna gives 'shot of brass'”. BBC News. BBC. 6. 2. 2012. Приступљено 14. 8. 2014. 
  83. ^ „Nicki Minaj Comes in First: A Look at Her Milestones”. BET. Viacom. Приступљено 14. 8. 2014. 
  84. ^ "The 10 Most Controversial Moments of Nicki Minaj's Career, Pg. 2." Vibe. June 5, 2012.
  85. ^ а б „Nicki Minaj's Vulgar Grammys Exorcism Angers Catholic League”. 13. 2. 2012. Приступљено 28. 5. 2018. 
  86. ^ "Is Nicki Minaj Possessed?" CatholicLeague.org. The Catholic League. February 13, 2012.
  87. ^ Wass, Mike (16. 5. 2012). „Nicki Minaj's Pink Friday World Tour Pops Open In Sydney: Concert Review”. Idolator. Spin Media. Архивирано из оригинала 05. 03. 2024. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  88. ^ Daniels, Colin (5. 7. 2012). „Nicki Minaj extends UK arena tour”. Digital Spy. Hearst Corporation. Приступљено 14. 8. 2014. 
  89. ^ „Nicki Minaj Defends Her Decision to Drop Out of Hot 97 Summer Jam Concert”. OK!. Northern & Shell. 5. 6. 2012. Приступљено 14. 8. 2014. 
  90. ^ Harp, Justin (4. 7. 2012). „Nicki Minaj: 'Ice Age 4 is a blessing and an honor'”. Digital Spy. Hearst Corporation. Приступљено 14. 8. 2014. 
  91. ^ Rigby, Sam (11. 11. 2012). „MTV EMAs 2012 winners: Taylor Swift, One Direction, Bieber celebrate”. Digital Spy. Hearst Corporation. Приступљено 14. 8. 2014. 
  92. ^ „Pearl Future feat. Nicki Minaj 'Lookin' At Me' (Download)”. nicki-minaj.org. Архивирано из оригинала 28. 1. 2018. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  93. ^ „iTunes – Music – Pink Friday Roman Reloaded the Re-Up by Nicki Minaj”. iTunes Store (US). Apple Inc. 19. 11. 2012. Архивирано из оригинала 2. 6. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  94. ^ Serpe, Gina (26. 10. 2012). „Nicki Minaj's 'Va Va Voom' Music Video Premiere”. E! Online. NBCUniversal. Приступљено 14. 8. 2014. 
  95. ^ „Nicki Minaj launching record label”. 3 News. 16. 11. 2012. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  96. ^ „Nicki Minaj and Keith Urban Confirmed As American Idol Judges”. Rolling Stone. Wenner Media, LLC. 16. 9. 2012. Архивирано из оригинала 27. 03. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  97. ^ Vena, Jocelyn. „Nicki Minaj, Mariah Carey: A Timeline To Their 'American Idol' Beef”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 09. 2019. г. Приступљено 07. 02. 2022. 
  98. ^ „Mariah Carey and Nicki Minaj's American Idol Feud: 5 Best Moments”. E! News. 14. 3. 2013. 
  99. ^ Carlson, Erin (2. 5. 2013). „Nicki Minaj Slams Mariah Carey as 'Bitter,' 'Insecure'”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Приступљено 14. 8. 2014. 
  100. ^ „Nicki Minaj and Mariah Carey Leaving 'American Idol'”. Rolling Stone. Wenner Media, LLC. 31. 5. 2013. Архивирано из оригинала 22. 02. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  101. ^ „Nicki Minaj to make movie debut in new Cameron Diaz comedy”. NME: Film & TV. IPC Media. 29. 4. 2013. Приступљено 20. 11. 2013. 
  102. ^ Kit, Borys (25. 4. 2013). „Nicki Minaj Makes Film Debut in Cameron Diaz's 'The Other Woman'”. The Hollywood Reporter. Приступљено 20. 11. 2013. 
  103. ^ „Nicki Minaj 'To Star in Movie with Brad Pitt'”. MTV News. Viacom. 18. 4. 2013. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  104. ^ Ramirez, Erika (28. 5. 2013). „Nicki Minaj Will 'Focus On Rap' For Upcoming Album”. Billboard. Приступљено 20. 11. 2013. 
  105. ^ Loren, Arielle (30. 11. 2012). „Nicki Minaj Says Third Album Will Be an Extension of The Re-Up”. BET. Приступљено 11. 1. 2013. 
  106. ^ Markham, Rob (4. 11. 2013). „Nicki Minaj 'Delving Into Deep Sh--' on 2014 Album”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 27. 03. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  107. ^ „Nicki Minaj Reveals 'Pills N Potions' Single at Billboard Music Awards”. Billboard. Prometheus Global Media. 
  108. ^ „Nicki Minaj Previews Steamy 'Anaconda' Video, Unleashes Full Track”. Billboard. Приступљено 29. 8. 2014. 
  109. ^ „Nicki Minaj Chart History”. Billboard. 
  110. ^ „Nicki Minaj's 'Anaconda' Video Breaks Vevo Record”. Billboard. 22. 8. 2014. Приступљено 29. 8. 2014. 
  111. ^ "Grammys 2015: List of nominees" Los Angeles Times. December 5, 2014.
  112. ^ Caulfield, Keith (24. 12. 2014). „Taylor Swift Back at No. 1 on Billboard 200, Nicki Minaj Debuts at No. 2”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 21. 5. 2015. 
  113. ^ Mendizabal, Amaya (26. 12. 2014). „Nicki Minaj's 'The Pinkprint' Debuts at No. 1 on Top R&B/Hip-Hop Albums”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 27. 10. 2015. 
  114. ^ Spanos, Brittany (2015-12-22). „How Nicki Minaj Courted Controversy, Expanded Empire in 2015”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-14. 
  115. ^ „Nicki Minaj”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 28. 11. 2017. Приступљено 27. 2. 2018. 
  116. ^ а б „Nicki Minaj Dropped Endless F-Bombs While Hosting The 2014 MTV EMA”. MTV News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  117. ^ „Nicki Minaj the First Woman With 4 Simultaneous Top 10 Hits on Mainstream R&B/Hip-Hop Chart”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 18. 3. 2015. 
  118. ^ „Nicki Minaj wins Best Female Hip-Hop Artist at the 2015 BET Awards”. XXL Magazine. 
  119. ^ „Madame Tussauds Las Vegas | Nicki Minaj wax figure”. www.madametussauds.com. Приступљено 26. 10. 2018. 
  120. ^ „Here Is the Unfortunate Tale of Nicki Minaj's Madame Tussauds Wax Figure”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  121. ^ „Azealia Banks was right about the Nicki Minaj waxwork: it's a sexist, racist mistake”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  122. ^ LaFata, Alexia. „Nicki Minaj Owned Her Sexuality And People Tried To Take It From Her”. Elite Daily (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  123. ^ а б „Nicki Minaj's Wax Figure Gets Extra Security And The Museum Explains Why They Chose That Pose”. The FADER (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  124. ^ „Nicki Minaj's Wax Figure Getting Bootyguards After Fan Takes Particularly Obscene Photo”. E! News (на језику: енглески). 26. 8. 2015. Приступљено 26. 10. 2018. 
  125. ^ „Nicki Minaj Wax Figure Isn't Leaving Madame Tussauds”. Billboard. Приступљено 26. 10. 2018. 
  126. ^ а б Andreeva, Nellie (29. 9. 2015). „Nicki Minaj Comedy Gets ABC Family Series Commitment”. Deadline Hollywood. Приступљено 18. 4. 2016. 
  127. ^ „Nicki Minaj's ABC Show Postponed”. Pitchfork. 17. 10. 2016. Приступљено 18. 10. 2016. 
  128. ^ а б Weiner, Natalie. „Nicki Minaj Headed for the Big Screen in 'Barbershop 3'”. Billboard. Приступљено 18. 4. 2016. 
  129. ^ „Barbershop: The Next Cut (2016)”. Rotten Tomatoes. Приступљено 30. 7. 2016. 
  130. ^ Vulpo, Mike (24. 5. 2016). „Teen Choice Awards 2016 Nominations Announced: See the 'First Wave' of Potential Winners”. E!. Архивирано из оригинала 25. 5. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016. 
  131. ^ Mansfield, Aaron (17. 3. 2017). „Nicki Minaj and Her Visor Star in the Video For Jason Derulo's 'Swalla'”. Complex UK (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 03. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2017. 
  132. ^ „Official Singles Chart Top 100”. www.officialcharts.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2017. 
  133. ^ „Nicki Minaj Just Signed a Major Modeling Contract”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 1. 4. 2017. 
  134. ^ „Nicki Minaj Passes Aretha Franklin for Most Billboard Hot 100 Hits of Any Female Artist”. Billboard. Приступљено 17. 1. 2018. 
  135. ^ „Taylor Swift Sends All 15 Songs From 'Evermore' Onto Hot 100”. Billboard. 
  136. ^ „Watch Nicki Minaj Open BBMAs With Star-Studded Medley”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 27. 06. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018. 
  137. ^ „Nicki Minaj Chart History”. Billboard. Приступљено 17. 1. 2018. 
  138. ^ „RIAA PRESENTS KATY PERRY WITH RECORD-BREAKING THREE DIAMOND SONG AWARDS DURING D.C. STOP OF WITNESS: THE TOUR - RIAA”. RIAA (на језику: енглески). 26. 9. 2017. Приступљено 6. 5. 2018. 
  139. ^ „Nicki Minaj Announces New Album 'Queen' at Met Gala”. Billboard. Приступљено 8. 5. 2018. 
  140. ^ Garca, Anna (24. 5. 2018). „Nicki Minaj Delays 'Queen' Album Release to August”. Spin. Приступљено 10. 8. 2018. 
  141. ^ „Nicki Minaj Pushes Back 'Queen' Album to August 17”. Billboard. Приступљено 6. 9. 2018. 
  142. ^ Melas, Chloe. „Nicki Minaj drops 'Queen'”. CNN. Приступљено 11. 8. 2018. 
  143. ^ „Nicki Minaj's 'Chun-Li' Is Her First Solo Hot 100 Top 10 Since 'Anaconda' in 2014”. Billboard. Приступљено 11. 8. 2018. 
  144. ^ „'SNL': Nicki Minaj Performs 'Chun-Li' and 'Poke it Out,' Appears in Unaired Sketch”. Billboard. Приступљено 22. 5. 2018. 
  145. ^ Reed, Ryan (25. 6. 2018). „Nicki Minaj Performs Intense 'Chun Li,' 'Rich Sex' at BET Awards”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 26. 06. 2018. г. Приступљено 26. 6. 2018. 
  146. ^ „Nicki Minaj Fans Are Bursting Into Rage After Discovering This One Thing Missing From Her Album..”. www.bet.com. 14. 6. 2018. Приступљено 8. 6. 2018. 
  147. ^ Strauss, Matthew (11. 6. 2018). „Listen to Nicki Minaj and Lil Wayne's New Song 'Rich Sex'”. Pitchfork. 
  148. ^ Strauss, Matthew (11. 6. 2018). „Listen to Nicki Minaj and Lil Wayne's New Song 'Rich Sex'”. Pitchfork. 
  149. ^ „Nicki Minaj on Instagram” — преко Instagram. 
  150. ^ а б Trust, Gary (6. 8. 2018). „Drake Dominates Hot 100 for Fourth Week With 'In My Feelings,' DJ Khaled's All-Star 'No Brainer' Debuts at No. 5”. Billboard. Приступљено 7. 8. 2018. 
  151. ^ Trust, Gary (30. 7. 2018). „Drake's 'In My Feelings' No. 1 For Third Week on Hot 100, Drake Passes Rihanna For Most Weeks at No. 1 This Decade”. Billboard. Приступљено 31. 7. 2018. 
  152. ^ „Nicki Minaj Adds 6ix9ine Collaboration 'Fefe' to 'Queen' Tracklist”. Billboard. 15. 8. 2018. Приступљено 15. 8. 2018. 
  153. ^ Goldfine, Jael (8. 8. 2018). „Nicki Minaj Launches 'Queen Radio'”. Paper. Приступљено 10. 8. 2018. 
  154. ^ McKinney, Jessica (8. 8. 2018). „Nicki Minaj Announces Queen Radio On Beats 1”. Vibe. Приступљено 10. 8. 2018. 
  155. ^ „Travis Scott's 'Astroworld' Spends Second Week at No. 1 on Billboard 200 Albums Chart”. Billboard. 19. 8. 2018. Приступљено 19. 8. 2018. 
  156. ^ „Drake returns to #1 with Scorpion”. Australian Recording Industry Association. Приступљено 19. 8. 2018. 
  157. ^ „Super Troupers! Mamma Mia's Motion Picture Cast Recording scores fourth week at Albums Chart top spot”. Official Charts Company. 17. 8. 2018. Приступљено 17. 8. 2018. 
  158. ^ а б „Nicki Minaj Tells Ellen That She 'Wanted to Punch' Travis Scott After 'Queen' Failed to Go No. 1”. Billboard. Приступљено 6. 9. 2018. 
  159. ^ Kornhaber, Spencer (15. 8. 2018). „Nicki Minaj Guards a Shrinking Kingdom”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2018. 
  160. ^ „Nicki Minaj and Travis Scott Fumble Toward Yesterday's Prize: A No. 1 Album” . The New York Times (на језику: енглески). 20. 8. 2018. Приступљено 9. 6. 2020. 
  161. ^ „Nicki Minaj's 'Queen' May Not Survive Its Own Rollout”. The Ringer. Приступљено 6. 9. 2018. 
  162. ^ „Reviews for Queen by Nicki Minaj”. Metacritic. Архивирано из оригинала 5. 9. 2018. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  163. ^ Richards, Chris (13. 8. 2018). „Will Nicki Minaj ever release an album that's as good as she is?”. The Washington Post. Приступљено 13. 8. 2018. 
  164. ^ „Gold & Platinum”. Recording Industry Association of America. 
  165. ^ „Nicki Minaj's "Chun-Li" Wins Best Hip-Hop at 2018 MTV VMAs - XXL”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 23. 8. 2018. 
  166. ^ „BTS' 'IDOL,' Featuring Nicki Minaj, Debuts at No. 11 on Billboard Hot 100”. Billboard. Приступљено 6. 9. 2018. 
  167. ^ „Little Mix Announces New Single 'Woman Like Me,' Featuring Nicki Minaj”. Billboard. Приступљено 26. 10. 2018. 
  168. ^ „Nicki Minaj Is Art Brought to Life in Little Mix's "Woman Like Me" Video”. exclaim.ca (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  169. ^ Legaspi, Althea (26. 10. 2018). „Watch Little Mix, Nicki Minaj Challenge Stereotypes in 'Woman Like Me' Video”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 07. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2018. 
  170. ^ „Little Mix tackle gender stereotypes in new video”. BBC Music Events (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  171. ^ Trust, Gary (5. 11. 2018). „Nicki Minaj Makes History as First Woman With 100 Appearances on Billboard Hot 100”. Billboard. Приступљено 20. 11. 2018. 
  172. ^ „Alanis Morissette, Nicki Minaj, Brandi Carlile & Desiree Perez to Be Honored at Billboard's 2019 Women in Music”. Billboard. 15. 11. 2019. Приступљено 15. 11. 2019. 
  173. ^ „Nicki Minaj Had a Major Wardrobe Malfunction and the Internet is Loving It”. Maxim (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2018. 
  174. ^ Lockett, Dee. „The Best and Worst Moments From the 2018 Made in America Festival”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2018. 
  175. ^ „Nicki Minaj flew 6,000 miles to China for a counterfeit music festival”. Consequence of Sound (на језику: енглески). 21. 11. 2018. Приступљено 24. 4. 2019. 
  176. ^ Oldham, Stuart (15. 4. 2019). „Sound Fails Nicki Minaj and Ariana Grande During Coachella Performance”. Variety. Приступљено 15. 4. 2019. 
  177. ^ White, Roman (19. 4. 2019). „Nicki Minaj and Management Team Mutually Part Ways”. The Source (на језику: енглески). Приступљено 25. 4. 2019. 
  178. ^ „Nicki Minaj teases new album”. List.co.uk. 3. 7. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  179. ^ Charts, Billboard (19. 8. 2019). „"Hot Girl Summer," by @theestallion, @NICKIMINAJ & @tydollasign, debuts at No. 11 on this week's #Hot100.”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2019. 
  180. ^ McNary, Dave (24. 12. 2018). „Nicki Minaj Joins 'Angry Birds Movie 2' Voice Cast (EXCLUSIVE)”. Variety. Приступљено 24. 12. 2018. 
  181. ^ „Nicki Minaj & Karol G's "Tusa" Creates Billboard History”. Urbanlandz (на језику: енглески). 19. 11. 2019. Приступљено 21. 1. 2020. 
  182. ^ „Karol G & Nicki Minaj's 'Tusa' Becomes First Song by Two Lead Female Artists to Debut at No. 1 on Hot Latin Songs”. Billboard. 20. 11. 2019. Приступљено 28. 3. 2021. 
  183. ^ „A dream of mine for so long...”. Twitter (на језику: енглески). 30. 1. 2020. Приступљено 6. 2. 2020. 
  184. ^ „Meghan Trainor Links Up With Nicki Minaj at the Office for Colorful 'Nice to Meet Ya' Video”. Billboard. 31. 1. 2020. Приступљено 6. 2. 2020. 
  185. ^ „A dream of mine for so long...”. Twitter (на језику: енглески). 22. 2. 2020. Приступљено 6. 2. 2020. 
  186. ^ „Nicki Minaj Slammed For Rosa Parks Reference in Preview of New Song 'Yikes'”. Billboard. 4. 2. 2020. Приступљено 6. 2. 2020. 
  187. ^ „Doja Cat's 'Say So,' Featuring Nicki Minaj, Tops Billboard Hot 100, Becoming the First No. 1 For Each”. Billboard. 
  188. ^ а б Trust, Gary (11. 5. 2020). „Doja Cat's 'Say So,' Featuring Nicki Minaj, Tops Billboard Hot 100, Becoming Their First No. 1 Each”. Billboard. Приступљено 11. 5. 2020. 
  189. ^ „Five Burning Questions: Doja Cat & Nicki Minaj's 'Say So'”. Billboard. 12. 5. 2020. Приступљено 14. 5. 2020. „"...and the first collaboration between two female rappers to reach the chart's apex."” 
  190. ^ „Can't Stop the Feline: How Doja Cat Took Pop to a New Dimension”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-01.  "When the song’s Minaj remix reached No. 1 on the Hot 100, it was the first time a female rap collaboration had done so, paving the way for Cardi B and Megan Thee Stallion’s “WAP” a few months after."
  191. ^ Trust, Gary (26. 5. 2020). „Megan Thee Stallion & Beyonce's 'Savage' Surges to No. 1 on Billboard Hot 100”. Billboard. Приступљено 26. 5. 2020. 
  192. ^ Trust, Gary (22. 6. 2020). „6ix9ine & Nicki Minaj's 'Trollz' Launches at No. 1 on Billboard Hot 100, Lil Baby's 'The Bigger Picture' Debuts at No. 3”. Billboard. Приступљено 22. 6. 2020. 
  193. ^ а б в г „Nicki Minaj Reacts to Going Number One in 2020 — Again”. PAPER (на језику: енглески). 2020-06-22. Приступљено 2021-09-20. 
  194. ^ „DaBaby & Roddy Ricch's 'Rockstar' Returns to No. 1 on Hot 100, Jack Harlow & Lil Mosey Earn Their First Top 10s”. Billboard. 
  195. ^ „Tekashi 6ix9ine and Nicki Minaj's 'Trollz' suffers biggest chart fall ever for a song debuting at Number One”. NME. 
  196. ^ „6IX9INE AND NICKI MINAJ'S "TROLLZ" SUFFERS BIGGEST ONE-WEEK FALL FOR A NO. 1 SONG EVER ON BILLBOARD HOT 100”. XXL. 
  197. ^ Trust, Gary (28. 12. 2020). „Mariah Carey's 'Christmas' Back Atop Hot 100, As Dean Martin, Wham!80 & Chuck Berry Hit Top 10”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2020. 
  198. ^ „ASAP Ferg, Nicki Minaj Want You to Work Those Love Handles in Jazzercise-y 'Move Ya Hips' Visualizer”. Billboard. 
  199. ^ Bloom, Madison (30. 7. 2020). „ASAP Ferg Enlists Nicki Minaj and MadeinTYO for New Song "Move Ya Hips"”. Pitchfork. 
  200. ^ „Ty Dolla $ign Announces New Single 'Expensive', Featuring Nicki Minaj”. NME. 28. 8. 2020. Приступљено 28. 8. 2020. 
  201. ^ „Watch Ty Dolla $ign and Nicki Minaj's New Video For "Expensive"”. Revolt. 28. 8. 2020. Архивирано из оригинала 01. 11. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2020. 
  202. ^ Aniftos, Rania. „Major Lazer & Mr Eazi Call on K4mo & Nicki Minaj for 'Oh My Gawd'”. Billboard. Приступљено 11. 9. 2020. 
  203. ^ „Nicki Minaj Links With Sada Baby for "Whole Lotta Choppas" Remix”. Complex. Архивирано из оригинала 17. 10. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020. 
  204. ^ „Nicki Minaj and YoungBoy Never Broke Again Join Mike WiLL Made-It on New Song: Listen”. Pitchfork. 6. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020. 
  205. ^ Strauss, Matthew (20. 11. 2020). „Nicki Minaj Announces New HBO Max Documentary Series”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-14. 
  206. ^ „"Beam Me Up Scotty" by Nicki Minaj”. Spotify. 14. 5. 2021. Приступљено 14. 5. 2021. 
  207. ^ „J. Cole Collects Sixth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'The Off-Season'”. Billboard. Приступљено 24. 5. 2021. 
  208. ^ Gracie, Bianca (12. 12. 2019). „Billboard Gamechanger Nicki Minaj on Why She'll Never 'Completely' Step Away From Music”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-21. 
  209. ^ „Nicki Minaj Teases Fifth Album, Hints Its Title Is 'Officially Locked In'”. iHeart (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-13. 
  210. ^ „iTunesCharts.net: 'Seeing Green' by Nicki Minaj, Drake & Lil Wayne (American Songs iTunes Chart)”. www.itunescharts.net. Приступљено 2021-05-19. 
  211. ^ „The Best Hip Hop Songs of 2021 ...(so far)”. HipHopDX. 2021-08-02. Приступљено 2021-08-03. 
  212. ^ „Best Rap Verses of 2021 (So Far)”. Complex (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-09. 
  213. ^ Vozick-Levinson, Jon Blistein,Jonathan Bernstein,Tim Chan,Mankaprr Conteh,Jon Dolan,Will Dukes,Jon Freeman,Kory Grow,Joseph Hudak,Kristine Kwak,Elias Leight,Julyssa Lopez,Angie Martoccio,Rob Sheffield,Mosi Reeves,Hank Shteamer,Simon; Blistein, Jon; Bernstein, Jonathan; Chan, Tim; Conteh, Mankaprr; Dolan, Jon; Dukes, Will; Freeman, Jon; Grow, Kory (2021-12-06). „The 50 Best Songs of 2021”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-13. 
  214. ^ „NPR Music's 100 Best Songs of 2021 (60-41)”. NPR (на језику: енглески). 2021-12-02. Приступљено 2021-12-13. 
  215. ^ „Elton John Teams Up With Lil Nas X, Dua Lipa & More for New Collaborations Album”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-01. 
  216. ^ Halperin, Shirley (2021-09-14). „Nicki Minaj No Longer Managed by Irving Azoff; In Talks With SALXCO, Home to the Weeknd and Doja Cat (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  217. ^ „Nicki Minaj Splits with Manager Irving Azoff, In Talks with SALXCO”. Rap-Up (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  218. ^ Deen, Sarah (2021-09-29). „Jesy Nelson and Nicki Minaj confirm collab on her first solo song Boyz”. Metro (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-29. 
  219. ^ „Elton John & Dua Lipa's Cold Heart (Pnau Remix) climbs to Number 1”. www.officialcharts.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-15. 
  220. ^ „Official Irish Singles Chart Top 50 | Official Charts Company”. www.officialcharts.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-10-16. г. Приступљено 2021-10-16. 
  221. ^ „Nicki Minaj Steals the Show in The Real Housewives of Potomac Reunion Trailer”. E! Online. 2021-10-29. Приступљено 2021-11-01. 
  222. ^ „Nicki Minaj Celebrates 'Super Bass' Being Certified Diamond by RIAA After 'Over a Decade of Support'”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-12. 
  223. ^ „Ed Sheeran wins best artist as MTV Europe Music Awards 2021 returns to live format”. Rappler (на језику: енглески). 15. 11. 2021. Приступљено 2021-11-15.  "Nicki Minaj earned a top award for best hip-hop, Olivia Rodrigo was awarded best push, Maluma won best Latin, and YUNGBLUD snagged the award for best alternative."
  224. ^ Fitzgerald, Trent. „Nicki Minaj Wins The People's Champ for XXL Awards 2022”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25. 
  225. ^ „Nicki Minaj Confirms Lil Baby Collab Arrives Next Week”. HotNewHipHop (на језику: енглески). 2022-01-27. Приступљено 2022-01-27. 
  226. ^ Mowatt, Robyn (4. 2. 2022). „Nicki Minaj Is an Art Thief in "Do We Have A Problem" Music Video”. Okayplayer. Приступљено 6. 2. 2022. 
  227. ^ Bain, Ellissa. „Nicki Minaj Teases New Track "Bussin" in "Do We Have a Problem?" Music Video”. HITC. Архивирано из оригинала 06. 02. 2022. г. Приступљено 6. 2. 2022. 
  228. ^ Rose, Jordan (11. 2. 2022). „Nicki Minaj and Lil Baby Link Up Again for New Song "Bussin"”. Complex. Архивирано из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2022. 
  229. ^ Mahadevan, Tara C. (4. 2. 2022). „Watch Nicki Minaj and Lil Baby in Video for New Song "Do We Have a Problem?"”. Complex. Архивирано из оригинала 06. 02. 2022. г. Приступљено 6. 2. 2022. 
  230. ^ McKinney, Jessica; Gee, Andre; Skelton, Eric (4. 2. 2022). „First Impressions of Nicki Minaj and Lil Baby's New Song "Do We Have a Problem?"”. Complex. Архивирано из оригинала 10. 02. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022. 
  231. ^ „Nicki Minaj Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-01. 
  232. ^ „13 Lyrics That Prove Nicki Minaj Is One of the Greatest Rappers of All Time”. Mic (на језику: енглески). Приступљено 9. 3. 2018. 
  233. ^ а б в Caramanica, Jon (30. 3. 2012). „A Singular Influence” . The New York Times. Приступљено 9. 6. 2020.  "This hard and complex work has paid off: when she releases her second album, 'Pink Friday: Roman Reloaded,' this week, it will be as the most influential female rapper of all time."
  234. ^ Krishnamurthy, Sowmya (11. 6. 2012). „QA: Ice-T on 'The Art of Rap,' Why Nicki Minaj Is 'Real Hip-Hop' | Music News”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 09. 01. 2018. г. Приступљено 3. 8. 2012. 
  235. ^ Nigel, D. (7. 7. 2012). „Nicki Minaj Speaks On Her Rap Style | RealTalkNY”. Realtalkny.uproxx.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  236. ^ Seabrook III, Robby (1. 9. 2021). „Here Are the Most Unique Flows From Rappers Over the Last Five Years”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-02. 
  237. ^ Rogulewski, Charley. „Nicki Minaj's 'Pink Friday: Roman Reloaded' Album Track-by-Track Preview”. The Boom Box. AOL. Приступљено 3. 11. 2012. 
  238. ^ „[Opinion] Nicki Minaj Out for Pop or Hip Hop?”. Ebony. 20. 4. 2012. Приступљено 3. 3. 2016. 
  239. ^ Newstead, Al. „Nicki Minaj: Pink Friday Review”. Beat. Furst Media. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  240. ^ Bain, Becky (29. 3. 2012). „Nicki Minaj's 'Pink Friday: Roman Reloaded' Leaks: Listen”. Idolator. Spin Media. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  241. ^ Jeffries, David. „Pink Friday: Roman Reloaded – Review”. Allmusic. Rovi. Приступљено 3. 11. 2012. 
  242. ^ Rosen, Jody (6. 4. 2012). „Nicki Minaj”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  243. ^ Sherman, Maria (14. 2. 2012). „Nicki Minaj Debuts New Single 'Starships': Listen”. Billboard. Rovi. Приступљено 15. 2. 2012. 
  244. ^ „3 Reasons Nicki Minaj Crushes All The Boys On Kanye West's "Monster"”. Vibe. 31. 8. 2010. Приступљено 3. 8. 2012. 
  245. ^ „Rick Ross Says 'Monster' Proves Nicki Minaj Is 'One Of The Greatest'”. MTV News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  246. ^ Kyles, Yohance (26. 11. 2013). „Kanye West Talks Potentially Cutting Nicki Minaj's "Monster" Verse & His Issues With Nike”. Exclusive Hip Hop News, Interviews, Rumors, Rap & Music Videos | Allhiphop (на језику: енглески). Приступљено 8. 3. 2017. 
  247. ^ Colley, Tara. „Nicki Minaj flips the script on hip-hop hypermasculinity with her album Queen”. The Conversation. Приступљено 15. 9. 2020. 
  248. ^ а б в „Nicki Minaj 2021 Type Beats”. XXL. Приступљено 2. 5. 2021. 
  249. ^ Goodman, Lizzy (20. 6. 2010). „Nicki Minaj, the Rapper With a Crush on Meryl Streep”. New York. Приступљено 22. 7. 2010. 
  250. ^ „Nicki Minaj Has Healing Powers”. Rap-Up. 18. 11. 2010. Приступљено 16. 2. 2011. 
  251. ^ „Nicki Minaj Introduces New Alter Ego”. Rap-Up. 6. 12. 2010. Приступљено 16. 2. 2011. 
  252. ^ а б Rose, Sandra (14. 7. 2010). „Was That Nicki Minaj's Alter Ego in the Now Classic "Ate the Box" Video?”. Приступљено 22. 7. 2010. 
  253. ^ Dawson, Imani A. „Nicki Minaj Gets 'Revenge' With Eminem”. Rap-Up. Приступљено 4. 11. 2010. 
  254. ^ Vena, Jocelyn (13. 2. 2012). „Nicki Minaj's Alter Ego Roman Zolanski Makes Grammy Debut – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. Архивирано из оригинала 10. 01. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2012. 
  255. ^ „Nicki Minaj Turns Heads In London”. Blogs To Die For. 20. 1. 2011. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 16. 2. 2011. 
  256. ^ DAT1GH3TTOKID (1. 11. 2010). „Roman's Revenge – Nicki Minaj & Eminem [With Lyrics]”. YouTube. YouTube. Приступљено 20. 11. 2013. 
  257. ^ Farber, Jim (3. 4. 2012). „Nicki Minaj, 'Pink Friday: Roman Reloaded |”. Daily News. New York. Приступљено 14. 4. 2012. 
  258. ^ „Now You're in the Parade”. 22. 3. 2012. Приступљено 5. 5. 2012. 
  259. ^ „Nicki Minaj on Lil Wayne”. Interview Magazine (на језику: енглески). 2011-03-25. Приступљено 2021-08-12. 
  260. ^ „Lil Wayne: 'Nicki Minaj is an icon, a boss and a role model'”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-12. 
  261. ^ „Nicki Minaj Talks Arena Tour, Hints at 'Big Surprise'”. Rap-Up. 27. 6. 2012. Приступљено 3. 8. 2012. 
  262. ^ „Nicki Minaj calls Foxy Brown "The Most Influential Female Rapper"”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 02. 03. 2014. г. Приступљено 23. 8. 2012. 
  263. ^ Gay, Roxane (2017-10-16). „Nicki Minaj, Always in Control”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-08-12. 
  264. ^ Ziegbe, Mawuse (27. 6. 2010). „Nicki Minaj Dedicates BET Award To Lil Wayne, Shouts Out Female Rappers – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. Архивирано из оригинала 10. 02. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2012. 
  265. ^ „Excuse me while I have an outer body experience. Shaking, crying, a MESS!!!! 😩 this lady is the reason. Omg. The QUEEN. Goddess! The epitome! The bar! The *faints*. Ms Lauryn Hill told me to keep "spittin dat fire". Is this real life!???? 🙏🏽🙏🏽🙏🏽🙏🏽🙏🏽”. Instagram. Приступљено 2021-08-09. 
  266. ^ „I quoted her in my HS YEARBOOK!!!!! Like 😢😢😢😢😢😢😢😢”. Instagram. Приступљено 2021-08-09. 
  267. ^ „Nicki Minaj: 'I'm inspired by Madonna'”. NME. 12. 4. 2012. Приступљено 11. 4. 2013. 
  268. ^ Lee, Bill (11. 6. 2014). „Nicki Minaj: 'New album was inspired by Enya'”. Digital Spy. Приступљено 1. 2. 2019. 
  269. ^ Enos, Morgan (29. 5. 2018). „Here's a Timeline of Eminem & Nicki Minaj's Relationship”. Billboard. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 13. 1. 2020. 
  270. ^ Banks, Thembi (3. 12. 2010). „Exclusive: Nicki Minaj on Image, Criticism and Success”. Essence. Приступљено 3. 8. 2012. 
  271. ^ Markman, Rob, Nicki Minaj: Lyrical Queen | Genius Live Interview (на језику: енглески), Приступљено 2021-10-30  "Do I have to pull up the allhiphop.com questionnaire when they asked me my top five and four women were listed on my top five? Remember there was one line with Lauryn ... there was one line that said Kim, Foxy, and Remy. Nobody remembers that!"
  272. ^ Garibaldi, Christina (13. 9. 2011). „Nicki Minaj Is Betsey Johnson's 'Most Favorite Girl'”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  273. ^ Wenn (17. 2. 2012). „Nicki Minaj – Nicki Minaj's Style Inspired By Cyndi Lauper”. Contact Music. Приступљено 20. 11. 2013. 
  274. ^ „Nick Minaj – Chart History”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 20. 8. 2012. 
  275. ^ „Here Are the Most Followed Rappers on Instagram”. XXL. Приступљено 31. 3. 2021. 
  276. ^ Gipson, Brooklyne (1. 5. 2012). „Nicki Minaj: Most Followed Rapper on Twitter”. BET: News: Music. BET Interactive, LLC. Приступљено 21. 11. 2013. 
  277. ^ Soghomonian, Talia (1. 6. 2013). „Nicki Minaj and Mariah Carey quit 'American Idol'”. NME. Приступљено 2. 2. 2019. 
  278. ^ „Gay Icons”. BET.com. Приступљено 2021-08-02. 
  279. ^ Schrodt, Paul. „Nicki Minaj just won a major fight for streaming that will change the music industry”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-16. 
  280. ^ Kreps, Daniel (2015-12-17). „Nicki Minaj Argues Streaming Should Count Toward Album Sales”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-16. 
  281. ^ „In Search of the Real Nicki Minaj”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-12. 
  282. ^ „Nicki Minaj's Iconic Barbie Pink Hair Is Back and Better (and Longer) Than Ever”. Allure (на језику: енглески). 2021-05-28. Приступљено 2021-09-03. 
  283. ^ III, Robby Seabrook. „Here's a Look at the Freshest Rappers of the Modern Era”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-12. 
  284. ^ „Nicki Minaj Doesn't Understand Camp But It's Not Her Fault”. Refinery29. Приступљено 10. 5. 2021. 
  285. ^ „Nicki Minaj Interview – Celebrity Style”. Teen Vogue. 17. 4. 2011. Приступљено 14. 8. 2012. 
  286. ^ Gregoire, Carolyn (5. 10. 2011). „Nicki Minaj's Most Memorable Moments”. The Huffington Post. Приступљено 14. 8. 2012. 
  287. ^ „2011 Hot 100 List”. Maxim (на језику: енглески). Приступљено 4. 10. 2018. 
  288. ^ „Camila Cabello, Taylor Swift, Dua Lipa, Rihanna, More Make Maxim's Hot 100 List”. Headline Planet (на језику: енглески). 14. 6. 2018. Приступљено 4. 10. 2018. 
  289. ^ а б „The Real Reason Nicki Minaj Has Gone For A More 'Natural' Look”. Huff Post. 23. 4. 2014. Приступљено 6. 7. 2021. 
  290. ^ „Nicki Minaj Isn't Bringing Her Crazy Wigs Back Anytime Soon”. Cosmpolitan. 21. 4. 2014. Приступљено 6. 7. 2021. 
  291. ^ Medina, Portia (27. 4. 2012). „Nicki Minaj Premieres Sexy 'Starships' Clip”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Приступљено 19. 5. 2012. 
  292. ^ „Nicki Minaj”. Maxim (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 10. 2018. г. Приступљено 4. 10. 2018. 
  293. ^ „Nicki Minaj: "I Think Boobs Are Very Empowering"”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 12. 03. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2012. 
  294. ^ „Nicki Minaj & Friends Cover Vibe Magazine”. Vibe. Vibe Media. 2. 6. 2010. Приступљено 21. 11. 2013. 
  295. ^ Rachel, T. Cole (април 2010). „Nicki Minaj”. Interview Magazine. Приступљено 19. 7. 2010. 
  296. ^ Frank, Alex (12. 2. 2015). „Newly Single Nicki Minaj on Feminism, Meek Mill, and Rapping at 50”. Vogue.com. Condé Nast. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  297. ^ „Nicki Minaj Goes Off on Critics Who Claim Her Lyrics Are 'Hypocritical'”. Complex (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 26. 10. 2018. 
  298. ^ „Nicki Minaj Responds To Claims That Her Sexual Lyrics Are Hypocritical”. Vibe. 17. 6. 2018. Приступљено 26. 10. 2018. 
  299. ^ а б „Nicki Minaj's Feminism Isn't About Your Comfort Zone: On "Anaconda" and Respectability Politics”. Autostraddle (на језику: енглески). 25. 8. 2014. Приступљено 26. 10. 2018. 
  300. ^ „Nicki Minaj's 'Anaconda' Video Breaks Vevo Record”. Billboard. Приступљено 26. 10. 2018. 
  301. ^ Mokoena, Tshepo (25. 7. 2014). „Nicki Minaj's Anaconda cover artwork: too racy for its own good?”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  302. ^ Brown, Kara. „Nicki Minaj Doesn't Need Your Advice or Input”. Jezebel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 26. 10. 2018. 
  303. ^ Halliday, Aria S (2017). „Envisioning Black Girl Futures Nicki Minaj's Anaconda Feminism and New Understandings of Black Girl Sexuality in Popular Culture”. Departures in Critical Qualitative Research (на језику: енглески). 6 (3): 65—77. doi:10.1525/dcqr.2017.6.3.65. Приступљено 9. 6. 2020. 
  304. ^ Clifton, Derrick (4. 8. 2014). „Nicki Minaj's 'Anaconda' Is the Fiercest Take on Female Sexuality of the Year” (на језику: енглески). Mic. Приступљено 9. 6. 2020. 
  305. ^ „Nicki Minaj, Feminism and the Message Behind 'Anaconda' | The Young Folks”. www.theyoungfolks.com (на језику: енглески). 30. 8. 2014. Приступљено 26. 10. 2018. 
  306. ^ Lhooq, Michelle (23. 8. 2014). „Shocked and outraged by Nicki Minaj's Anaconda video? Perhaps you should butt out”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2018. 
  307. ^ „Katy Perry Leads All-Star Cast at 'VH1 Divas Salute the Troops'”. Billboard. Приступљено 21. 8. 2020. 
  308. ^ „Nicki Minaj and Katy Perry Cover "Girls Just Wanna Have Fun" For The Troops”. 6. 12. 2010. Приступљено 21. 8. 2020. 
  309. ^ Perpetua, Matthew (2. 12. 2011). „Nicki Minaj Barbie Doll Made for Charity”. Rolling Stone. Приступљено 16. 9. 2020. 
  310. ^ „Nicki Minaj Donates $15,000 To Aid New York Hunger Charity”. Contact Music: News. 20. 11. 2012. Приступљено 20. 11. 2013. 
  311. ^ Calfas, Jennifer (7. 5. 2017). „Nicki Minaj Offers to Pay College Tuition for Fans”. Money. Архивирано из оригинала 7. 5. 2017. г. Приступљено 30. 8. 2017. 
  312. ^ Strachan, Maxwell (13. 5. 2017). „Nicki Minaj Is Starting An 'Official Charity' to Pay Off Student Loans”. HuffPost. Приступљено 30. 8. 2017. [мртва веза]
  313. ^ Lamarre, Carl (22. 5. 2017). „Nicki Minaj Donates Money to Struggling Village in India”. Billboard. Приступљено 30. 8. 2017. 
  314. ^ India, Lindsey (29. 8. 2017). „Here's What Drake, Nicki Minaj and More Are Doing to Help Houston After Hurricane Harvey Hit”. XXL. Приступљено 30. 8. 2017. 
  315. ^ Howard, Jacinta (29. 8. 2017). „Chris Brown, Nicki Minaj, T.I. and DJ Khaled Answer Kevin Hart's Challenge to Donate $25K to Hurricane Harvey Relief”. The Boombox. Приступљено 30. 8. 2017. 
  316. ^ „Nicki Minaj Explains Why She Doesn't Need a Man to Be Happy”. Entertainment Tonight (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2018. 
  317. ^ „Nicki Minaj Gives Away $150,000 to Students on 'Ellen' - XXL”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2018. 
  318. ^ „Nicki Minaj pulls out of Saudi Arabia performance following backlash from human rights activists”. ABC. Приступљено 21. 8. 2020. 
  319. ^ „Nicki Minaj pulls out of Saudi Arabia concert after backlash”. TheGuardian.com. 9. 7. 2019. Приступљено 21. 8. 2020. 
  320. ^ „Nicki Minaj is donating $25,000 to St. Jude's Home for Girls in Trinidad”. Dazed (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-09-09. 
  321. ^ „Tekashi 6ix9ine, Nicki Minaj drop 'Trollz,' proceeds going to Bail Project”. Global News. Приступљено 27. 8. 2020. 
  322. ^ Sources for Minaj being cited the "Queen of Rap":
  323. ^ Sources for Minaj being cited the "Queen of Hip-Hop":
  324. ^ Grigoriadis, Vanessa (2015-10-07). „The Passion of Nicki Minaj”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-11-12. 
  325. ^ „From Nas to Drake, the most influential hip hop artists of all time”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 29. 10. 2018. 
  326. ^ Krishnamurthy, Sowmya (3. 10. 2018). „Nicki Minaj Is The 21st Century's Insatiable Hip-Hop Monarch”. National Public Radio. Приступљено 9. 6. 2020. 
  327. ^ Dazed (19. 9. 2017). „Nicki Minaj on ten years of revolutionising rap”. Dazed (на језику: енглески). Приступљено 29. 10. 2018. 
  328. ^ Soulsby, Nick (2020-05-11). „Nicki Minaj Is the Greatest Rapper of the Decade Bar None, PopMatters”. PopMatters (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-07. 
  329. ^ „104 Women Who Defined the Decade in Pop Culture”. Glamour (на језику: енглески). 2019-12-20. Приступљено 2021-11-21. 
  330. ^ Roth, Madeline. „Tinashe on Nicki Minaj's Best Quality: 'She's Unapologetic'”. MTV. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  331. ^ „Cher Lloyd Says Nicki Minaj Helped Change Pop Music: "I Admire How Brave She Is"”. Capital FM. Приступљено 13. 8. 2020. 
  332. ^ CupcakKe Interview - New Album, Hosting Hot Haus TV Show, Going to School With Chief Keef (на језику: енглески), 29. 10. 2021, Приступљено 2021-11-12 
  333. ^ Kaufman, Gil. „Here Are the Artists Who Inspired Billie Eilish Over the Years”. Billboard. Приступљено 30. 8. 2020. 
  334. ^ „Lil Nas X on 'Montero (Call Me By Your Name),' forgiving himself, and being a Barb”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  335. ^ Mylrea, Hannah (14. 11. 2017). „Meet Ms Banks, Nicki Minaj's New Favourite Rapper”. NME. Приступљено 15. 9. 2020. 
  336. ^ „Asian Doll Talks Nicki Minaj Co-Sign: "I Was the First One to Say She's My Idol"”. 11. 5. 2018. 
  337. ^ Stacy-Ann Ellis. „Doja Cat Is Here to Stay With Whimsical Wordplay and Bars That Bite”. XXL. Приступљено 10. 8. 2020. 
  338. ^ „'She's An Inspiration' – Megan Thee Stallion Gush Over Nicki Minaj”. Information Nigeria. 11. 3. 2020. Приступљено 8. 4. 2021. 
  339. ^ „Mulatto Says Nicki Minaj Inspired Her to Become a Rapper”. Rap-Up. Приступљено 6. 4. 2021. 
  340. ^ „Shenseea Was Inspired by Nicki Minaj and Rihanna -”. BET (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19. 
  341. ^ „Who is BIA? Meet the Boston rapper on the 'Whole Lotta Money' remix with Nicki Minaj”. USA Today. Приступљено 10. 7. 2021. 
  342. ^ Torres, Bianca. „Lakeyah Names Her Top Five Favorite Rappers”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-09. 
  343. ^ Internet (amdb.com.br), AMDB (8. 12. 2021). „Luísa Sonza lança 'Anaconda *o* ~~~', feat. com Mariah Angeliq: "Fiz a cama; e ela deitou" [ENTREVISTA] · Rolling Stone”. Rolling Stone. Приступљено 2021-12-09. 
  344. ^ „Nicki Minaj probably one of the biggest female Trendsetters of all time. #inspired”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-07. 
  345. ^ „Bronx native Maliibu Miitch is going back to the roots of rap”. Wonderland (на језику: енглески). 2019-10-28. Приступљено 2021-09-08. 
  346. ^ Bustard, Andy (2021-08-10). „City Girls Still 'Hoping' To Work With Nicki Minaj Despite Yung Miami Instagram Block”. HipHopDX. Приступљено 2022-01-08. 
  347. ^ III, Robby Seabrook. „The Break Presents: Yung Baby Tate - XXL”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-14. 
  348. ^ Williams, Kyann-Sian (2020-09-11). „Rico Nasty: "I definitely resonate with being a pop-punk princess"”. NME (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-08. 
  349. ^ „Princess Vitarah Lives By Her Own Rules”. The FADER (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19. 
  350. ^ Inman, DeMicia. „Texan Rapper Erica Banks On Her Song "Buss It" Going Viral”. Nylon (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-09. 
  351. ^ I, Kathy.; oli. „Flo Milli Looks to Nicki Minaj for Career Inspiration”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-09. 
  352. ^ „"I’m Just Trying To Compete With The Boys": An Interview With Ivorian Doll”. Complex (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-09. 
  353. ^ „Angel Haze Speaks On Learned Technique, Inspiration From Drake & Nicki Minaj”. HipHopDX. 2012-09-06. Приступљено 2022-01-11. 
  354. ^ Lyle, Ashley (14. 2. 2018). „Rising MC Saweetie Talks Viral Hit 'Icy Grl,' Signing With Warner Bros. Records & the Value of Education”. Billboard. Приступљено 10. 9. 2019. 
  355. ^ „29 Black Music Milestones: Nicki Minaj Puts Female Rap Back On the Map”. Приступљено 30. 4. 2020. 
  356. ^ „Nicki Minaj's 20 Best Features”. Billboard. Приступљено 21. 8. 2020. 
  357. ^ „The Best Nicki Minaj Features”. Complex. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2020. 
  358. ^ Caramanica, Jon (30. 3. 2012). „A Singular Influence”. The New York Times. Приступљено 10. 8. 2020. 
  359. ^ Nielson, Erik (4. 3. 2014). „Where Did All The Female Rappers Go?”. NPR. Приступљено 16. 3. 2021. 
  360. ^ „10 YEARS AFTER 'PINK FRIDAY,' A LOOK AT NICKI MINAJ'S ENDURING LEGACY”. Nylon. Приступљено 15. 2. 2021. 
  361. ^ „The Lasting Legacy of Nicki Minaj”. Complex. Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 1. 5. 2021. 
  362. ^ „The Best Rapper Alive, Every Year Since 1979”. Complex. Архивирано из оригинала 03. 02. 2018. г. Приступљено 2022-01-20. 
  363. ^ O'Malley Greenburg, Zack. „Cash Kings 2011: Hip-Hop's Top Earners”. Forbes. 
  364. ^ Greenburg, Zack. „Cash Kings 2012: Hip-Hop's Top Earners”. Forbes. Приступљено 5. 9. 2012. 
  365. ^ O'Malley Greenburg, Zack. „Cash Kings 2013: The World's Highest-Paid Hip-Hop Artists”. Forbes. Приступљено 20. 11. 2013. 
  366. ^ O'Malley Greenburg, Zack. „Cash Kings 2014: The World's Highest-Paid Hip-Hop Acts”. Forbes. Приступљено 2. 10. 2014. 
  367. ^ „Nicki Minaj Makes History With Seven Billboard Hot 100 Songs”. MTV RapFix. Viacom. 8. 10. 2010. Архивирано из оригинала 11. 10. 2010. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  368. ^ Cantor, Paul (21. 10. 2010). „Nicki Minaj Makes Hottest MCs In The Game Debut At #6!”. MTV News. Viacom. Архивирано из оригинала 25. 05. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  369. ^ „Rolling Stone Master Ranking King Of Hip Hop”. idolator. 15. 8. 2011. [мртва веза]
  370. ^ „Nicki Minaj Wins Best Female Hip-Hop Artist For The 7th Year In A Row”. BET. Приступљено 14. 4. 2021. 
  371. ^ „Nicki Minaj, Miguel, Kendrick Lamar win at BET Awards”. Fox News. 21st Century Fox. 30. 6. 2013. Приступљено 14. 8. 2014. 
  372. ^ „Weekly Chart Notes: Nicki Minaj Matches Mariah Carey's Hot 100 Mark”. Billboard. Prometheus Global Media. 12. 4. 2013. Приступљено 14. 8. 2014. 
  373. ^ Nilles, Billy (8. 12. 2020). „The Ultimate Ranking of Nicki Minaj's 19 Top 10 Hits”. E! Online. Приступљено 9. 3. 2021. 
  374. ^ „Nicki Minaj's 20 Biggest Billboard Hits”. Billboard. 12. 8. 2020. Приступљено 9. 3. 2020. 
  375. ^ „Nicki Minaj Makes History as First Woman With 100 Appearances on Billboard Hot 100”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-21. 
  376. ^ „Nicki Minaj Passes Aretha Franklin for Most Billboard Hot 100 Hits of Any Female Artist”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-21. 
  377. ^ Music, News-2 years ago (2018-11-06). „Nicki Minaj Becomes First Woman Ever With 100 Billboard Hot 100 Entries”. Okayplayer (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-21. 
  378. ^ „Doja Cat's 'Say So,' Featuring Nicki Minaj, Tops Billboard Hot 100, Becoming the First No. 1 For Each”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-21. 
  379. ^ „Taylor Swift Sends All 15 Songs From 'Evermore' Onto Hot 100”. Billboard. 21. 12. 2020. 
  380. ^ „Taylor Swift Breaks Record for Most Billboard Hot 100 Hits Among Women, Thanks to 'Folklore'”. Billboard. 
  381. ^ Stone, Alexis (16. 11. 2019). „Nicki Minaj Will Be Honored With Billboard's 'Game Changer' Award”. Breaking Celebrity News, Entertainment News, and Celebrity Gossip - Celebrity Insider. 
  382. ^ „Billboard Gamechanger Nicki Minaj on Why She'll Never 'Completely' Step Away From Music”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-26. 
  383. ^ „See the full winners list for the 2020 Latin Grammys”. Entertainment Weekly. 22. 6. 2020. Приступљено 22. 6. 2020. 
  384. ^ „Karol G and Nicki Minaj's "Tusa" Hits 13 Weeks on Top of Argentina Hot 100”. Billboard. 16. 4. 2020. Приступљено 28. 3. 2021. 
  385. ^ „Megan Thee Stallion, Cardi B, Nicki Minaj and More -- How Female Rappers Dominated in 2020”. WKYC (на језику: енглески). 3. 12. 2020. Приступљено 2021-09-05.  "The Queens rapper, who reigns as Spotify's most streamed female rapper for 2020, celebrated the 10-year anniversary of her Pink Friday debut last month."
  386. ^ Nicki Minaj - Anaconda (на језику: енглески), Приступљено 2021-04-03 
  387. ^ „Nicki Minaj Shatters Another Record After "Anaconda" Video Hits 1 Billion Views”. HotNewHipHop (на језику: енглески). 3. 4. 2021. Приступљено 2021-04-03. 
  388. ^ „NICKI MINAJ REPORTEDLY SETS NEW YOUTUBE RECORD THANKS TO HER SEXUALLY-CHARGED 'ANACONDA' VIDEO”. HipHopDX. 4. 4. 2021. Приступљено 2. 5. 2021. 
  389. ^ „Nicki Minaj "Anaconda" Music Video Hits 1 Billion Views On YouTube, Sets Record”. BET (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05. 
  390. ^ „Nicki Minaj & Kendrick Lamar Named TIME's 100 Most Influential People”. Rap-Up. 21. 4. 2016. Архивирано из оригинала 30. 09. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  391. ^ Wayne, Lil (21. 4. 2016). „Nicki Minaj”. Time. Приступљено 9. 6. 2020. 
  392. ^ Skelton, Eric; Diaz, Angel; Tharpe, Frazier; Ortiz, Edwin; McKinney, Jessica; Thompson, Paul; Weiss, Jeff (18. 11. 2019). „The Best Rappers of the 2010s”. Complex. Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  393. ^ „Nicki Minaj, maybe 'Idol' judge, unveils new fragrance”. CNN Entertainment. Turner Broadcasting System, Inc. Архивирано из оригинала 22. 08. 2012. г. Приступљено 21. 8. 2012. 
  394. ^ „2013 FiFi Finalists Announced! Which Celebrity Fragrances Should Win an Award?”. InStyle.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 03. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  395. ^ „New Nicki Minaj Fragrance: 'Pink Friday Special Edition'”. The Honesty Hour. Приступљено 16. 3. 2013. 
  396. ^ „Nicki Minaj Perfume | The Perfume Shop”. www.theperfumeshop.com. Архивирано из оригинала 4. 5. 2019. г. 
  397. ^ „Nicki Minaj Dropping New "Minajesty" Fragrance”. Hip-Hop Wired. 29. 7. 2013. Приступљено 29. 7. 2013. 
  398. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2015. 
  399. ^ „The Pinkprint Nicki Minaj Perfume - For Women”. Приступљено 16. 8. 2020. 
  400. ^ Wilson, Julee (19. 10. 2016). „Nicki Minaj Just Launched Her Eighth Fragrance Called 'Trini Girl'”. Essence. Приступљено 25. 9. 2019. 
  401. ^ „Nicki Minaj Queen Limited Edition”. Приступљено 16. 8. 2020. [мртва веза]
  402. ^ Nessif, Bruna (12. 10. 2016). „Nicki Minaj learns the dos and the don'ts”. Приступљено 12. 10. 2016. 
  403. ^ „Nicki Minaj Launches "Pink 4 Friday" Lipstick With MAC Costmetics”. Hello Beautiful. 23. 11. 2010. Приступљено 3. 8. 2012. 
  404. ^ „Nicki Minaj Unveils Casio TRYX Digital Camera in Times Square”. Complex. 8. 4. 2011. Архивирано из оригинала 06. 12. 2022. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  405. ^ „Nicki Minaj Reveals OPI Nail Polish Collection”. MTV News. 21. 10. 2011. Архивирано из оригинала 05. 11. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  406. ^ „Nicki Minaj Helps Launch Nokia Lumia 900 In Times Square”. Universal Music. Приступљено 14. 8. 2012. 
  407. ^ „Nicki Minaj's Pepsi Ad: Company Debuts 3-D 'Now In A Moment' Commercial”. The Huffington Post. 7. 5. 2012. Приступљено 3. 8. 2012. 
  408. ^ „Nicki Minaj: 'Beyonce Gave Me Inspiration To Do Pepsi Advert'”. TaleTela. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2012. 
  409. ^ Rodriguez, Cindy Y. „Nicki Minaj And Ricky Martin Promote MAC Viva Glam, Bring HIV/AIDS Awareness To Latin America”. The Huffington Post. Приступљено 27. 5. 2012. 
  410. ^ White, Belinda (26. 7. 2012). „MAC VIVA GLAM sales raise $250 million for AIDS Fund”. Telegraph. Архивирано из оригинала 06. 12. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  411. ^ Sanchez, Karizza. „Nicki Minaj Signs Endorsement Deal With adidas”. Complex Media. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  412. ^ Mangum, Ade. „NIcki Minaj, Big Sean Star In Adidas Commercial With Jeremy Scott”. MTV News. Архивирано из оригинала 05. 11. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  413. ^ а б „Nicki Minaj: Barbie Doll a 'Very Major Moment' for Me”. Billboard. Приступљено 16. 9. 2020. 
  414. ^ Perpetua, Matthew (2. 12. 2011). „Nicki Minaj Barbie Doll Made for Charity”. Rolling Stone. Приступљено 16. 9. 2020. 
  415. ^ „Adam Levine And Nicki Minaj To Launch New Clothing And Accessory Range For Kmart”. Capital FM. Приступљено 17. 1. 2013. 
  416. ^ „Nicki Minaj and Adam Levine Launch Huge New Retail Lines”. New York Post. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 17. 1. 2013. 
  417. ^ Brandle, Lars. „Adele, Nicki Minaj & Robbie Williams Take Comic Turn”. Billboard. Приступљено 20. 11. 2013. 
  418. ^ „Beats By Dr. Dre Portable Pill Speaker Now Pretty In Pink, Compliments of Superstar Nicki Minaj, Exclusively From AT&T”. Beats Electronics LLC. Приступљено 20. 11. 2013. 
  419. ^ Gleckman, Alexander. „Watch Nicki Minaj Behind the Scenes at Her "Pink Pill Commercial"”. Complex Media. Архивирано из оригинала 06. 12. 2022. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  420. ^ Markman, Rob. „Will Nicki Minaj Ditch 'Pink' In Her 'New Era'?”. MTV News. Архивирано из оригинала 11. 05. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  421. ^ Baker, C. Daniel (5. 6. 2013). „Mona Scott-Young & Nicki Minaj Announce New Moscato Wine Beverage”. Black Enterprise. Приступљено 17. 1. 2016. 
  422. ^ Flanagan, Andrew. „It's Official: Jay Z's Historic Tidal Launches With 16 Artist Stakeholders”. Billboard. Приступљено 31. 3. 2015. 
  423. ^ Alexis-Fisher, Lauren (9. 11. 2017). „Nicki Minaj Transforms From Mom-Next-Door Into Magical Fairy in H&M Holiday Video”. Harper's Bazaar. Приступљено 16. 8. 2020. 
  424. ^ „NICKI MINAJ, QUAVO, & LIL DICKY STAR IN 'MADDEN NFL 19' AD”. Highsnobiety. 2. 8. 2018. Приступљено 31. 5. 2021. 
  425. ^ Rogo, Paula (8. 9. 2019). „Nicki Minaj Gives Sneak Peek Of Her Fendi Capsule Collection”. Essence. Приступљено 9. 6. 2020. 
  426. ^ Penrose, Nerisha (14. 10. 2019). „Nicki Minaj's New Fendi Prints On Collection Is Here”. Elle. Приступљено 16. 8. 2020. 
  427. ^ „Nicki Minaj says she didn't attend Met Gala because of Covid vaccination requirement”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-15. 
  428. ^ Towey, Robert (2021-09-15). „Rap artist Nicki Minaj faces backlash after tweeting inaccurate information about Covid vaccines”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-15. 
  429. ^ Nicki Minaj Interview: Mom Guilt, COVID-19 & Having To Quarantine From Her Son! (на језику: енглески), Приступљено 2022-02-03 
  430. ^ „Nicki Minaj says she will get COVID-19 vaccine "once I feel I've done enough research"”. NME (на језику: енглески). 2021-09-14. Приступљено 2021-09-15. 
  431. ^ „Even the Met Gala Can't Convince Nicki Minaj to Get Vaxxed”. 13. 9. 2021. 
  432. ^ „Nicki Minaj mocked over story on why cousin isn't getting COVID-19 vaccine”. The Hill. 13. 9. 2021. 
  433. ^ Falcon, Russell (15. 9. 2021). „Trinidad & Tobago health minister: Nicki Minaj's 'swollen testicle' COVID-19 vaccine claims are false”. KXAN-TV. Архивирано из оригинала 12. 03. 2022. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  434. ^ „Nicki Minaj tweets coronavirus vaccine conspiracy theory, spotlighting struggle against misinformation”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-09-16. 
  435. ^ Kirkl, Justin (2021-09-15). „Trinidad & Tobagao Has Confirmed They Have No Record of Nicki Minaj's Cousin's Friend's Swollen Balls”. Esquire (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03. 
  436. ^ Lukpat, Alyssa; Kanno-Youngs, Zolan (2021-09-16). „White House offers a call to Nicki Minaj to discuss vaccine safety.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-09-16. 
  437. ^ „Nicki Minaj vows "I'll never use Twitter again" after backlash over viral COVID vaccine post”. Salon (на језику: енглески). 2021-09-15. Приступљено 2021-09-17. 
  438. ^ „Nicki Minaj Calls Out Reporters for Allegedly Harassing Her Family Amid Vaccine Comments Criticism”. Complex (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 04. 2022. г. Приступљено 2022-01-07. 
  439. ^ „Nicki Minaj Raps About Teenage Abortion in 'All Things Go': Listen – Us Weekly”. US Magazine.com. 3. 12. 2014. Приступљено 19. 12. 2014. 
  440. ^ Ramirez, Erika (31. 12. 2014). „Nicki Minaj Opens Up About Her Abortion: 'I Thought I Was Going to Die'”. Billboard. Приступљено 1. 5. 2019. 
  441. ^ „Rap star Nicki Minaj's cousin shot dead in Brooklyn”. New York Post. Приступљено 20. 2. 2012. 
  442. ^ „Nicki Minaj Mourns Cousin Nicholas Telemaque's Death”. MTV News. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 7. 4. 2012. 
  443. ^ „Man charged after Nicki Minaj's father killed in hit-and-run”. BBC News. 18. 2. 2021. Приступљено 24. 2. 2021. 
  444. ^ „DRIVER IN FATHER'S DEADLY HIT-AND-RUN Turns Himself In to Police”. TMZ. 18. 2. 2021. Приступљено 24. 2. 2021. 
  445. ^ „Nicki Minaj breaks silence on father's 'devastating' hit-and-run death”. Yahoo! News (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-15. 
  446. ^ Greene, Andy (1. 12. 2010). „Nicki Minaj Opens Up on Childhood Abuse, Sexuality”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 21. 02. 2016. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  447. ^ „Nicki Minaj slammed over 'problematic' lyrics about her sexuality”. Capital XTRA. 4. 5. 2020. Приступљено 11. 5. 2020. 
  448. ^ Milton, Josh (1. 5. 2020). „Nicki Minaj just came out as heterosexual on new Doja Cat remix: 'Used to be bi now I'm just hetero'”. PinkNews. Приступљено 11. 5. 2020. 
  449. ^ She says this in the "My Time Again" MTV documentary from 2014.
  450. ^ Kreps, Daniel. „Watch Nicki Minaj's Breakup-Inspired 'Pinkprint Movie'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 29. 04. 2016. г. Приступљено 20. 12. 2014. 
  451. ^ „Meek Mill Confirms Relationship With Nicki Minaj”. Vibe. 10. 4. 2015. 
  452. ^ „Nicki Minaj and Meek Mill Split After Nearly 2 Years of Dating”. Приступљено 28. 5. 2018. 
  453. ^ „Nicki Minaj Confirms Meek Mill Breakup”. 5. 1. 2017. Приступљено 28. 5. 2018. 
  454. ^ http://hiphopdx.com, HipHopDX - (5. 1. 2017). „Nicki Minaj & Meek Mill Have Officially Broken Up”. Приступљено 28. 5. 2018. 
  455. ^ Saponara, Michael (5. 1. 2018). „A Timeline of Nas & Nicki Minaj's Relationship”. Billboard.com. Приступљено 5. 2. 2021. 
  456. ^ Quinn, Dave; Goldstein, Joelle (21. 10. 2019). „Nicki Minaj Is Married! Rapper Weds Kenneth Petty After Less Than a Year of Dating”. People. Приступљено 22. 10. 2019. 
  457. ^ Kaufman, Gil (22. 10. 2019). „Nicki Minaj Announces She's Married to Kenneth 'Zoo' Petty”. Billboard. Приступљено 22. 10. 2019. 
  458. ^ „Nicki Minaj Adds Fiance's Petty to Her Last Name”. TMZ (на језику: енглески). Приступљено 3. 11. 2019. 
  459. ^ Kaufman, Gil (20. 7. 2020). „Nicki Minaj Is Pregnant: See the Announcement”. Billboard. Приступљено 20. 7. 2020. 
  460. ^ Weaver, Hilary (2021-05-30). „Nicki Minaj Shared a Rare Video of Her Baby Boy in an Adorable Burberry Teddy Bear Outfit”. ELLE (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-31. 
  461. ^ „Nicki Minaj Welcomes First Child With Husband Kenneth Petty”. Billboard. 
  462. ^ „Mama Barbie! Nicki Minaj gives birth to her first child”. Los Angeles Times. 1. 10. 2020. 
  463. ^ „Nicki Minaj Reveals the Sex of Her First Baby – E! Online”. www.eonline.com. Приступљено 2020-10-15. 
  464. ^ Henderson, Cydney. „Nicki Minaj's husband, Kenneth Petty, arrested for failing to register as a sex offender”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-08. 
  465. ^ Aniftos, Rania (9. 3. 2020). „Nicki Minaj's Husband Kenneth Petty Registers as Sex Offender in California” . Billboard (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2020. 
  466. ^ Blakemore, Peyton (21. 1. 2021). „Nicki Minaj's Husband Kenneth Petty's Alleged Rape Victim Speaks Out”. iHeartRadio. 
  467. ^ Jacobs, Julia (2021-08-13). „Nicki Minaj and Husband Sued, Accused of Harassing Sexual Assault Victim”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-14. 
  468. ^ Kreps, Daniel (2021-08-13). „Nicki Minaj, Kenneth Petty Sued Over Intimidation of Sexual Assault Victim”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-14. 
  469. ^ „Nicki Minaj & Kenneth Petty Accuser Speaks Out After Harassment Lawsuit: 'I'm Tired of Being Afraid'”. Billboard. 22. 9. 2021. 
  470. ^ „Nicki Minaj Reportedly Comments on Bribery Allegations Against Her and Husband in Harassment Case”. Complex (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-07. 
  471. ^ „Nicki Minaj Responds to Husband’s Accuser’s Harassment Suit”. Complex (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-07. 
  472. ^ Bustard, Andy (2021-12-09). „Nicki Minaj Accuses Husband's Sexual Assault Victim Of Lying - & Provides Receipts”. HipHopDX. Приступљено 2022-01-07. 
  473. ^ „Nicki Minaj Harassment Lawsuit Dropped, Vows To Go After Accuser”. TMZ (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  474. ^ Donahue, Bill (2022-01-12). „Nicki Minaj Dropped From Harassment Lawsuit Filed by Husband’s Accuser”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-13. 
  475. ^ „The Nicki Minaj Harassment Suit Is Not Over, Lawyer Says. It’s Just Moving to California”. Rolling Stone. 

Спољашње везе

уреди
Музички гост емисије Уживо суботом увече
29. јануар 2011.
Музички гост емисије Уживо суботом увече
6. децембар 2014.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ники_Минаж&oldid=30080214”