Николај Фомин (рус. Николай Фомин) је руски сликар познат по сликама надахнутим природом, културом северних народа и словенском религијом.

Николај Фомин
Лични подаци
Пуно имеНиколај Фомин
Датум рођења(1970-12-09)9. децембар 1970.(53 год.)
Место рођењаГорњиј, Лесново, СССР

Биографија уреди

Николај Фомин је рођен 9. децембра 1970. године у селу Горњиј (рус. Горный), код града Лесново (рус. Лесного) у Свердловској области.

1988—1993. - похађа Биолошки факултет, смер ловство на Пољопривредном институту у Кирову (рус. Кировский сельскохозяйственный институт)

1993—1998. - ради као биолог-ловац у Сосновском државном шумско-ловном газдинству Карелски Перешјек (рус. Карельский Перешеек) у Лењинградској области.

1999—2003. - ради у добротворним организацијама

2004—2006. - ради у студију уметничког пуњења животиња „ТТ“ Алексеја Гурина, у Јекатеринбургу.

Радио је илустрације за часописе посвећене лову, као што су „Svens Jakt“ и „Norsk fangstman“. Његове илустрације се налазе у више књига за децу[1] и у више књига које се баве историјом и веровањима Словена, северних и сибирских народа.[2] Члан је клуба сликара животиња „Жива оловка“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2012)(рус. Клуб художников анималистов „Живой карандаш“). Тренутно живи и ради у Кирову, правећи слике и цртеже по наруџбини.

Изложбе:

Мислим да Вам у очи одмах упадну одсуство професионализма, мешање стилова и друге грешке, које се не могу сакрити од човека упознатог са уметношћу. То јесте тачно - ја немам сликарског образовања. Имам жељу да изразим како осећам свет око себе и то осећање поделим са Вама. Ако мој радови наиђу на одјек у Вашој души значи да нисам протраћио боје, туш, папир. Често су моје слике инспирисане музиком коју волим (по правилу су то албуми скандинавских, словенских и финских етно-група, нарочито „Велеслава“, „Варттина“, „Хеднингарна“ и „Гармарна“ као и композиције Грига и Сибелијуса). Наравно, ничу читави светови, док проводим време у нетакнутој природи и упознајем се са културом и духовним светом северних народа, и изучавам стару словенску веру.

[5]

Стил уреди

Радови Николаја Фомина су већином рађени техником водених боја и гваш техником. Неки радови су рађени тушем, уљаним бојама и акрилним бојама. Мотиви на сликама су инспирисани лепотом природе и женског тела, словенском религијом[6] и културом словенских, угро-финских и сибирских народа.[7] Дивље животиње у свом природном окружењу су чест мотив на сликама[8]. Слике и цртежи рађени тушем често садрже елементе еротике и словенске митологије.[9]

Радови уреди

Извори уреди

  1. ^ Berggren, Jonna (2008). Väktaren & stenarna. Svenska: Vilda förlag. ISBN 9789185845071. (језик: шведски)
  2. ^ Иллюстрации Николая Фомина к книге Михаила Косарева „В поисках Великой Венгрии“ (језик: руски)[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ Обско-угорский институт прикладных исследований и разработок (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Фомин Николай, художник, Аукционий дом „Татьянин день“ (језик: руски)[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ Николай Фомин, Русские художники, Перуница(језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ „Русь Ведическая“, художник Николай Фомин (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  7. ^ Nikolai Fomin, Project open art (језик: енглески) Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
  8. ^ Клуб художников анималистов „Живой карандаш“, Галерея художника - Николай Фомин (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  9. ^ The Erotic Art of Nikolay Fomin, Beautiful grotesque(језик: енглески), Приступљено 15. 4. 2013.
  10. ^ Художник Николай Фомин, Журнал „Наука и Религия“ (језик: руски) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2012), Приступљено 15. 4. 2013.

Литература уреди



Напомене уреди

  1. ^ Југра је други назив за Ханти-Мансијски аутономни округ.
  2. ^ Дума (у овом контексту) на руском језику означава скупштину, сабор, скуп, парламент, веће. У буквалном преводу им. дума - мисао, гл. думать - мислити.
  3. ^ Према археолошким налазима у вези рјазанско-окских могила.
  4. ^ Илустрација за књигу М. Ф. Косарева, „Основи паганског погледа на свет“.
  5. ^ Илустрација за историјски роман М. Ф. Косарева, „У потрази за Великом Мађарском“ - рус. „В поисках Великой Венгрии“, Михаил Ф. Косарев. Книга 1. Воля богов, Ладога-100, Москва. 2011. ISBN 978-5-94494-069-8..
  6. ^ Дрво пореклом са севера Европе. Други називи су птичја трешња/вишња, чренза, свибовина, сремжа, трпика. Рано цвета, цветови су слични цветовиа трешње, карактеристичног опојног мириса. Пловоди су ситни, тамне боје и птице их веома воле.
  7. ^ Други називи су врба ива, ива врба, маца, планинска ива, права ива, врбица.
  8. ^ Други називи су калина, висока брусница
  9. ^ рус. Голубика
  10. ^ рус. Клюква
  11. ^ лат. Rubus saxatilis, камионка.
  12. ^ рус. Толокнянка
  13. ^ рус. Черника
  14. ^ рус. морошка
  15. ^ рус. брусника
  16. ^ рус. облепиха, лат. Hippophae rhamnoides
  17. ^ „Графичка, а не порнографска серија „Словенска еротика“. Оригинални цртежи чекају на објављивањ у форми албума, а ауторска права су дата првом Музеју словенске митологије у Томску“, Николај Фомин
  18. ^ Овај мотив се може наћи и у српској народној бајци
  19. ^ Сличну графику под називом „Поливање додоле“ је направио и чувени српски сликар Урош Предић
  20. ^ илустрација за новогодишњу честитку