Никола Јоцић

Никола Б. Јоцић (Равна Река, 18641928), био је београдски индустријалац, власник ресавских рудника мрког угља.

Никола Б. Јоцић
Датум рођења(1864-07-09)9. јул 1864.
Место рођењаРавна Река
 Кнежевина Србија
Датум смрти24. јануар 1928.(1928-01-24) (63 год.)
Место смртиБеоград
 Југославија

Рођен је у Равној Реци - МКР за цркву Јагодинску бр.9 стр.86 ред,бр,230, у којој је његов отац имао пространо имање. Крсна слава породице је Свети Никола.

Никола Јоцић је од државе 1898. године тражио право истраживања угља, ком захтеву је удовољњно тек када је држави уступио имање у Равној Реци до Бабине главе и око 1900. године почео је истражне радове у атарима села Стењевац, Стрмостен (Водна) и Жидиље (Баре).

Никола Јоцић је 1907. године добио од државе концесију за експлоатацију угља, која је обухватала 200 рудних поља, у атарима Деспотовачког среза, Бановина Моравска. У то време транспорт угља је вршен све до 1911. године сточном вучом, када је отпочела изградња прве дрвене жичаре, која је везивала рудник Баре са железницом, уског колосека у Равној Реци, која је била малог капацитета Због тога је 1926. године почела изградња нове жичане железнице која је везала рудник са станицом у Сењском руднику. Изградња модорене жичане железнице (10 km) – гвоздене конструкције, модел Блајхерт и Ко. Лајпциг, завршена је 1928. године а везивала је Маквиште и Сењски Рудник. Исте године у Ћуприји је изграђена брикетарница и пробирница (сепарација) гвоздене конструкције (монтажа фирме Грепл – Бохум – Немачка), као и електрична централа и жичане железнице свих рудничких постројења. У Ћуприји је подигнута читава станица од пет нормалних колосека и три узана. До Ћуприје угаљ је долазио узаним колосецима, ту се прорешетао -класирао и претоварао у вагоне нормалног колосека. Цео погон је елктрифициран, а 1938. године извршено је проширење електричне централе.

Дирекција рудника била је у Београду, Јована Ристића 21, а у Београду рудник је имао и стоваришта (салонски угаљ Ресава, са преко 600 калорија). Фирма је код Београдског трговачког суда била протоколисана под бр. 1654 13. априла 1925. године под називом Ресавски рудници Никола Б. Јоцића и сина Београд, од када је у овом руднику поред Николе Јоцића, као ортак укључен и његов син Благоје Јоцић, са ½ дела.

После смрти Николе Јоцића, умрлог 24.01.1928.г уписано код Цркве Београдске Храма Св.Вазнесења за 1928.г на стр.19.тек.бр.19, поред зграда у других некретнина, машинских постројења и друге имовине и права у Жидиљу-Барама, Стењевцу и Срмостену, Равној Реци, заоставштину су чиниле и некретнине у Ћуприји и Београду, по Распоредном решењу Судије Првостепеног суда за варош Београд од 15.марта 1928.г М.бр.1923 Н-23 у Београду, а којим решењем је син Благоје Јоцић оглашен за наследника, који је продужио да води фирму под називом Никола Б. Јоцића и син, потврђено код Београдског трговачког суда под бр.23102 од 26.3.1928.г.

1928. године вредност дела имовине која је остала иза пок. Николе Јоцића, из Београда износила је, по одбитку дугова, 15.808.505 тадашњих динара, а наследна такса 948.514 тадашњих динара.


У индустријској библиотеци ''Југословенског лојда'' бр.4 под називом Рударство у Србији Јаше Гргошевића, које је ''Југ.лојд'' издао у Загребу 1923.г описан је Угљенокоп РЕСАВА, стр.116....122

Списи заоставштине и описана решења у Историјском архиву Београда

СПОМЕН КЊИГА 1918-1928 ДЕСЕТ ГОДИНА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.- стр.149....

књига: 100 година Сењског рудника 1853-1953.г на стр.48,49,73,83,104,105

књига: Биографска енцикопедија РЕСАВЕ Гојка Зорића, у издању Народне библиотеке Деспотовац - стр.32

http://www.jppeu.rs/rembas.htm[мртва веза]

подаци и из дела породичне документације и у Фонду Историјског архива Југославије (АЈ-17) Министарства индустрије ФНРЈ (досијеи одузетих фирми)