Николај Фомин
Николај Фомин (рус. Николай Фомин) је руски сликар познат по сликама надахнутим природом, културом северних народа и словенском религијом.
| Николај Фомин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Николај Фомин |
| Датум рођења | 9. децембар 1970. |
| Место рођења | Горњиј, Лесново, СССР |
Биографија уреди
Николај Фомин је рођен 9. децембра 1970. године у селу Горњиј (рус. Горный), код града Лесново (рус. Лесного) у Свердловској области.
1988—1993. - похађа Биолошки факултет, смер ловство на Пољопривредном институту у Кирову (рус. Кировский сельскохозяйственный институт)
1993—1998. - ради као биолог-ловац у Сосновском државном шумско-ловном газдинству Карелски Перешјек (рус. Карельский Перешеек) у Лењинградској области.
1999—2003. - ради у добротворним организацијама
2004—2006. - ради у студију уметничког пуњења животиња „ТТ“ Алексеја Гурина, у Јекатеринбургу.
Радио је илустрације за часописе посвећене лову, као што су „Svens Jakt“ и „Norsk fangstman“. Његове илустрације се налазе у више књига за децу[1] и у више књига које се баве историјом и веровањима Словена, северних и сибирских народа.[2] Члан је клуба сликара животиња „Жива оловка“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2012)(рус. Клуб художников анималистов „Живой карандаш“). Тренутно живи и ради у Кирову, правећи слике и цртеже по наруџбини.
Изложбе:
- 20. - 22. септембра 2003. - изложба на конференцији посвећеној примењеној науци, поводом десетогодишњице Березовског научно-фолклорног фонда Манси[3], Центар уметности, Березово, Аутономна област Хантија-Мансија
- 16. децембар 2003. - изложба поводом прославе 450 година руско-британских односа, амбасада Уједињеног Краљевства, Москва
- јун - јул 2004. – самостална изложба у Музеју регионалне историје (рус. Историко-краеведческий музей) Далматово, Курганска област
- 31. децембра 2004 — 9. јануара 2005. – самостална изложба при етнокултурном програму „Многа лица Југре“[а] (рус. „Многоликая Югра“), Ханти-Мансијск
- 4. – 7. априла 2005. – изложба при Дечјој етнографској експедицији „Сусрети народа Ханти“[мртва веза](рус. „Встреча родов ханты“), Школа уметности, Когалим, Аутономна област Хантија-Мансија
- 30. јула – 1. августа 2005. – самостална изложба на заседању Думе[б] Аутономне области Хантија-Мансија, Дом владе округа, Ханти-Мансијск
- 1. – 20. фебруара 2006. – самостална изложба у Центру ликовног стваралаштва[мртва веза] (рус. Центр художественного творчества), у граду Чусовоју, у Пермској области
- 20. марта – 15. априла 2006. – самостална изложба у граду Лесноју, у Свердловској области
- стална изложба у Музеју словенске митологије у Томску
- радови уврштени у каталог „Уралски сликари 2006.“(рус. „Уральские художники 2006“) , Јекатеринбург
- радови представљани на аукцијама „Татјанин дан“(рус. „Татьянин день“) у Јекатеринбургу[4]
Мислим да Вам у очи одмах упадну одсуство професионализма, мешање стилова и друге грешке, које се не могу сакрити од човека упознатог са уметношћу. То јесте тачно - ја немам сликарског образовања. Имам жељу да изразим како осећам свет око себе и то осећање поделим са Вама. Ако мој радови наиђу на одјек у Вашој души значи да нисам протраћио боје, туш, папир. Често су моје слике инспирисане музиком коју волим (по правилу су то албуми скандинавских, словенских и финских етно-група, нарочито „Велеслава“, „Варттина“, „Хеднингарна“ и „Гармарна“ као и композиције Грига и Сибелијуса). Наравно, ничу читави светови, док проводим време у нетакнутој природи и упознајем се са културом и духовним светом северних народа, и изучавам стару словенску веру.
Стил уреди
Радови Николаја Фомина су већином рађени техником водених боја и гваш техником. Неки радови су рађени тушем, уљаним бојама и акрилним бојама. Мотиви на сликама су инспирисани лепотом природе и женског тела, словенском религијом[6] и културом словенских, угро-финских и сибирских народа.[7] Дивље животиње у свом природном окружењу су чест мотив на сликама[8]. Слике и цртежи рађени тушем често садрже елементе еротике и словенске митологије.[9]
Радови уреди
- „Јакутија“, 2005.
- „Два риса“[мртва веза], 2003.
- „Ово је моја вучица!“[мртва веза], 2005.
- „Девојка етнограф“
- „Сибирске очи“, 2005.
- „Питај ватру“[мртва веза]
- „Тужни звуци кареског кантела“[мртва веза], 2003.
- „Реконструкција V-VIII век“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)[в], 2009.
- „Свете животиње“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)[г], 2010.
- „У другим световима“[мртва веза][д]
- циклус „Дрво у обличју жене“(рус. „Деревья в женских образах“)[10]:
- „Бреза“[мртва веза], 2003.
- „Сремза“[ђ], 2004.
- „Бор“[мртва веза], 2001.
- „Оскоруша“[мртва веза], 2003.
- „Ива“[мртва веза][е], 2004.
- „Липа“, 2003.
- „Жалосна врба“, 2003.
- „Ариш“, 2004.
- „Јела“[мртва веза], 2004.
- „Јасика“[мртва веза], 2004.
- „Смрека“[мртва веза], 2003.
- „Јабука“
- „Јова“[мртва веза], 2004.
- „Леска“, 2004.
- „Јасен“[мртва веза], 2004.
- циклус „Бобице наших шума“(рус. „Ягоды наших лесов“)
- „Бековина“[ж],
- „Рибизла“[мртва веза]
- „Црна рибизла“[мртва веза]
- „Малина“[мртва веза]
- „Боровница“[мртва веза][з]
- „Купина“[мртва веза]
- „Орлови нокти“
- „Јагода“[мртва веза]
- „Брусница“[и]
- „Кнегињица“[мртва веза]
- „Планинска малина“[мртва веза][ј]
- „Брусница“[мртва веза][к]
- „Боровница“[мртва веза][л]
- „Мочварна јагода“[мртва веза][љ]
- „Брусница“[м]
- „Морска пасјаковина“[мртва веза][н]
- циклус „Људи“
- „Јесен - портрет Оксане“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 2011.
- „Портрет Марине Балаевоје (сада Амбарцумовоје)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 2009.
- „Сибирска жена“[мртва веза], 2009.
- циклус „Освајање Сибира“
- „Земљица сибирска!“[мртва веза], 2011.
- циклус „Словенска еротика“[њ]
- циклус „Животиње“ (рус. Анималистика)
- „На току“(триптих) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 2005.
- „Велики тетреб“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 2006.
- „Зимска прича“[мртва веза][р], 2008.
- „За два зеца“[мртва веза], 2008.
Извори уреди
- ^ Berggren, Jonna (2008). Väktaren & stenarna. Svenska: Vilda förlag. ISBN 9789185845071.(језик: шведски)
- ^ Иллюстрации Николая Фомина к книге Михаила Косарева „В поисках Великой Венгрии“ (језик: руски)[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Обско-угорский институт прикладных исследований и разработок (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Фомин Николай, художник, Аукционий дом „Татьянин день“ (језик: руски)[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Николай Фомин, Русские художники, Перуница(језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Русь Ведическая“, художник Николай Фомин (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Nikolai Fomin, Project open art (језик: енглески) Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Клуб художников анималистов „Живой карандаш“, Галерея художника - Николай Фомин (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ The Erotic Art of Nikolay Fomin, Beautiful grotesque(језик: енглески), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Художник Николай Фомин, Журнал „Наука и Религия“ (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
Литература уреди
- Berggren, Jonna (2008). Väktaren & stenarna. Svenska: Vilda förlag. ISBN 9789185845071.(језик: шведски)
Напомене уреди
- ^ Југра је други назив за Ханти-Мансијски аутономни округ.
- ^ Дума (у овом контексту) на руском језику означава скупштину, сабор, скуп, парламент, веће. У буквалном преводу им. дума - мисао, гл. думать - мислити.
- ^ Према археолошким налазима у вези рјазанско-окских могила.
- ^ Илустрација за књигу М. Ф. Косарева, „Основи паганског погледа на свет“.
- ^ Илустрација за историјски роман М. Ф. Косарева, „У потрази за Великом Мађарском“ - рус. „В поисках Великой Венгрии“, Михаил Ф. Косарев. Книга 1. Воля богов, Ладога-100, Москва. 2011. ISBN 978-5-94494-069-8..
- ^ Дрво пореклом са севера Европе. Други називи су птичја трешња/вишња, чренза, свибовина, сремжа, трпика. Рано цвета, цветови су слични цветовиа трешње, карактеристичног опојног мириса. Пловоди су ситни, тамне боје и птице их веома воле.
- ^ Други називи су врба ива, ива врба, маца, планинска ива, права ива, врбица.
- ^ Други називи су калина, висока брусница
- ^ рус. Голубика
- ^ рус. Клюква
- ^ лат. Rubus saxatilis, камионка.
- ^ рус. Толокнянка
- ^ рус. Черника
- ^ рус. морошка
- ^ рус. брусника
- ^ рус. облепиха, лат. Hippophae rhamnoides
- ^ „Графичка, а не порнографска серија „Словенска еротика“. Оригинални цртежи чекају на објављивањ у форми албума, а ауторска права су дата првом Музеју словенске митологије у Томску“, Николај Фомин
- ^ Овај мотив се може наћи и у српској народној бајци
- ^ Сличну графику под називом „Поливање додоле“ је направио и чувени српски сликар Урош Предић
- ^ илустрација за новогодишњу честитку
