Отворите главни мени

Николај (световно Гојко Мрђа, Крња Јела код Босанског Петровца, 30. август 1928Фоча, 27. октобар 2015) био је митрополит дабробосански.

Николај
Mitropolit Nikolaj Mrđa.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
МитрополијаМитрополија дабробосанска
Архијерејски чинмитрополит
Титулаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
СједиштеСарајево, Соколац
Године службе19922015.
ПретходникВладислав
Претходна епархијаЕпархија далматинска
Године службе19781992.
ПретходникСтефан
НасљедникЛонгин
Претходна епархијаЕпархија аустралијско-новозеландска
Године службе19731978.
ПретходникЛаврентије
НасљедникВасилије
Лични подаци
Световно имеГојко Мрђа
Датум рођења30. август 1928.
Мјесто рођењаКрња Јела
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти27. октобар 2015.
Мјесто смртиФоча
Република Српска

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је од оца Милана и мајке Милице (девојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Као питомац Српског привредног друштва Привредник на препоруку смољанског пароха одлази 19. децембра 1940. године у Смедеревску Паланку на школовање. Послије ниже гимназије уписује се на Богословију у Призрену 1946. године. Монашки постриг примио је 1953. године у манастиру Копорину, од стране јеромонаха Кирила Врге. На монашењу је добио име Николај. Те исте године, 30. септембра, Епископ браничевски Хризостом рукоположио га је у чин јерођакона, а Патријарх српски Герман, 10. маја 1961. године, у чин јеромонаха. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953, који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод Српске православне цркве га 1957. поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.

Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем 1966. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора.

ЕпископУреди

На овој дужности је остао до 1973, када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда).

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1978. изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. часопис Истина. Администрирао је обновљеном Бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

МитрополитУреди

 
Златни орден сокола, доделило му је ССД Соко 2008. године

На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992., епископ Николај је изабран за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у вријеме избијања рата у Босни и Херцеговини. Због ратних дејстава у Сарајеву митрополит Николај је одлучио да за сједиште митрополије изабере Соколац. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967., на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске добија за потребе школе зграде у Фочи. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од 1997. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Његовим залагањем покренут је епархијски лист „Дабар”.

Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: „Увод у Свето писмо Новог Завјета”, „Тумачење Јеванђеља по Матеју”, „Тумачење посланице Римљанима”, „Тумачење посланица I и II Коринћанима”, „Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону”, „Тумачење посланице Јеврејима”, „Тумачење Саборних посланица” и „Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету”. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. на Богословском факултету у Београду.

За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и црквених грађевина у манастиру Добруну. Члан је Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

Упокојио се у Господу на празник Преподобне Параскеве, у универзитетској болници у Фочи 27. октобра 2015. године.[1][2] Сахрањен је у манастиру Добрун 30. октобра 2015.[3]

ПризнањаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди