Николај Римски-Корсаков

Николај Андрејевич Римски-Корсаков (рус. Николай Андреевич Римский-Корсаков; Тихвин, 18. март 1844Љубенск, 21. јун 1908) је био руски композитор, један од петорице композитора познатих као „Велика петорка“, и професор хармоније и оркестрације. Био је познат по наклоности према народним и бајковитим темама и по својој изванредној вештини оркестрације, на коју је могла утицати његова синестезија.

Николај Римски-Корсаков
NARK.jpg
Николај Римски-Корсаков
Пуно имеНиколај Андрејевич Римски-Корсаков
Датум рођења(1844-03-18)18. март 1844.
Место рођењаТихвин
Руска Империја
Датум смрти21. јун 1908.(1908-06-21) (64 год.)
Место смртиЉубенск
Руска Империја
СараднициМилиј Балакирјев
Модест Мусоргски
Александар Бородин

БиографијаУреди

 
Николај Римски-Корсаков, портрет Валентина Серова (1898)
 
Портрет Римски-Корсакова, аутора Иље Рјепина.

Николај Римски-Корсаков је рођен у Тихвину, 200 km источно од Санкт Петербурга, у аристократској породици.[1][2][3][4] Рано је испољио музички таленат, али је студирао на Руској поморској академији у Санкт Петербургу. Након окончања студија придружио се Руској морнарици. Године 1861. упознао је Милија Балакирјева и тада је почео озбиљније да се бави музиком. Балакирјев га је охрабривао да компонује и подучавао га је музици док није био на мору. Преко Балакирјева је упознао друге композиторе групе која је постала позната као „Моћна гомилица“ или „Велика петорка“. Док је био у морнарици, Римски-Корсаков је завршио своју Прву симфонију (18611865). Понекад се тврди да је то била прва симфонија једног Руса, међутим Антон Рубинштајн је своју прву симфонију компоновао 1850. године. Пре повлачења из службе 1873. године, Римски-Корсаков је такође завршио прву верзију свог познатог орекстарског дела Садко (1867) и оперу Псковичанка (1872). Римски-Корсаков је ова три дела ревидирао касније у животу. У сарадњи са Александром Глазуновим довршио је Бородинову оперу „Кнез Игор“.

Године 1871, и поред тога што се образовао унутар „Велике петорке“, а не на конзерваторијуму, Римски-Корсаков је постао професор композиције и оркестрације на Санкт Петербуршком конзерваторијуму. Наредне године се оженио Надеждом Николајевном Пурголд (1848—1919), која је такође била пијаниста и композитор. Током првих неколико година на Конзерваторијуму, Римски-Корсаков је ревносно проучавао хармонију и контрапункт како би употпунио образовање стечено у „Великој петорци“.

Од 1883. до 1894. године Римски-Корсаков је радио као члан Дворског хора. Тај положај пружио му је прилику за проучавање музике Руске православне цркве. Такође је постао диригент и руководио је симфонијским концертима под покровитељством Митрофана Бељајева, као и програмима у иностранству.

Године [1905.] Римски-Корсаков је удаљен са Санкт Петербуршког конзерваторијума због испољавања одређених политичких погледа које власти нису одобравале. Тај догађај је довео до серије оставки његових колега са Конзерваторијума и на крају му је враћена професура. Политичка контроверза је настављења са његовом опером Златни петлић, чија је оштра критика монархије узнемирила цензоре до те мере да је премијера одлагана до 1909. године, након композиторове смрти.

Пред крај живота Римски-Корсаков је имао срчане сметње. Умро је у Љубенску 1908. године и сахрањен је на тиквиншком гробљу у манастиру Александра Невског у Санкт Петербургу. Његова удовица Надежда је до краја живота чувала његову заоставштину.

Римски-Корсаков је имао седморо деце: Михаила, Софију, Андреја, Владимира, Надежду, Маргариту и Славчика. Кћерка Надежда се 1908. године удала за руског композитора Максимилијана Штајнберга. Андреј је био музиколог и написао је вишетомну студију очевог живота и дела која садржи и поглавља посвећена мајци Надежди. Његов нећак Георгиј Михаилович Римски-Корсаков (1901—1956) је такође био композитор.

МузикаУреди

Римски-Корсаков је био плодан композитор. Највећи део његовог композиторског рада припада опери. У његовом опусу постоји 15 опера, међу којима се издвајају Бесмртни Кашчеј и Бајка цара Салтана. Теме његових опера су у опсегу између историјских мелодрама као што је Царева невеста, народних опера као што је Мајска ноћ и бајки као што је Сњегурочка. Опере се у преплитању стварног и фантастичног позивају на народне мелодије, реалистичне рецитале, лирске звуке и вештачки конструисане хармоније са упечатљивим оркестарским експресијама. Већина опера Римског-Корсакова су и дан-данас на стандардном репертоару у Русији. Најпознатији одабир из његових опера је „Плес пајаца“ из Сњегурочке, „Поворка племића“ из Младе, „Индијска песма“ из Садка, „Бумбаров лет“ из Бајке цара Салтана, као и свите из Златног петлића и Легенде о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији.

Међутим, статус Римског-Корсакова на Западу је базиран на његовим оркестарским делима, међу којима се истичу Шпански капричо, Руска васкршња увертира и симфонијска свита Шехерезада. Осим тога, Римски-Корсаков је компоновао уметичке песме, камерну и концертну музику, и велики број хорских дела, како световних, тако и црквених.

ОпереУреди

  • Псковичанка (1868—1872)
  • Мајска ноћ (1878—1879)
  • Сњегурочка (1880—1881)
  • Млада (1889—1890)
  • Бадње вече (1894—1895)
  • Садко (1895—1896)
  • Моцарт и Салијери (1897)
  • Племкиња Вера Шелога (1898)
  • Царева невеста (1898)
  • Бајка цара Салтана (1899—1900)
  • Сервилија (1900—1901)
  • Бесмртни Кашчеј (1901—1902)
  • Пан Војвода (1902—1903)
  • Легенда о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији (1903—1904)
  • Златни петлић (1906—1907)

СимфонијеУреди

  • Симфонија бр. 1, оп. 1 (1861-1865/1884)
  • Симфонија бр. 2 "Антар", оп. 9 (1868/1875/1897)
  • Симфонија бр. 3, оп. 32 (1866-1873/1886)

Оркестарска делаУреди

  • Увертира на руске теме, оп. 28 (1866/1879-1880)
  • Фантазија на српске теме, оп. 6 (1867/1886-1887)
  • Концерт за тромбон и војни оркестар у Бе-дуру (1877—1878)
  • Концерт за кларинет и војни оркестар у Ес-дуру (1878)
  • Бајка, оп. 29 (1879—1880)
  • Симфонијета на руске теме у а-молу, оп. 31 (1880—1884)
  • Клавирски концерт у цис-молу (1882—1883)
  • Фантазија на две руске теме за виолину и оркестар, оп. 33 (1886—1887)
  • Шпански капричо, оп. 34 (1887)
  • Шехерезада - симфонијска свита, оп. 35 (1888)
  • Руска васкршња увертира, оп. 36 (1888)
  • Серенада за виолончело и оркестар, оп. 37 (1903)

Камерна делаУреди

  • Гудачки квартет у Еф-дуру, оп. 12 (1875)
  • Гудачки секстет у А-дуру (1876)
  • Квинтет за флауту, клатинет, хорну, фагот и клавир у Бе-дуру (1876)
  • Гудачки квартет у Ге-дуру (1897)
  • Клавирски трио у це-молу (1897)

ЗаоставштинаУреди

Током деценија проведених на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу, Римски-Корсаков је одшколовао многе композиторе који су касније стекли славу, међу којима Александра Глазунова, Сергеја Прокофјева, Игора Стравинског и Артура Капа.

Заоставштина Римског-Корсакова превазилази његове композиције и његову професорску делатност. Његови неуморни напори у коректури дела других чланова „Велике петорке“ су значајни, иако контроверзни. Они укључују довршетак опере Александра Бородина Кнез Игор (заједно са Глазуновим), оркестрација пасажа из композиције Сезара Кјуја Вилијем Ретклиф и потпуна оркестрација последњег дела Александра Драгомижског, Камени посетилац. Овај напор је био наставак чињенице да су рана дела Римског-Корсакова били под строгим надзором Балакирјева и да су чланови „Велике петорке“ у периоду између шездесетих и седемдесетих година 19. века међусобно сарађивали и учили једни од других.

Док је његово залагање за колеге за сваку похвалу, оно није прошло без проблема код музичке критике. Након смрти Модеста Мусоргског 1881. године, Римски-Корсаков је преузео на себе задатак да ревидира и употпуни неколико његових музичких комада. У неким случајевима те верзије су помогле у ширењу дела Мусоргског на Запад, али је Римски-Корсаков био оптуживан за педантерију у „коректури“ хармоније, итд. Његов аранжман дела Мусоргског Ноћ на голом брду је верзија која се данас изводи. Међутим, критички став према Мусоргском се временом мењао тако да се његов стил, који се сматра неуглачаним, данас цени због своје оригиналности. То је довело до тога да су друге ревизије Римског-Корсакова, као што је она опере Бориса Годунова, пале у немилост и замењене обрадама које су приближније оригиналним рукописима Мусоргског.

Иако се опере Римског-Корсакова ретко изводе изван Русије, музика се у великој мери изводи преко оркестарских свита које је сам саставио, посебно у случају Младе, Бајке цара Салтана и Златног петлића.

Аутобиографија и књиге о хармонији и оркестрацији Николаја Римског-Корсакова омогућавају увид у његов живот и дело.

РеференцеУреди

  1. ^ Rimsky-Korsakov coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 2, June 30, 1798 (in Russian)
  2. ^ Tatiana Rimskaya-Korsakova (2008). N. A. Rimsky-Korsakov. From the Family Letters – Saint Petersburg: Compositor, 247 pages, pp. 8–9 ISBN 978-5-91461-005-7
  3. ^ The Korsakov family from Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary at Wikisource
  4. ^ The Rimsky-Korsakov family from Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary at Wikisource

ЛитератураУреди

  • Abraham, Gerald, "Rimsky-Korsakov, Nikolay Andreyevich". In The New Grove Dictionary of Music and Musicians (London: Macmillan, 1980) 20 vols., ed. Stanley Sadie. ISBN 0-333-23111-2.
  • Abraham, Gerald, Studies in Russian Music (London: William Reeves/The New Temple Press, 1936). ISBN n/a.
  • Abraham, Gerald. Rimsky-Korsakov: a Short Biography (London: Duckworth, 1945; rpt. New York: AMS Press, 1976. Later ed.: Rimsky-Korsakov. London: Duckworth, 1949).
  • Abraham, Gerald, Slavonic and Romantic Music: Essays and Studies (London: Faber & Faber, 1968). ISBN 0-571-08450-8.
  • Abraham, Gerald, "Rimsky-Korsakov, Nikolay Andreyevich". In The New Grove Russian Masters 2 (New York: W.W. Norton & Company, 1986). ISBN 0-393-30103-6.
  • Brown, David, Tchaikovsky: The Early Years, 1840–1874 (New York, W.W. Norton & Company, Inc., 1978). ISBN 0-393-07535-4.
  • Brown, David, Tchaikovsky: The Crisis Years, 1874–1878, (New York: W.W. Norton & Company, 1983). ISBN 0-393-01707-9.
  • Brown, David, Tchaikovsky: The Final Years, 1885–1893, (New York: W.W. Norton & Company, 1991). ISBN 0-393-03099-7.
  • Calvocoressi, M.D. and Gerald Abraham, Masters of Russian Music (New York: Tudor Publishing Company, 1944). ISBN n/a.
  • Figes, Orlando, Natasha's Dance: A Cultural History of Russia (New York: Metropolitan Books, 2002). ISBN 0-8050-5783-8 (hc.).
  • Frolova-Walker, Marina, "Rimsky-Korsakov. Russian family of musicians. (1) Nikolay Andreyevich Rimsky-Korsakov". In The New Grove Dictionary of Music and Musicians, Second Edition (London: Macmillan, 2001) 29 vols., ed. Stanley Sadie. ISBN 1-56159-239-0.
  • Holden, Anthony, Tchaikovsky: A Biography (New York: Random House, 1995). ISBN 0-679-42006-1.
  • Leonard, Richard Anthony, A History of Russian Music (New York: Macmillan, 1957). LCCN 57-7295.
  • McAllister, Rita and Iosef Genrikhovich Rayskin, "Rimsky-Korsakov. Russian family of musicians. (3) Andrey Nikolayevich Rimsky-Korsakov". In The New Grove Dictionary of Music and Musicians, Second Edition (London: Macmillan, 2001) 29 vols., ed. Stanley Sadie. ISBN 1-56159-239-0.
  • Maes, Francis, tr. Pomerans, Arnold J. and Erica Pomerans, A History of Russian Music: From Kamarinskaya to Babi Yar (Berkeley, Los Angeles and London: University of California Press, 2002). ISBN 0-520-21815-9.
  • Morrison, Simon, Russian Opera and the Symbolist Movement (Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 2002). ISBN 0-520-22943-6.
  • Neff, Lyle, "Rimsky-Korsakov. Russian family of musicians. (2) Nadezhda Nikolayevna Rimskaya Korsakova [née Purgold]". In The New Grove Dictionary of Music and Musicians, Second Edition (London: Macmillan, 2001) 29 vols., ed. Stanley Sadie. ISBN 1-56159-239-0.
  • Poznansky, Alexander Tchaikovsky: The Quest for the Inner Man (Lime Tree, 1993). ISBN 0-413-45721-4.
  • Rimsky-Korsakov, Nikolai, Letoppis Moyey Muzykalnoy Zhizni (St. Petersburg, 1909), published in English as My Musical Life (New York: Knopf, 1925, 3rd ed. 1942). ISBN n/a.
  • Schonberg, Harold C. Lives of the Great Composers (New York: W.W. Norton & Company, 3rd ed. 1997). ISBN 0-393-03857-2.
  • Taruskin, Richard, Stravinsky and the Russian Traditions: A Biography of the Works Through Mavra, Volume 1 (Oxford and New York: Oxford University Press, 1996). ISBN 0-19-816250-2.
  • Taruskin, Richard, On Russian Music (Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 2009). ISBN 0-520-24979-8.
  • Yastrebtsev, Vasily Vasilievich, Reminiscences of Rimsky-Korsakov (New York: Columbia University Press, 1985), ed. and trans. Florence Jonas. ISBN 0-231-05260-X.
  • Zetlin, Mikhail, tr. and ed. George Panin, The Five (Westport, Connecticut: Greenwood Press, 1959, 1975). ISBN 0-8371-6797-3.
  • Malko, N. A., Vospominaniia. Stat'i. Pisma [Reminiscences. Articles. Letters] (Leningrad, 1972)
  • Nelson, John: The Significance of Rimsky-Korsakov in the Development of a Russian National Identity. Diss. Studia musicologica Universitatis Helsingiensis, 25. University of Helsinki, 2013. ISSN 0787-4294 ISBN 978-952-10-9390-6. Abstract.
  • Seaman, Gerald :Nikolay Andreevich Rimsky-Korsakov: A Research and Information Guide, Second Edition, Routledge, 2014. ISBN 978-0-415-81011-1

Спољашње везеУреди